Bradley Manning je dvadesetpetogodišnji redov američke vojske kome je suđeno na osnovu optužbe da je, navodno, pomagao neprijatelju tako što je poverljive informacije prosledio Wikileaksu. Među prosleđenim podacima se nalazi nekoliko stotina hiljada vojnih izveštaja, diplomatskih depeša, kao i detaljne informacije o ubijanju civila od strane pripadnika američke vojske.

Suđenje je obeleženo vladinim pritiscima na medije i počelo je nakon što je Manning proveo gotovo godinu dana u samici. Sve ovo je izazvalo proteste i negativne reakcije u međunarodnoj javnosti.

Interesantna činjenica je da su dve najveće i finansijski najsolidnije američke LGBT grupe koje se bore za ljudska prava, ostale neme na Manningov tretman pre i tokom suđenja. Zašto je Manning, čija su otkrića o akcijama američke vojske dovele do pokretanja zahteva za društvenom pravdom, od Human Rights Campaign i GLAAD-a dobio samo preglasnu tišinu?

Prvo, Manning predstavlja suprotnost od svega onoga kako ove dve grupe žele da oslikaju i prikažu „gej Amerikanca“. I većina LGBT populacije takođe ne može da se svrsta pod ove navodnike jer nisu beli, čisti, ispolirani, muževni… Manning jednostavno ne izgleda kao gej voditelj sa CNN-a Anderson Cooper koji je dobio priznanje GLAAD-a. Sa svojom slabašnom građom, poreklom iz niže klase, upitnog rodnog identiteta, nesposobnosti da sačuva uobičajen posao, pomalo priglup i sa disfunkcionalnom porodicom Manning nije dečko za primer koji Human Rights Campaign i GLAAD žele da promovišu. Ironično je da je Manning upravo ono što veliki broj, ako ne i većina gej osoba u jednom ili drugom trenutku života jeste – otpadnik od društva, usamljenik, osoba koja ne može da se uklopi u zajednicu.

Drugo, organizacije poput HRC, koje imaju godišnji budžet od 32 miliona dolara i, navodno, milion članova i simpatizera, često imaju finansijsku podršku velikih vojnih industrijskih korporacija poput Lockheed Martina, Northrop Grummana i Booz Allen Hamiltona koji sponzorišu njihove humanitarne večeri.

Lockheed Martin 85% svojih poslova obavlja za američku vladu, Northrop Grumman je neraskidivo vezan za američku vojsku, a Booz Allen Hamilton se zaglibio u močvaru lobiranja u Vašnigtonu da se zakonodavci pitaju da li postoji mogućnost ograničenja delovanja bezbednosnih službi kada sve zavisi od privatnih kompanija.

Ovo nije klasična usluga za uslugu, ali Human Rights Campaign i GLAAD znaju na kom je izvoru dobra voda. Human Rights Campaign je potrošila milione dolara i bezbroj sati rada volontera da bi izlobirali ukidanje pravila Don’t ask, don’t tell, omogućavajući patriotski nastrojenim gejevima i lezbejkama da nastave nesmetanu službu u američkoj vojsci.

Ove organizacije zavise od novca iz državnog budžeta, tako da što se više sposobnih i mladih Amerikanaca i Amerikanki prijavi u armiju to bolje. Što se više razvija i širi proizvodnja naoružanja, makar bila obavijena velom tajne, to bolje.

GLAAD je kao glavnog mecenu za dodelu svojih medijskih priznanja imao Goldman Sachs, američku multinacionalnu invensticionu firmu koja se, između ostalog bavi, upravljanjem investicijama i pružanjem drugih finansijskih usluga, pre svega državnim institucijama. Takođe su, prilikom dodele priznanja gej ljudima koji se uklapaju u njihov šablon, sarađivali sa telekomunikacionom kućom Verzion, koja opet radi sa američkom bezbednosnom agencijom.

Auto-cenzura je jedna divna stvar jer je nju nemoguće dokazati. Sve ovo je odličan primer licemernih i isprepletanih odnosa između američke vojne industrije, vlade i neprofitnih organizacija. Zašto bi organizacija poput Human Rights Campaign stavljala prst u oko velikim korporacijama kada bi one mogle da zavrnu slavinu donacija koje trenutno nesmetano i obilato teku?

Zašto bi GLAAD dao podršku nekom nebitnom mladom queer muškarcu koji je upravo razotkrio malverzacije američke vojske, kada je mnogo bezbednije, a i ne zahteva hrabrost, da podrže već etablirane ljude koji se nalaze na vrhu društvene lestvice?

Bradley Manning je pušten niz vodu od strane mejnstrim organizacija. Da li postoji neko ko će da stane u njegovu odbranu?

Manning je osuđen prošlog meseca i trenutno traje proces određivanja njegove kazne, a suočava se sa mogućom kaznom od 90 godina zatvora.

Bradley Manning za Nobela

Američka organizacija za zaštitu ljudskih prava Roots Action prikupila je više od 100 hiljada potpisa zahtevajući da ove godine Nobelovu nagradu za mir dobije Bradley Manning, američki vojnik koji se tereti za odavanje poverljivih informacija koje je kasnije objavio Wikileaks.

Iz ove organizacije kažu da bi norveški Komitet za dodelu Nobelove nagrade tako mogao da popravi svoju reputaciju, koja je srozana nakon odluke da predsedniku SAD Baraku Obami dodeli istu nagradu posle svega nekoliko meseci na funkciji.

– Nad Nobelovim komitetom se nadvio oblak i u ovom trenutku je Bradley Manning potrebniji njima, nego oni njemu – rekao je Norman Solomon osnivač ove nevladine grupe, pripremajući se da preda norveškom Komitetu peticiju na pet hiljada strana.

Iz Norveške odgovaraju da dodela Nobelove nagrade za mir nije takmičenje u popularnosti i dodaju da broj potpisa neće ni pomoći ni odmoći pri odlučivanju o Manningu.

– Odluka će biti doneta na osnovu zasluga, baziranih na principima koje je postavio Alfred Nobel. Nije neoubičajeno da dobijamo veliku dokumentaciju kojom se podržava određeni kandidat, ali to nema uticaja na Komitet prilikom donošenja odluke – rekao je direktor za istraživanje Komiteta Asle Toje.

Ko će biti dobitnik ovogodišnje Nobelobe nagrade za mir biće poznato 11. oktobra. Ukupno je 259 pojedinaca ili grupa nominovano za ovu prestižnu nagradu.

Related Posts