Sredinom februara ove godine u Beogradu je napadnut i opljačkan Boris Milićević, član glavnog odbora SPS i osnivač Gej strejt alijanse. Mediji su izvestili o ovom napadu, a rasprave o motivima započeta je među komentarima čitalaca i na forumima. Komentatori su se podsmešljivim tonom bavili seksualnim kontekstom čitave priče i drugim insinuacijama, oduzimajući pravo svima drugima na mogućnost nalaženja seksualnih partnera u klubovima, osim heteroseksualnim muškarcima. Takođe, homofobijom motivisani odbijali su da poveruju u priču žrtve i sugerisali da treba čuti i drugu stranu priče, nasilnika. Interesantno da je sličan ton rasprave bio i na Gay-Serbia forumu, gde bi čovek pomislio da postoji makar minimum solidarnosti u slučajevima kada je neki gej napadnut. Zbog svega toga razgovarali smo sa Borisom Milićevićem.
Šta se zaista desilo?
O napadu koji mi se desio ne mogu detaljno da govorim pošto je u toku sudski postupak protiv dvojice napadača. Gej strejt alijansa je u svom saopštenju dovoljno detaljno opisala šta mi se desilo u noći između 13. i 14. februara ove godine.
To veče sam sa još troje prijatelja izašao u „Plastic Mint“, nakon što sam prethodni deo večeri proveo u kafiću „Smiley“. Tu su nam prišla trojica gostiju koji su već bili tamo, uzrasta 25-30 godina. Narednih sat i po proveli smo u klubu zajedno, a jedan od njih trojice je otišao ranije. Ostala dvojica su pozvala mene i još troje mojih prijatelja kod njih da „izblejimo“. Dvoje mojih prijatelja je odmah odustalo, a treći je bukvalno odustao na ulazu u taksi, jer je to popodne putovao za Italiju i hteo je da se odmori pred put. Kako smo prethodno proveli više od sat vremena zajedno u praznjikavom klubu, gde nas je moglo videti par desetina gostiju, osoblje, obezbeđenje, gde su nas snimile sigurnosne kamere, a i pošto mi njih dvojica ni na koji način nisu delovali agresivno ili sumnjivo odlučio sam da krenem do njihovog stana.
Tamo su nas dočekale još dve devojke. Jedna od njih je navodno bila sestra jednog od njih dvojice, a druga je bila njena drugarica. U početku je sve izgledalo OK, popili smo kafu, pričali, gledali TV. U jednom trenutku jedan od ove dvojice je poslao devojke u sobu, ustao, otišao do kuhinje i vratio se go do pojasa sa nožem u ruci. Počeli su da me udaraju, vređaju, ovaj sa nožem me je posekao po čelu, pretili su da će me ubiti, itd. To je trajalo minimum nekih pola sata.
U jednom trenutku sam stvarno mislio da sam gotov, ali onda su mi zatražili novčanik, počeli da me ispituju da li imam pare na računu u banci, kući… Tada sam shvatio da će me ipak „samo“ opljačkati i počeo sam da sarađujem s njima u potpunosti. Nisam uopšte hteo da rizikujem i opirem se, pošto nisam želeo da vidim dokle su spremni da idu u nasilju. Odveo sam ih kući gde su mi uzeli novac, laptop, telefone i još neke sitnice. Rekli su mi da ne se ne igram sa životom i da ih ne prijavljujem policiji. Kad su otišli sačekao sam desetak minuta i otišao u policijsku stanicu Stari Grad i prijavio napad.
Šta je policija uradila?
Policija je odmah sprovela brzu akciju i njih dvojica su uhapšena nekoliko sati nakon što sam ih prijavio. Stvari su mi vraćene.
Gde je slučaj trenutno?
Tužilaštvo napadače tereti za razbojništvo, a njih dvojica su proveli mesec dana u istražnom pritvoru i verujem da će sud vrlo brzo doneti presudu.
Koliko si (ne)zadovoljan (ne)reagovanjem LGBT i drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava?
Reagovali su oni od kojih sam očekivao da će reagovati, pre svega GSA i pojedinci sa kojima već dugo sarađujem. Tu pre svega mislim na Lepu Mlađenović i Dušana Maljkovića. Većina LGBT i ljudskopravaških organizacija nije se oglasila u javnosti niti me je kontaktirala, i za to sigurno imaju neke svoje razloge o kojima ni ne razmišljam. Mnogo mi je bitnije da mi se javilo par stotina ljudi koji su se raspitali za moje zdravlje i pružili mi podršku.
Da li je i kako SPS stao u zaštitu svog člana?
Naravno da su mi ljudi iz partije pružili punu podršku u toj situaciji, kao što bi pružili podršku svakom drugom članu ili članici. Partija je htela da se oglasi povodom napada, ali se to nije desilo na moje insistiranje, pošto ne želim da preuzimam ulogu žrtve.
Ovo što se desilo meni dešava se svakodnevno mnogima, ne samo pripadnicima LGBT populacije, već svima. Mnogi gejevi i lezbejke su mi posle napada rekli da su se našli u istoj situaciji, ali da nisu smeli da govore o tome, niti da napad prijave policiji. Nadam se da će rešavanje mog slučaja ohrabriti ljude da svoje slučajeve prijavljuju policiji.
