Kada se krajem septembra pojavila lažna vest da će se u Čačku održati Parada ponosa, planuo je srpski tviter, taj forum dijaloga i demokratije, kao i mnogi domaći mediji. Planuli su, očekivano, dežurni branitelji porodičnih, tradicionalnih, „pravih“ vrednosti i pobornici porodičnih šetnji, poput Boška Obradovića i njegovih Dveri.

Tako je Obradović brže-bolje najavio i organizovao Porodičnu šetnju 27. septembra, istog dana kada je “grupa plaćenih aktivista“ navodno trebalo da dođe u Čačak. Cilj, naravno, odbraniti se od (nepostojeće) Parade ponosa i njenih učesnika. Gori od organizatora bili su samo roditelji sa decom na centralnom čačanskom trgu, jer, veliki homofobi rađaju i vaspitavaju male homofobe koji potom izrastu u neke Obradoviće, Glišiće, Đilase, i tom začaranom krugu kraja nema, ali to je već tema nekog drugog teksta, ne ovog.

Elem, Obradović je novinarima rekao da je 2,000 građana “odbranilo tradicionalne i porodične vrednosti i sprečilo održavanje bilo kakvih anti-porodičnih i anti-hrišćanskih manifestacija u Čačku.“ Na pitanje novinara šta su odbranili kad parade ponosa u Čačku nije ni bilo i da su vlasti ranije saopštile da ona nije bila ni najavljena, Obradović je rekao da su „isto tako govorili“ u deset drugih gradova Srbije gde su LGBT+ parade bile organizovane tokom septembra, a da su one samo nastavak Vučićeve kampanje Budućnost Srbije.

Ipak, mnogi veruju da je vest o paradi u Čačku izmislio sam Obradović, ne bi li pokazao svojim sledbenicima i izgubljenim glasačima da je on i dalje stari Boško, i pored toga što se druži sa Evropejcima iz Saveza za Srbiju.

Bilo kako bilo, Obradović je rekao i da je spreman da razgovara o problemima LGBT+ populacije „ako ih imaju“, i pozvao bilo koju LGBT+ osobu da mu se javi ako ima problema sa netolerancijom i diskriminacijom i on će je zaštiti i podržati.

Eto kome se treba javiti u slučaju problema izazvanih društveno nepoželjnom seksualnom orijentacijom, poštovani publikume.

„Ali, ne mislim da je ispravno provocirati većinsko stanovništvo u Srbiji, kršiti javni moral i nametati neke vrednosti strane našoj tradiciji“, dodao je Obradović.

Milan Draškić, portparol Gradskog odbora Nove Srbije, drugog organizatora skupa, objasnio je novinarima da je njegova stranka podržala Porodičnu šetnju kojom je „poslala poruku da u Čačku neće proći LGBT parada“.

“Vlast je demantovala da će gej parada biti organizovana u Čačaku tek onog trenutka kada ih je opozicija raskrinkala u tim namerama i kada je blagovremeno alarmirana javnost u Čačku da se priprema gej parada,“ rekao je Draškić.

Među okupljenima u petak su bili i čačanski bajkeri iz Moto unije, koji su, prema sopstvenom priznanju, izostali sa posla i već u podne se okupili na trgu da brane grad. Bile su pojačane i policijske snage, za svaki slučaj. Nakon uspešne odbrane grada od nepostojećeg neprijatelja, zadovoljne Dveri su se oglasile saopštenjem za javnost:

“…Verujemo da smo samo privremeno odložili nameru vlasti da održi gej-paradu u Čačku. Zato je neophodno da im Čačani redovno stavljaju do znanja da je ovo grad koji baštini tradicionalne vrednosti i da takve parade, koje služe samo provokaciji celog društva, nisu dobrodošle u Čačku“.

