Autovanje kod mnogih stvara strah od odbacivanja, naročito kada treba da se autujete roditeljima. Imali smo primere da su roditelje svoju gej decu izbacivali iz kuće, ali smo imali i primere kada je reakcija roditelja pozitivna i puna podrške. Tako je bilo i u ovom slučaju. Mladić koji se na Tviteru predstavlja kao Dečko iz svemira je napisao: “Ljudi moji, upravo sam se autovao mojima! Šok! Koliko plakanja i suza, koliko emocija! Koliko ludila! Umiranja po sto puta u sekundi. Mili moji, prihvatili su me!!! Otac čak i više nego majka! Još uvek nisam svestan šta se desilo!”. Mnogi domaći mediji su preneli ovaj tvit koji ima skoro 3 hiljade lajkova.

Pojedini mediji kažu da si srušio internet. Da li je bilo teško srušiti ga?

Uh, ne bih to nazvao bas tako, ali svakako stoji da sam privukao veliku pažnju ljudi pa čak i nekih medija. Iskreno nisam očekivao to, u tom trenutku sam samo hteo da podelim sa nekim svoju sreću i kao neko ko je baš „navučen“ na tviter samo sam tvitnuo to ne razmišljajući da će taj tvit da izazove sav ovaj haos. Izgleda kada su teme ovakvog osetljivog sadržaja nije teško „srušiti“ internet.

Sada, kada se malo slegla prašina nakon tvog autovanja i tvita, kakav je tvoj odnos sa roditeljima?

Moj odnos sa roditeljima se nastavio sasvim normalno kao i pre svega ovoga čak šta više, primetio sam da su i pažljiviji prema meni. Iskreno jeste malo čudna situacija, ali izgleda da je to mene, jer ja osećam kao neku vrstu treme pred njima. Tolike godine sam živeo u laži da sad prosto ne znam kako da se ponašam kao, pa nazovimo to slobodno biće. Mislim da zaista treba još vremena da prođe da se sve slegne baš onako kako bi trebalo da bude. Želim još dosta toga da podelim s njima, ali za sve je potrebno vreme. Bitno je da smo ovo glavno pregurali. Hvala im i volim ih.

Da li te je brinula ta velika vidljivost na tviteru i interes medija?

Svi znamo u kakvom društvu živimo, pogotovo kada je u pitanju ova tema. Svakako situacija je mnogo bolja nego ranijih godina, ali svakako još uvek nije prihvaćeno i dalje smo kao društvo puni homofobije i nerazumevanja da ne pominjem na kakve sve situacije i predrasude nailazi LGBT populacija. Tako da svakako da se jesam zabrinuo. Kao što sam napomenuo nisam očekivao toliku pažnju. Jedan portal, ne bih da napominjem koji je objavio vest bez ikakvog mog pitanja ili dozvole sa sve mojim imenom. Tada sam shvatio da je otišlo predaleko. Brinem se i dalje, jer shvatam da ovim na neki način mogu sebe ugroziti, ali isto tako i da dam drugima dobar primer i kažem ima nade, nije sve tako crno.

Smatra se da su muškarci homofobičniji od žena. U tom slučaju otac je bolje prihvatio. Kako to objašnjavaš?

Najiskrenije ne znam kako bih vam to objasnio, sve sam očekivao ali takvu reakciju mog tate nisam. Tata i ja nikada negde nismo nailazili na zajednički jezik, prosto moja interesovanja i moj pogled na svet je totalno drugačiji od njegovog kao i neka očekivanja njega od mene i tu smo se uvek sudarali, ali uvek sam znao da me voli kao i ja njega. Izgleda da je moj otac ipak širokih pogleda i shvatanja što nisam mislio do sada za njega. Zbog svega što se desilo mogu reći da sam preokrenuo mišljenje o njemu totalno.

Kako ti, kao mladi gej muškarac vidiš LGBT situaciju u Srbiji?

Dosta toga sam se dotakao na ovu temu u jednom od prethodnih pitanja. Prosto situacija je vidno i značajno bolja nego ranije, ali ima zaista mnogo toga da se radi i uradi na još većem poboljšanju svega ovoga. Neki kažu, ovo je Balkan, mi smo takav mentalitet, e pa ljudi ajde malo da menjamo taj mentalitet i neka shvatanja. Zašto osuđivati ljubav, ljubav je jedna od najdivnijih stvari, hajde da nam bude bolje, hajde da se volimo i pustiti svakoga da se voli. Ne razumem toliko je većih problema u Srbiji od ovoga zašto se još uvek baziramo da je najstrašnija stvar videti dvoje ljudi da se vole bez obzira kojeg su pola. Aman ljudi više.

Kako su tvoji drugovi prihvatili tvoje autovanje?

Skoro svi moji prijatelji su znali za mene, sve su to ljudi sa kojima se družim godinama, a sa nekim i celog života. Bilo je mnogo teško saopštiti im to baš zbog tog nekog straha od odbacivanja da ću izgubiti ljude koje jako cenim i volim i koji su mi na neki način druga porodica. Zaista sam imao ogromnu sreću da se družim sa ljudima kojima nije bitna moja seksualna orjentacija već ono ko sam i kakav sam. Svako je prihvatio normalno bez ikakve drame i diskriminacije. Izgleda da sam celu dramu samo pravio ja, ali sve zbog straha da ću biti odbačen.

Koliko misliš da tvoja priča može da pomogne drugima?

Svako od nas je različit i svako vodi drugačiji život i priču. Što se lično moje priče tiče mislim da može da pomogne u smislu da da ljudima nadu i volju da nastave dalje i da se bore za sebe i da nikad ne odustaju, jer kao što vidite ima i pozitivnih primera. Moja priča mislim da najviše može da pomogne roditeljima koji imaju dete koje pripada LGBT populaciji. Nikada ali nikada ne odbacujte svoje dete ne znate kroz kakve muke je i samo prošlo, a samo fali još da ga se vi odreknete. Ono je vaše kakvo god da je, vi ste ga napravili, odgajili volite ga i prihvatite kao što je i ono volelo vas ceo svoj život.

Da li sebe vidiš kao gej aktivistu?

Nisam razmišljao o tome. Doduše po društvenim mrežama sam uvek stavljao do znanja i borio se protiv homofobije, branio druge kao i sebe. Podržavao razne događaje na LGBT teme… Trenutno ne vidim sebe kao nekog jakog aktivistu što ne znaci da posle svega ovoga neću poželeti da se više pozabavim s tim.

Koji je tvoj savet drugim mladim gej ljudima u Srbiji?

Nije sve crno i uzaludno. Borite se za sebe do zadnje kapi krvi, nikada ne odustajte i nikada nemojte kriviti sebe zbog toga što ste gej. Podržavajte jedno drugo i volite se. Želeo bih da se što više vas oslobodi iz ovih „lanaca“ jer osećaj je neverovatan. Samo jako i hrabro, znam koliko je teško, ali vredi. Veliki pozdrav za sve. Ljubi vas „Decak iz svemira“

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.