George Styler je već pola decenije u modnoj industriji, a karijeri je započeo u modnoj kući „Todor“. Prošle godine prikazao je svoju kolekciju „Captivity“ na Belgrade Fashion Weeku koja je privukla jako puno pažnje kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. U prethodnim brojevima prikazivali smo neke njegove kreacija za muškarce i odlučili da popričamo s njim.
Inspiracija za tvoju kolekciju „Capitivity“ bila je ptica u kavezu. Da li se kao modni kreator u Srbiji osećaš zarobljeno?
Ptica u kavezu je metafora za probleme u savremenom društvu, i mislim da bi se većina ljudi u Srbiji mogla pronaći u ovoj temi. Lično sam svedok svega što se događalo u regionu poslednje dve decenije, i mislim da su naši mladi ljudi imali daleko manje mogućnosti i slobode u odnosu na svoje vršnjake iz nekih razvijenih zemalja.
„Biti drugačiji“ je uvek sa sobom nosilo i posledice, a pošto sam kao mlad imao prilike mnogo da putujem po svetu i da donosim neke nove trendove u Beograd često sam se i sam suočavao sa različitim komentarima na račun mog odevanja ili modernog načina razmišljanja.
Čak i danas kada donekle pratimo svet u modnom i tehnološkom smislu, mi smo i dalje često robovi modernog načina života, medija, interneta, socijalnih mreža, predrasuda a da toga nismo ni svesni. Stičem utisak da je taj kavez uvek sastavni deo našeg života, a da od nas samih zavisi koliko ćemo biti u njemu, a koliko slobodno leteti.
Koliko često pobegneš iz svog kaveza?
Meni kao umetniku je sloboda jako bitna, i trudim se da što više vremena provodim van „kaveza“. Posao dizajnera mi je omogućio da mnogo putujem, i to je na neki način moja duševna hrana. Putovanja su nešto što mi daje dodatnu energiju i na njima dobijam inspiraciju za svoje stvaralaštvo.
U svojoj kolekciji spojio si pank i etno, elemente koji po mnogima ne idu zajedno. Kako si došao na tu hrabru ideju?
Većina mojih kolega se trudi da svojim radom predstavi svetu nešto što oni odavno imaju smatrajući verovatno da naš etno nije dovoljno interesantan. Pomislio sam da je krajnje vreme da neko odavde pokaže svetu deo naše tradicije, ali sam pokušao da ga prilagodim svetskim okvirima kako bi bilo prihvatljivo na svim krajevima sveta. Taj neobičan spoj je doveo do toga da su mnogi narodi videli neki svoj etno u mojoj kolekciji, pa sam se već navikao kada moj rad povezuju i sa afro, indijskim, balkanskim ili nordijskim stilom.
Pank se odlično uklopio u moju priču jer su pankeri poznati kao borci za prava i slobodu. Moja kolekcija je u stvari poruka slobode i skretanje pažnje koliko je ona bitna kako za ljude –etničke, nacionalne, seksualne manjine, tako i za životinje i sve one kojima je sloboda oduzeta.
Ptica (simbol slobode) u kavezu je poslužila kao odličan primer modernog ropstva, pa otuda u kolekciji elementi od žice koji imitiraju kaveze i bodlje i nitne koji simbolizuju ptičije kandže i kljun.
Modernizovao si opanak. Koliko misliš da će urbani mladi ljudi biti spremni da to prihvate, ako uzmemo u obzir da se opanak vezuje za nešto što je sa sela i nije cool?
Poznato je da mi ne znamo baš da cenimo ono što je naše, ali ljudima u inostranstvu je moj stilizovani opanak i te kako interesantan i zahvaljujući tim opancima ja sam obišao celi svet. Moja moda svakako nije za ljude koji prave klasifikacije tog tipa već za one koji cene nešto unikatno i drugačije. Ljudi koji se ne razumeju u modu često kada gledaju revije postavljaju pitanje „pa ko će to da nosi?“, a radi se o tome da revija najčešće samo prikazuje koloristički i stilski koncept dizajnera, a kreacije koje se nađu u prodaji su daleko svedenije i nosivije.
