Bilo je 100 muškaraca u našoj ćeliji, trojica ili četirica su ga silovali svaki dan i potom ga ubili u krevetu. To je bilo zverski, noćna mora. Silovali su ga a potom mu skočili na glavu.

Seksualni kontakt dva muškarca postao je krivično delo u SSSR-u 17. decembra 1933. godine, a 1. aprila naredne godine, usvojen je član 154 Krivičnog zakona koji je za ovo delo predviđao kaznu i do pet godina zatvora. Član 154 ubrzo je postao sredstvo odmazde protiv političkih disidenata. U januaru 1934. godine počela su hapšenja homoseksualaca u Moskvi i Lenjingradu. Među uhapšenima su se nalazili i mnogi glumci, muzičari i umetnici. Istoričari su zabeležili opravdani rast panike među sovjetskim homoseksualcima u to vreme.
Tokom 1936. godine komesar za pravdu SSSR-a, Nikolaj Kriljenko, izjavio ja da je homoseksualnost politički zločin protiv sovjetske države i proletarijata. Homoseksualci su postali predmet detaljne istrage NKVD-a (preteča KGB), sa jednim ciljem da se regrutuju novi doušnici iz redova poznatih homoseksualaca. Narednih godina u sovjetske logore slilo se na hiljade uhapšenih homoseksualaca. Njihova teška sudbina nikada nije postala tema interesovanja čak ni onih pisaca koji su otvoreno pisali o sovjetskim gulazima poput Solženjicina ili Šalamova.
U svojoj knjizi The Mordovian Marathon (Jerusalim , 1979.), sovjetski disident Eduard Kuznjecov prvi je posvetio pažnje stradanju homoseksualaca u sovjetskim gulazima. U poglavlju pod nazivom “Queer Folk” javno je progovorio o stradanjima homoseksualaca.
“Pasivni homoseksualci nisu nužno zatvorenici sa gej sklonostima”, piše Аndrej Аmalrik u knjizi “Beleške disidenta” (En Аrboru, 1982.), “oni su neagresivni, stidljivi, oni koji su izgubili na karatama, oni koji su prekršili zatvorenički etički kodeks”.
Prvi osuđen homoseksualac koji je javno progovorio o svojoj seksualnosti i stradanju bio Lenjingradski pesnik Genadij Trifonov. U decembru 1977. godine, on je poslao otvoreno pismo časopisu “Literaturnaja gazeta” iz logora br. 39838 na zapadnom Uralu: “Ja sam iskusio svaku moguću noćnu moru i užas, nemoguće je naviknuti se na to. Položaj homoseksualaca u logorima smrti Trećeg rajha bio je ništa u odnosu na ovo. Oni su imali jasnu perspektivu u budućnosti – gasnu komoru. Mi vodimo polu-životinjsku egzistenciju”. Trifonovljevo pismo nikada nije objavljeno u Sovjetskom Savezu. Аli kada njegovo ime postalo poznato na Zapadu, zatvorske vlasti su ga tretirale manje surovo.
Pavel Masalski iz Moskve osuđen je zbog homoseksualnosti zajedno sa svojim dečkom 1984. godine. Uhapšen je na osnovu dojave komšije, a celo suđenje, kao i sva vezana za “seksualne zločine”, završeno je iza zatvorenih vrata. Nakon saslušanja Pavela i njegovog dečko su zatvorili u različitim zatvorima. Posle devet meseci, Pavel je premešten u logor gde je u grupu od 1500 muškaraca oko 200 kategorizovano kao homoseksualci. “U našem kampu homoseksualci su živeli sa svima ostalima, ali smo imali poseban sto, odvojeno posuđe i posebno mesto u redu – na samom kraju. Uprava mi je predložila da postanem doušnik ali sam odbio i zbog toga sam proveo oko tri meseca u kaznenoj izolacijonoj ćeliji. Nakon toga su me ostavili na miru, i postao sam “prostitutka”. To je bio jedini izlaz: nemoguće je drugačije preživeti”.
Valerij Klimov uhapšen je zbog odnosa sa maloletnim dečakom i osuđen je na tri godine zatvora. “Oko 10 puta su homoseksualci ubijeni pred mojim očima. Jedan je pretučen na smrt u zatvoru u Sverdlovsku. Bilo je 100 muškaraca u našoj ćeliji, trojica ili četirica su ga silovali svaki dan i potom ga ubili u krevetu. To je bilo zverski, noćna mora. Silovali su ga a potom mu skočili na glavu. Skoro da sam poludeo, tada sam osedeo preko noći. Tako ljudi gube razum, a mnogi se nikada nisu oporaviti čak i nakon što su otišli. Homoseksualnost postoji na svim nivoima u logoru. U zatvorskim uslovima heteroseksualni muškaraci lako se pretvore u homoseksualce. Ponekad je to samo fizički nagon, ali postoje i prave emocije. Video sam scene ljubavi i naklonosti između partnera. Naš vođa tima Viktor Popov izjavio mi je ljubav i zamolio me da se s njim budem aktivan partner. Do tada je mislio o sebi kao 100 procentnom heteroseksualcu. Sada je oženjen i ima decu.”

K.M.

Related Posts