U sklopu ovogodišnje Nedelje ponosa, treći put po redu, Hartefakt fond organizovao je pozorišni festival posvećen problemima s kojima se LGBTIQ+ zajednica suočava. Umetnički tim festivala selekcijom ovogodišnjeg programa želeo je da preispita različite oblike manipulacije, kako i zbog čega manipulišemo (istinom, situacijama i datim okolnostima) da bismo se zaštitili, manipulacijom u političke svrhe, bilo da ona dolazi spolja ili da smo mi njeni aktivni učesnici i kreatori. Predstave, performansi i predavanja koje je publika imati prilike da poseti, ujedinjene zajedničkom temom, nude različite perspektive.

Odabir predstava svakako se nadovezuje na zabrinjavajuće političke desne diskurse širom Evrope i celog sveta, ali i Srbije, na strah od nasilja i regresije usled sve veće netrpeljivosti, mržnje i otvorenog nasilja prema pripadnicima LGBTIQ + zajednice u različitim zemljama.

S obzirom na činjenicu da će Beograd biti domaćin Europride 2022, umetnički tim festivala smatrao je da je važno da se iz jedne artivističke vizure progovori o svim sklonjenim, zaboravljenim ili prećutanim temama koje mogu da doprinesu unapređenju života LGBTIQ+ zajednice u Srbiji.

Predstava koja je na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, 12. septembra otvorila ovogodišnji festival, te i samu Nedelju ponosa, „An Ongoing Song“, poljskog autora Šimona Adamčeka donela je na scenu umetnički (p)ogled, koji se u formi plesnog performansa bavi pitanjima HIV-a iz jedne vrlo intimne pozicije. Partnerskom igrom na sceni Šimon Adamček i Bili Mulani prikazali su razvojni put susreta, suočavanja i prihvatanja promenjenog zdravstvenog statusa. U otvorenom pismu koje je umetnik podelio sa javnošću i festivalskom publikom, ukazao je na važnost razgovora o HIV-u, istakavši da „nas svet podseća na to da su virusi deo naših života i da treba otvoreno pričati o njima, bez stigme i predrasuda.” Tematizujući virus HIV-a koji naizgled manipuliše i telom i životnim okolnostima, izborom partnera i okruženja, autor hrabro govori o svom iskustvu nudeći publici jednu od mogućih perspektiva za suživot sa HIV-om.

ČITAJTE:  Homofobija u pozorištu - Kad je Hari sreo Juga Radivojevića

Drugi festivalski dan bio je rezervisan za otvaranje nove programske celine, Prajd pozorišnog matinea, dok je publika istog dana imala priliku da pogleda predstavu „Strah od leptira“ rediteljke Isidore Goncić. U Kulturnom centru Grad, Šimon Adamček, zajedno sa Bratislavom Prokićem i Nemanjom Vojnovićem ispred organizacije Potent i gostima festivala razgovarali su o radu na predstavi, reproduktivnom zdravlju u Srbiji/Evropi, svojim iskustvima prilikom procesa i o tome šta znači biti queer i HIV+ u izvođačkim umetnostima danas. Pored toga, tokom čitavog dana u KC Gradu bilo je organizovano besplatno testiranje na HIV.

Na velikoj sceni Teatra Vuk, isto veče izvedena je predstava „Strah od leptira”, u režiji Isidore Goncić, koja se bavi pitanjem ličnih sloboda, izdajom i ljubavlju koja se kroz glumački odnos sagledava iz nekoliko različitih vizura (rodne, seksualne i političke). Zasnovana na biografiji Vjerana Miladinovića Merlinke i motiva romana „Poljubac žene pauka” predstava pokušava da odgovori na pitanje kako se borimo za slobodu, šta sloboda znači i koja je njena cena. Prostor zatvora u kome se radnja odvija primorava junake predstave, Vjerana (Dušan Kaličanin) i Nikolu (Zoran Pajić), da se zanimljivom igrom izmišljanja, prepričavanja i domaštavanja različitih filmskih predložaka barem privremeno sakriju od realnosti u kojoj žive. Zanimljivim rediteljskim rešenjima, kroz igru manipulacije i prećutkivanja, predstava dvoje marginalizovanih ljudi izvodi na scenu, pokazujući sve opasnosti drugosti u današnjem svetu.

Trećeg dana festivala, na sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta, izvedena je predstava „Pazi na prazninu“, reditelja Romana Nikolića. Smestivši junake predstave na stanicu, reditelj stvara dramsku situaciju u kojoj pokušava da pokaže da li smo i pod kojim uslovima empatični prema drugima, kao i koja je cena naše empatije. Dokumentarističkim pristupom susreti junaka u predstavi postaju poligon za tumačenje načina na koji vidimo druge kroz razne stereotipe i predrasude s kojima ulazimo u odnose. Intimnim ispovestima i različitim preplitanjima priča, predstava pokušava da ukaže na potrebu da sve različitosti u identitetima, pogledima na svet i politikama sagledavamo iz ugla empatije i sličnosti umesto mržnje, nerazumevanja i različitosti.

ČITAJTE:  Žene u muškoj garderobi

Četvrtog festivalskog dana prikazane su Fasbinderove „Kišne kapi na vrelom kamenju“, reditelja Juga Đorđevića, koje se bave zloupotrebom pozicija moći iz različitih perspektiva, ne libeći se da istu situaciju pogledaju iz ugla predatora i žrtve. Radom na zajedničkoj predstavi, priroda odnosa dva muškarca (Pavle Pekić, Aleksandar Vučković), na različitim pozicijama moći, iskorišćena da pokaže svu kompleksnost rada žene (Ljubinka Klarić, Iva Ilinčić) u današnjem društvu. Preplitanjem pozorišne i životne realnosti reditelj se ne libi da postavi pitanje koliko smo daleko spremni da odemo zarad umetnosti, kao i šta se dešava onda kada se ta granica pogazi.

Poslednji festivalski dan bio je posvećen pozorišnoj umetnici Karolini Bjanki, koja je svojim performansom „Snažna kučka – prvo poglavlje: Nevesta i Laku noć Pepljugo”, otvorila novi festivalski pravac umetničkog studija i pogleda publike u proces kreiranja, istraživanja i stvaranja izvedbenih umetničkih formi. Ova brazilska umetnica, koja trenutno živi u Amsterdamu, otvara važna pitanja ranjive pozicije žena u izvođačkim praksama. U Beogradu je, u saradnji sa kompozitorkom Irenom Popović Dragović radila na razvijanju dela svoje predstave, koju je publici u galerijskom prostoru „Endžio”, predstavila u formi performansa. Krećući se kroz različite oblike umetnosti (performans, knjževnost, slikarstvo) Karolina nastoji da ukaže na žensku istoriju kao dug niz repetativnog nasilja koje traje do danas.

Pored otvaranja novih festivalskih celina, za sledeću godinu Hartefakt fond planira da ugosti nekoliko inostranih, kao i najnovijih domaćih ostvarenja pozorišne produkcije koja su usmerena na LGBTIQ+ tematiku. Pored toga, Hartefakt fond će raditi na razvoju nove produkcije sa idejom mapiranja važnih trenutaka istorije borbe za LGBTIQ+ prava kod nas, koja će biti izvedena tokom Europride 2022 manifestacije u Beogradu.

ČITAJTE:  Moj deda je aut

Festival je podržan od strane Ministarstva kulture, Grada Beograda i nacionalne platforme „Srbija stvara”.

Piše: Vukoman Stranjančević
Foto: Vesna Lalić

Više tekstova iz broja 62 – oktobar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.