Buđenje niške LGBT scene

Pre dve i po godine, na poziv urednika i osnivača Optimista Predraga Azdejkovića, bila sam u prilici da pišem o LGBT sceni u Nišu, napravim presek najbitnijih aktivističkih i komercijalnih dešavanja namenjenih zajednici u poslednjih desetak godina, podvučem uspone i padove, i dam neki svoj zaključak o trenutnim uslovima za neku koliko-toliko pristojnu LGBT egzistenciju na prostoru južnog srpskog regiona. Tekst još uvek postoji na sajtu Optimist magazina, pa ga preporučujem ljubiteljima istoricizma i kontinuiteta.

Kao poseban kvalitet oba ova teksta (onog nastalog pre više od dve godine i ovog pred vama), istakla bih to što oba dokazuju da i pored velikih lutanja, prepreka, sukoba unutrašnjih i spoljašnjih, napada i opšte nesimpatije okoline prema pripadnicama LGBT zajednice, pozitivnih pomaka u životu LGBT zajednice na ovim prostorima ipak ima. Verujem da bi ovo saznanje usled izazova koje nam svakodnevica u izobilju nudi i meni lično lako promaklo da me okolnosti povremeno ne nateraju da se osvrnem i razmotrim dokle smo stigli u ostvarivanju prava i života LGBT osoba u nišavsko-moravskom kraju. Ovu tvrdnju potkrepiću kratkim ekspozeima o više LGBT inicijativa različitog karaktera koje se simultano razvijaju u našem „malom mestu“ u poslednje dve godine.

LGBT ŽURKE

O LGBT žurkama pisala sam i u prošlom tekstu. Razlog što ih i sada pominjem je taj da, za divno čudo, one i dalje postoje, i vrlo su posećene. Ove žurke počeo je još 2013. da organizuje tada volonterski dvojac Ženskog prostora, Olja i Remzi, da bi kasnije svu organizaciju sticajem životnih okolnosti preuzela na sebe Olivera Babić, koja taj posao radi odlično. Ako postoji osoba koja ume da okupi zajednicu i spoji nespojivo, onda je to ona. Zahvaljujući tom njenom talentu, ali i upornosti i hrabrosti, ove žurke su tokom prethodnih godina prerasle u mesto okupljanja i, bez preterivanja, osnaživanja zajednice, jer su privukle, pre svega, veliki broj mladih neheteroseksualnih osoba ne samo iz Niša, već i iz manjih okolnih mesta. Osim toga, one su postale i mesto gde LGBT aktivisti mogu lakše da prošire informacije o svom radu i potencijalnim uslugama i pomoći koju nude zajednici, jer nije tajna da i među LGBT osobama postoji zazor u odnosu na nevladine organizacije i njihove uposlenike. Još jednu specifičnost ovih žurki činilo je mesto na kome su se organizovale – u pitanju je bio jedan niški kafe-klub poznat kao bajkersko mesto, odnosno mesto za ljubitelje tvrđeg zvuka. Znači, crne majice, kosturske glave, kožne jakne, višak dlaka na pogrešnim mestima i tome slično…, o glasačkim preferencijama te stalne klijentele bolje da ne pričam. Ipak, nekako se dešavalo da iz meseca u mesec žurke teku nesmetano, bez incidenata, doduše uz prisustvo obezbeđenja. Najracionalnije objašnjenje ove čudne kohabitacije, po meni, bio je izraženi pragmatizam vlasnika kluba i dobar cug pripadnika zajednice – zamalo pa ljubav za sva vremena… Ali prošlog meseca (oktobra) ova saradnja je iznenada prekinuta zbog navodnih pretnji skinsa vlasniku kluba, a žurke su ušle u svoju nomadsku fazu, odnosno traži se novo stalno mesto. Što se mene tiče, nema mesta tuzi i jedu povodom ovog slučaja, znam mnoge zajednice začete iz ljubavi koje su kraće trajale. Idemo dalje!

PRVI GEJ KLUB U NIŠU

Višemesečna šuškanja o otvaranju prvog gej kluba u Nišu konačno se obistinjuju za par dana (u vreme kada izađe ovaj tekst, klub će, nadamo se, raditi punom parom). Džoni, osnivač i vlasnik ovog kluba, takođe se poslednjih par godina bavio organizacijom komercijalno-zabavnih LGBT okupljanja u Nišu. Ideja da otvori gej klub, po njegovim rečima, nametnula se gotovo spontano s obzirom na to da je već 11 godina u ugostiteljstvu, voli svoj grad i vrlo dobro je upoznat sa činjenicom da za ljude drugačije seksualne orijentacije zapravo nema nijednog stalnog, sigurnog mesta za izlazak. Rad kluba neće biti preterano reklamiran, ali imajući u vidu da već postoje razrađeni kanali komunikacije u zajednici, Džoni pretpostavlja da će za njegovo postojanje zainteresovani brzo da saznaju.

