Daniel Blevins je TikToker koji je okupio na hiljade ljudi sa voljom da učestvuju na LGBT+ venčanjima, onih mladenaca čiji roditelji odbijaju da se pojave na ceremoniji. Naime, Daniel je postavio video u kojem upućuje javni poziv za bilo koga iz LGBT+ zajednice da ga pozovu da im služi kao pomoćni roditelj na venčanju u slučaju da njihovi roditelji ne podržavaju tu vezu. A onda je taj video izazvao na hiljade interakcija na platformi, pri čemu su mnogo korisnici podelili sopstvena emocionalna iskustva u kojima su ih roditelji ili rođaci odbacili zbog njihove seksualnosti ili rodnog identiteta.
Kako si se osetio kada si video koliko komentara pristiže na tvoj post?
Isprva, kao i svaki Tiktoker, i ja sam bio uzbuđen da vidim koliko pregleda i komentara je moj video dobio. Ali kasnije, čitajući te komentare, shvatio sam da je video dotakao do srži mnoge članove LGBT+ zajednice. Takođe, javilo se i ogroman broj ljudi koji ne pripadaju zajednici, ali se nudilo da podrže inicijativu i da i oni idu na venčanja.
Kako si dobio ideju da se ponudiš da prisustvuješ na venčanjima umesto porodice onima koje roditelji ne podržavaju?
Bio sam inspirisan onim što Sara Cunningham radi. Ona je ranije dala istu ponudu kao majka, i ja sam poželeo da učinim isto, ali kao otac. A onda, broj odgovora koje sam dobio me je naveo da napravim Facebook grupu. Izabrao sam Facebook jer je na toj platformi moguće napraviti privatnu grupu iz bezbednosnih razloga.
Da li sarađuješ sa Sarom Cunningham i njenom organizacijom Free mum hugs?
Pričao sam sa Sarom pre nekoliko dana. Pridružila se našoj Facebook grupu i uskoro ćemo raditi zajedno na projektu.
Koliko članova broji tvoja grupa danas? Da li delujete kao organizacija, da li se okupljate, podržavate jedni druge?
Grupa Tiktok stand in families na Facebooku trenutno broji 35.000 članova. To su ljudi iz preko 70 država. U osnovi, grupa je tačka povezivanja za ljude da se upoznaju, a onda prenesu tu konverzaciju u privatne poruke. Nakon što se bolje upoznaju online, oni koji žive blizu se sastaju i uživo. A inače kao grupa, slavimo rođendane članova, njihovo napredovanje na poslu, i bilo koje druge životne događaje. Fokus je na negovanju i građenju ličnih konekcija za one koji su ostali bez porodice i prijatelja. I zaista se nadam da ćemo uskoro postati zvanična neprofitna organizacija.
Da li možeš da izdvojiš neku priču koja te je duboko dotakla?
Ne bih mogao da izdvojim neku priču, previše ih je. Prelepa je doza ljubaznosti i saosećajnosti koju su članovi grupe darivali jedni drugima tokom praznika. Osobe bez porodica su pozivane na prazničke ručkove, da proslave sa svojim novopronađenim porodicama. Takođe, u našoj grupi postoje oni koji su spašeni od nasilja u porodici, koji su beskućnici, i koji imaju mentalno-zdravstvene krize. Tako da, tu se radi o mnogo više od prisustvovanja na venčanjima.
Koliko je bitna porodična podrška za svakog pojedinca?
Za mene, porodica je sve. Bio sam ekstremno srećan što sam imao porodičnu podršku kada sam se autovao. Otac sam dvoje dece. Oni su odrasli ljudi sada, i zasnovali su svoje porodice. Volim što sam u poziciji da ponudim tu istu bezuslovnu ljubav koju imam za svoju decu, onima kojima je potrebna.
Možeš li da zamisliš svoje dete kako stoji samo, bez oca, na svom venčanju?
Ne, ne mogu da zamislim da je moje dete samo na tako važan dan. Isplanirao sam do detalja venčanje svoje kćerke, to je dobra strana kada ti je tata gej! Zaista bi morao da ne budem živ da ne budem tu za svoje dete na bilo kom životno bitnom događaju. Moja deca znaju da mogu da dođu kod mene po savet ili zagrljaj u bilo koje doba dana ili noći.
Kako je zapravo biti gej otac?
Odgajao sam decu zajedno sa njihovom majkom. Sačekao sam sa autovanjem dok su oni bili mlađi, baš zato da bi ih zaštitio od potencijalne diskriminacije. I nakon autovanja sam lično doživljavao diskriminaciju s obzirom da živim na jugu SAD. Ovo područje nije otvoreno i afirmativno kao druge oblasti.
U braku si sa muškarcem. Kako si se osetio kada si izgovorio „da“?
Moj suprug i ja smo skupa već dvadeset i dve godine, a venčani smo tri. Izgovoriti svadbeno „da“ je bilo oslobađajuće. Kako smo starili, shvatili smo koliko nam je potrebna zaštita bračne institucije da bismo bili u mogućnosti da donosimo finansijske, ali i zdravstvene odluke jedno za drugo, u slučaju da to nekada bude neophodno. Dobili smo mir kakav nismo imali ranije.
Razgovarala: Jovana Ivetić
Više tekstova iz broja 64 – februar 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