Osim u Srbiji doživeo si uspeh i u inostranstvu?
Svoju prvu samostalnu reviju sam prikazao u junu prošle godine u okviru događaja FASHIONCLASH u Holandiji, i od tada je krenula moja internacionalna karijera. Zatim slede pozivi na još nekoliko mladih događaja širom sveta, ali sam odlučio da svoj rad predstavim beogradskoj publici u okviru Belgrade Fashion Weeka u oktobru prošle godine gde sam nagrađen za najbolju reviju. Dobijam pozitivne kritike širom sveta, o mom radu pišu i neki od nauticajnijih ljudi u svetu mode i slede pozivi na još nekoliko modnih događaja, pa čak i modnih instituta. Ono što me posebno obradovalo je i poziv na London Fashion Week gde ću sa koleginicama iz Srbije Anom Ljubinković i Ivanom Piljom prikazati svoj rad na poziv British Fashion Councila uz podršku modnog studija Click.
Šta pripremaš za narednu sezonu?
Posto je moje kolekcija „Captivity“ doživela toliki uspeh i već je treći put prikazujem, ona će još neko vreme živeti u dopunjenim izdanjima. Već imam zakazana snimanja sa poznatim fotografima, stilistima i magazinima širom sveta i verovatno će novi koncept malo da pričeka kako bih završio sve planirane saradnje. Ovom kolekcijom sam započeo nekoliko zanimljivih tema i stilova, tako da ce naredna kolekcija biti logičan sled prethodne.
U poslednje vreme aktuelni su razni modni žiriji i modne policije. Ako uzmemo u obzir da je modni stil subjektivna stvar, koliko sve to ugrožava slobodu u modi?
Tumačenje estetike uopšte je subjektivna stvar, i po meni bi neko ko se bavi kritikom tog tipa morao da bude izuzetno edukovan u tom polju da bi bio kompetentan da javno iznosi svoje mišljenje. Ukoliko se radi o komentarisanju stila estradnih ličnosti kojima je deo posla da dobro izgledaju i imaju veliki uticaj na mlade ok su mi kritike u sociološkom smislu, nikako nekom ličnom i podrugljivom. Ja sam proveo više od šest godina u modnoj industriji radeći za brojne modne kuće, ali bez obzira na takvo iskustvo nikada ne bih o nekome sudio na osnovu odevanja.
Da li modni kreator može da postane uspešan bez podrške estrade?
Primetio sam da u Srbiji saradnja sa estradnim ličnostima ima veliki uticaj na popularnost dizajnera i da takav vid saradnje nosi i najbolju zaradu. Ja još uvek nisam spreman za takav vid saradnje i ponosan sam na sebe što sam isključivo svojim radom uspeo da napravim svoj brend ne vezujući se za ime neke estradne umetnice.
U svetu je situacija malo drugačija i kada neka planetarno popularna ličnost obuče vašu kreaciju vi ne dobijate nikakav novac za to već u najboljem slučaju potpis da je odevni predmet vaših ruku delo. Mene su već kontaktirali stilisti nekih svetskih zvezda i verovatno ću sarađivati s njima, ali mi se još uvek ne dopada takav princip rada gde dizajner često mora da sam plaća skupocene pošiljke nekom stilisti, i ako kreacija odgovara određenoj zvezdi u tom projektu samo stilista zaradi novac, a dizajner dobije samo potpis tzv. credit.
Koja je tvoja poruka našim čitaocima koji se osećaju kao ptice u kavezu?
Vašim čitaocima bih poručio da rade na sebi, pozitivno razmišljaju, i uživaju u životu. Bitno je da imaju ciljeve, veruju u sebe a ukoliko imaju želju uvek mogu izaći iz kaveza jer ništa nije nedostižno.
Razgovarao: Predrag M. Azdejković


ČITAJTE:  Bianca del Rio: Iskreno o serijalu RuPaul’s Drag Race