80 godina od ubistva Federika Garsije Lorke

Ovog meseca navršilo se 80 godina od ubistva Federika Garsije Lorke. Ubistva, ne smrti! Poznati španski pesnik i dramaturg streljan je 19. avgusta 1936. godine od strane fašističkog režima Fransiska Franka.

Motivi za njegovo hapšenje i streljanje do skoro nisu bili potvrđeni. U pronađenom policijskom izveštaju iz 1965. godine navodi se da je Garsija Lorka ubijen sa još jednom osobom zbog toga što je bio „socijalista i mason kojem se pripisuju homoseksualne radnje“. Zbog njegovih stavova i prijateljstva sa Fendandom de los Riosom, čuvenim španskim socijalistom, markiran je kao protivnik režima. Međutim, posebno treba istaći da je u Španiji tridesetih homoseksualno opredeljenje bilo kažnjivo smrću. Gotovo je nemoguće zamisliti takav scenario u Španiji danas u kojoj subverzivna kultura cveta, istopolni brakovi su legalni od 2005. godine, a gej četvrt Ćueka u Madridu odzvanja od žamora ljudi koji je nikada ne ostavljaju praznu. Kulturni španski bum koji se desio nakon Frankove smrti pre svega je vezan za kidanje lanaca represije i oslobađanje ekspresije pola, roda, seksualnosti i subverzivnosti. Ovaj kulturni pokret osamdesetih i devedesetih godina u Španiji predstavlja jedan od najekstravagantnijih tog doba. Ali, ono što se često zaboravlja je da je Španija čekala gotovo 40 godina, od 1939. do Frankove smrti 1975. da bi dobila pravo na slobodu političkog, kulturnog i seksualnog izraza. Dok je ostatak sveta 1945. slavio kraj Drugog svetskog rata i novi društveni poredak koji je doneo, Španija je ostala u izolaciji i pod Frankovom vojnom diktaturom sve do 1975. Iako je godinama slabila jačina njegove vladavine i represije, činjenica da je cela Evropa žmurela na opstanak fašističkog režima i danas otvara debate. Pod ovim režimom poginuli su mnogi intelektualci, pesnici, učitelji, radnici, seljaci. Svi koji su prelivali van društvenog kalupa koji je fašizam nametao. Tako su ubijeni Migel Ernandes, Federiko Garsija Lorka, a u Francuskoj je u izbeglištvu umro Antonio Maćado.

Važno je da uporedimo Španiju danas i kakvo je stanje bilo pre nešto manje od 50 godina. Zašto? Jer danas u čak 65 zemalja sveta homoseksualnost je ilegalna, a u čak deset se kažnjava smrtnom presudom (Avganistan, Iran, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Jemen, Mauritanija i Ujedinjeni Arapski Emirati). Ako zakoračimo jedan korak dalje – koliko je zločina mržnje zbog „homoseksualnih radnji“ bilo samo u Srbiji tokom prethodnih 5 godina? Kakve su bile kazne za zločine mržnje u tim slučajevima, a koji su mehanizmi borbe protiv homofobije?

Zato je važno da posebnu pažnju damo rečima Huana Luisa Treskastra, jednog od vojnika streljačkog reda: „Upravo smo ubili Federika Garsija Lorku. Ispalio sam mu dva metka u guzicu jer je peder.“ Streljanje Garsija Lorke nije bilo puki politički čin ubijanja protivnika režima i pristalice „crvenih“. To je ujedno bio i i zločin mržnje.

Kako bi Lorkin duh oživeo u Beogradu, Merlinka festival u saradnji sa Društvom hispanista organizuje interaktivnu tribinu „Lorca que te quiero Lorca“ u Institutu Servantes, 20. septembra 2016. sa početkom u 19 časova.

Tokom tribine podsetićemo se Lorkinih stihova i dela koja čine deo velikog kulturnog blaga ne samo Španije, već celog sveta. U fokusu će biti potraga za Lorkom kao individuom, a ne cenjenim mirnim piscem iz Andaluzije. Istražićemo njegovo intimno biće u represivnom španskom društvu tridesetih godina. Ko je on zapravo bio? Šta ga je pokretalo? Koga je voleo? Čega se plašio? Šta mu je ledilo krv u žilama, a od čega mu je vrila? Kako bismo upoznali ovaj deo Lorke, mora se razbiti ideološka postavka genija i spoznati Lorka, krhki čovek pun nesigurnosti i trenutaka samomržnje. Mnogi se rado sećaju Lorkinih stihova ljubavi, ali na tribini ćemo predstaviti i njegove manje poznate autohomofobne stihove i misli, kada su se javljale i kako je iz njih izbio. Setićemo se pisca koji je kao individua koja je i sama na margini najbolje pisao priče o „margini“. Govorio je da Romi predstavljaju srž njegove voljene Andaluzije, a u svojoj maestralnoj drami Kuća Bernarde Albe predstavlja mikro svet žene u španskom društvu koje je ograničava. Način na koje je predstavio žene i njihove strahove, prikrivene strasti i mržnju pokazuje koliko ih je i sam razumeo.

Pisci imaju veliku moć da kroz dela daju oštru kritiku društvu i to čine jače od bilo kojeg opozicionog govora. Na tribini ćemo otkrivati skrivene kutke Lorkinog uma, pokušaćemo da osvetlimo društvenu angažovanost cele Generacije 27 iz perspektive savremenog aktivizma i predstavimo položaj pojedinca u društvu danas. Posetioci će imati prilike da kroz razne zanimljivosti iz života i stihove upoznaju Lorku, mladog pisca koji stvara prva velika prijateljstva sa Dalijem, Bunjuelom u čuvenom madridskom studentskom domu, mirnog genija koji je očarao Španiju, ali interno vodio borbu protiv prihvatanja svoje seksualnosti. Pridružite nam se u pohodu na otkrivanje „skrivenog„ Lorke!

Piše: Lana Čubrić