Obradovićeve fotografije sa šetnje izazvale su lavinu reakcija na Tviteru – mahom negativnih uz optužbe da je homofob, da porodične vrednosti promoviše ženomrzac, da je politizovao skup i lagao da je bilo 2,000 ljudi jer ih je bilo daleko manje… A onda je u odbranu Boškovu stao Dragan Đilas.

Naime, sve je počelo intervjuom koji je Fonetu dao Srđan Bogosavljević, konsultant Ipsosa. Onda je Đilas počeo da tvituje:

Tvit 1: Srđan Bogosavljević da intervju Fonetu u kome neoprezno kaže da je potencijal opozicije 1.6 miliona glasova, a da na izborima realno glasa 3.4 miliona ljudi, iz čega sledi da vlast uz sve što radi ima samo 200.000 glasača više od opozicije.

Tvit 2: Upale se zvona za uzbunu i odmah se organizuje tekst u Blicu u kome Bogosavljević i Klačar objašnjavaju da od tih 1.6 miliona opozicionih glasača glasa njih samo 600.000 i da ostali neće da glasaju zbog Dveri odnosno EU. Evo nekoliko pitanja za dvojicu “nezavisnih” stručnjaka:

Tvit 3: 1. Ako za opoziciju glasa 600.000, a za vlast 1.8 miliona glasača kako na izbore izađe 3.4, a ne 2.4 miliona ljudi?
Ova prva tri tvita za nas su nevažna. Važna su naredna tri:

Tvit 4: 2. Ako su ljudima toliko bitne podele na one koji su za porodične šetnje i one koji su za Prajd pa neće da glasaju za opoziciju, kako na porodičnu šetnju dođe samo 2000, a na Prajd 500 ljudi?

Tvit 5: 3. Da li su gospoda Bogosavljević i Klačar osim činjenice da opozicija ne šalje jedinstvene poruke primetili da nas vlast uništava lažima koje objavljuje svakodnevno sa svojih televizija i novina? Ili to smatraju manje bitnim od gej parade?

Tvit 6: 4. Da li su gospoda čuli za pritiske na birače po Srbiji, da se ljudi ucenjuju, prebijaju… da strah vlada Srbijom ili i to smatraju manje bitnim od gej parade?

Tvitovi su pokrenuli lavinu komentara, i pozitivnih i negativnih – od optužbi da je desničar, da treba da se pokrije ušima, do toga da skrnavi ljudska prava i da je dao autogol. Đilas se nije branio.

Ako se vratimo samo nekoliko godina unazad, videćemo da reakcije Dragana Đilasa na parade ponosa i inače pripadnike LGBT+ populacije nisu ništa novo. Tako je, na primer, u nekoliko navrata kao gradonačelnik Beograda izjavio da ne podržava paradu ponosa i da u državi ima daleko većih problema od održavanja iste.

“Ovo je zemlja u kojoj treba da se borimo za nova radna mesta, za prava naše manjine na Kosovu koja su ugrožena, ovo je danas zemlja u kojoj su neki ljudi primorani da rade u stranim kompanijama za 17 hiljada dinara, a mi već danima slušamo priče hoće li gej parada biti održana ili ne”, rekao je Đilas za RTS u avgustu 2011.

Ipak, njegova najproblematičnija izjava je iz avgusta 2009. i glasi ovako: “Mislim da je svačije seksualno opredeljenje privatna stvar i treba da ostane u okviru četiri zida.“

Onda je došlo do malecnog pomaka, kada je 2014. kao lider Demokratske stranke pozvao LGBT+ populaciju da na izborima glasa za DS “jer je ona privržena poštovanju, primeni i garantovanju ljudskih prava.“

Potom se udružio sa Dverima, i vratio svojim izvornim homofobičnim stavovima.

Šta nam sve ovo govori?

Možda da vuk dlaku menja, ali ćud nikada.

Piše: Ivana Nikolić

Više tekstova iz broja 50 – oktobar 2019. možete pročitati na:

7 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.