Onima koji iole pomnije i istrajnije prate prilike na anglosaksonskom televizijskom frontu već poduže je posve jasno da je, kada su vrli komičari u pitanju, najveća moguća počast koja može da ih zadesi je da dobiju personalizovanu seriju, odnosno, zaigraju u seriji čiji naslov jasno sugeriše i ime najveće zvezde. Nakon Mer Tajler Mur, Rozen, Elen, Ribe, Mindi…, tu čast je zavredeo i Šon Hejs. Koji će, i mimo eventualnog uspeha serija o kojoj će ovde biti reči (Šon spasava svet – Sean Saves the World), ipak (kanda zauvek) ostati Jack… zapravo Just Jack!!! Svi koji su uživali u dosad na planu queer humora u okvirima televizijskog glavnog toka neprevaziđenoj Vil i Grejs znaju otkud to i šta to zapravo tačno znači.

Akcije Šona Hejsa u doživljaju američkih TV mogula značno su skočile nakon značajnog uspeha koji je Hejs postigao sa svojim producentskim čedom – zbilja neodoljivom i istinski duhovitom serijom Hot in Cleveland, koja je već četiri sezone ponos i dika dotad nejakog kablovskog operatera TV Land. Hot in Cleveland zapravo je varijacija na jedan od najvoljenijih američkih sitcoma iz minulog veka The Golden Girls, koji je, inače, poslužio i kao prototip za Seks i grad. Hot in Cleveland je nenadani hit, isprva nošen na talasu nanovo povampirene slave neuništivo-nezaustavljive Beti Vajt, jedne od junakinja pominjanih Zlatnih devojaka. Hejs je, zajedno sa kreatorkom ove serije Suzanom Martin, Hot in Cleveland skrojio po obrascu dobronamernih, jezičavih i dinamičnih sitcoma karakterističnih ponajpre za devedesete godine prošloga veka. Primetan uspeh ove serije dobar deo šarma počiva ne samo na magnetizmu glavnih junakinja, brojnim gostovanjima ponekad i zaboravljenih, a voljenih TV lica, umešnom remiksu postojeće formule, već i na nemalom broju queer motiva i rukavaca radnje koji svako malo isplivavaju u ovoj priči o četiri zrele dame koje jako vole dating u američkoj zabiti. Šonu Hejsu su se, na konto ovog uspeha otvorila još nekolika vrata, pa otud i nešto duže gostovanje u simpatičnoj, ali ipak nedorečenoj, pa ubrzo i upokojenoj seriji Up All Night gde je ekran delio sa sve samom TV aristokratijom (Christinom Applegate, Willom Arnettom i Mayom Rudolph), a, kao naredni korak i sledeća počast, sledi serija sročena prema onom prepoznatljivom iz njegove TV persone.

Sean Saves the World je osmislio televizijski veteran i rutiner Viktor Freskou i priča se tiče Šona, koji u isto vreme mora da se nosi sa ćerkom tinejdžerkom, nezgodnim novim šefom i svežepriznatom homoseksualnošću. Na papiru ovo je izgledalo kao čist zicer, tim pre što su autori uvek mogli i još uvek mogu da računaju na komičarskoj superiornosti Hejsa i njegovom golemom iskustvu. Ipak, Sean Saves the World je TV rad koji, uz izuzetak u vidu pokoje varnice istinski duhovitog, u najvećoj meri ipak razočarava. Takvo stanje stvari je možda ponajpre krivica autora ove serije koji su atipični Hejsov komičarski rafinman smestili, pa i zakopali i nepovratno zarobili u tipske sitcomske situacije i mnogo puta viđeni i izraubovani humor opšteg tipa. Osim toga, nerezonski malo vere je položeno u pouzdano efektnu fizičku ekspresiju Šona Hejsa, ekspresiju koja je bila jedno od važnijih pogonskih goriva Vil i Grejs. Ukoliko preživi skoru seču nedovoljno gledanih i nedovoljno primećenih novih serijskih programa, spas za Sean Saves the World bi mogao da bude iznađen u radikalizaciji opšteg pristupa; neretko biva da se serije u hodu prepravljaju, pa i drastično menjaju, a konkretno ovu seriju mogao bi da spasi odvažniji i radikalniji humor i manje oslanjanje na dobro znane obrasce iz kataloga onovremenskog humora na temu nesvakidašnje porodične dinamike. Jedino to, čini se, moglo bi da bude slamka spasa za ovaj televizijski rad, kome je teško osporiti opštu upotrebljivost, ali koji slabo uspeva da se izdigne iznad nivoa priličnog mlakog humora, polazne simpatičnosti premise (teme gej roditelja u poznijim godinama) i već, u daleko uspelijim prilikama, potvrđenog šarma glavnog glumca.

Prepravke i doterivanja činile su se čak i lakše izvodljive u slučaju kratkovečne jedne od otkazanih serija iz prošlojesenje ponude; serija Partners poživela je tek trinaest epizoda (od kojih sve nisu ni prikazane!), a javnosti predočen uzorak pokazivalo je mogućnost za bolje od onog iznetog u tih ključnih prvih nekoliko epizoda. Partneri, priča o neobičnom i neobičnom istrajnom prijateljstvu i poslovnom partnerstvu dvojice arhitekata (homoseksualca i u bit koncepta monogamije zaljubljenog strejta) najavljivana je kao veliki povratak autorske ekipe koja je stajala iza već više puta pominjane serije Vil i Grejs. I zbilja, uz malu promenu na planu rodne raspodele likova, Partneri su lako i brzo očitavali šemu odnosa i njihove dinamike koju znamo i pamtimo iz avantura Vil i Grejs, i Džeka i Karen, naravno. Hemija između dvojca Majkl Ari i Dejvid Kramholc je iz epizode u epizodu dobijala na zamahu i punoći, ali slaba gledanost i opšti utisak da se ovde radi tek o nešto nadahnutijoj preradi već dobro znanog doveli su do brzog, možda nepravičnog, ali svakako definitivnog kraja ove serije, koja je, da to ponovimo, ipak slutila na dobro. Ruku na srce, slična sudbina zatekla je i čitav niz daleko zaokruženijih i osobenijih TV radova, te su Partneri prepušteni tihom zaboravu i povremenom svečarskim pominjanjima poput ovoga pred vama.

Ovde dolazimo do još jednog zanimljivog aspekta ove priče – već predugo potpuno odstranjenog programa ove vrste u ponudi ovdašnjih emitera; naime, strani serijski program na opštem planu je u Srbiji prestao da bude stvar prestiža i gledana stavka, ali i mimo toga posve je očigledno da se ovdašnja neokonzervativistička seča možda prvo ostrvila na serije poput ovde pominjanih, a sve to u vidu još jedne tihe žrtve na oltaru novootkrivenog puritanizma.
Ali, to je već neka, recimo, deseta priča. Dotad, nek nam požive reprize u individualnoj režiji i internet piraterija!

Piše: Zoran Janković

Related Posts