Kad su ovakva mesta u pitanju, neminovno se nameće i pitanje bezbednosti gostiju. Džoni kaže da se i o tome razmišljalo, da je klub arhitektonski prilagođen i osiguran kako bi se izbegli upadi sa ulice, a i da će imati angažovano privatno obezbeđenje. Uz to, tu je i direktna veza sa oficirkom za vezu MUP-a Niš, tako da će i policijska patrola biti u neposrednoj blizini prilikom svakog najavljenog dešavanja u klubu. Klub će raditi svake subote na nedelju od 23h do 6h izjutra. Muzički program će biti raznovrstan, a afteri su rezervisani za elektro.

MERLINKA PO TREĆI PUT U NIŠU

Niš u decembru očekuje i treće lokalno izdanje Međunarodnog festivala kvir fima Merlinka. Merlinku u Nišu organizuju Zadrugarice u sklopu svog programa angažovane kulture. Organizacija prve Merlinke u Nišu, februara 2015, prilično je uznemirila lokalne desničarsko-pravoslavne duhove, pa su se njih tridesetak „najzabrinutijih“ prve festivalske večeri okupili ispred bioskopa kako zaštitili svoj grad od ove ničim izazvane, prozapadne pošasti. Zahvaljujući brzoj reakciji organizatorki, lokalne snaga reda i mira pojavile su se na vreme ispred bioskopa, pa su otvaranje i prve projekcije su protekle u miru; ako zanemarimo sveopštu napetost u atmosferi i ogromnu neprijatnost kada pri ulasku i izlasku iz bioskopa prolazite pored gomile koju jedino pendreci na gotovs sprečavaju da vas raščerupa na mestu. Srećom naše okruženje svima, pa i desničarima, pruža izvore frustracija u izobilju, tako da već narednih dana Merlinka više nije bila zanimljiva čuvarima morala na lokalu, a prilikom organizovanja drugog festivala, decembra 2015, osim publike i obezbeđenja na projekcijama nikog nije bilo. Inače, Merlinka je u Nišu do sada bila vrlo dobro prihvaćena i posećena, pa se nadamo da će tako biti i sada ‒ 13, 14. i 15. decembra u Niškom kulturnom centru.

KOLEKTIV

Tokom prethodne godine, tačnije 27. juna 2015, osnovan je ogranak Asocijacije Duga u Nišu. S obzirom na to da Niš dugo nema organizaciju koja bi se isključivo bavila pravima LGBT osoba, već su aktivnosti vezane za LGBT zajednicu realizovale organizacije koje se bave i drugim društveno angažovanim temama, ogranak Duge je za zajednicu bio značajan pomak. Od svog osnivanja do sada niška Duga realizovala je nekoliko javnih akcija i projekata, među kojima je najvidljivije bilo svakako organizovanje prvih LGBT+ sportskih igara. Sportske igre realizovane su sa ciljem promocije sporta i zdravlja kod lokalne LGBT+ zajednice, ali i razbijanja predrasuda kod šire javnosti da ljude drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne sport ne interesuje.

Ono što svakako obeležava 2016. godinu u smislu razvoja lokalnog LGBT aktivizma je pokretanje KOLEKTIVA – Centra za unapređenje prava LGBT+ osoba, koji su zajedno pokrenuli ogranak Duge u Nišu i Ženski prostor. Ideja je da se kroz niz zajedničkih aktivnosti stvori kreativan i bezbedan prostor za razvoj i povezivanje pripadnica LGBT zajednice: tu se čita, diskutuje, kuva, gledaju LGBT filmovi, bavi sportom… Osim toga, za pripadnike zajednice organizuju se i individualne ili grupne sesije psiho-socijalne podrške. Oko ovih dešavanja, zatvorenih za širu javnost, gravitira za sada tridesetak osoba iz Niša i okoline, ali aktivisti Kolektiva stalno rade na informisanju zajednice o svojim aktivnostima i uključenju što većeg broja zainteresovanih u Kolektiv. Osim toga, Kolektiv planira u narednom periodu i nekoliko javnih akcija. Za početak zajedno sa Zadrugaricama aktivisti Kolektiva organizuju treću nišku Merlinku, a u najavi je i manji LGBT festival naredne godine.

Nada koju pojava Kolektiva donosi sa sobom je da će ova inicijativa uspeti da kanališe i usmeri neke nove aktivističke kapacitete kako bi Niš konačno, posle dužeg niza godina, dobio formalnu autohtonu grupu koja će se baviti ostvarivanjem prava LGBT+ osoba na lokalu.

Piše: Hristina Piskulidis