Godine 1994. bio sam izvršni producent za razvoj u ˝Amblin Entertainmentu˝. Tada nisam ni planirao da radim u filmskoj industriji i još manje da to bude iz nekog političkog razloga. Što bi se reklo, zakasnio sam na gej zabavu jer kada sam se konačno autovao 1983. na Univerzitetu ˝Kolumbija˝, etikete ˝gej˝ i ˝AIDS˝ su već dugo bile u istom košu. Aleluja!

Kada smo napustili Njujork, moj partner Karl i ja smo se nastanili u distriktu Kastro u San Francisku gde smo mogli da živimo otvoreno. Život u Kastru osamdesetih godina bio je oslobađajući. Mogli smo da se držimo za ruke napolju, mogli smo da se poljubimo u javnosti, nismo se nikome morali pravdati.

Doduše bila su to i izmrcvarena vremena . Bio sam član teniske gej lige u to vreme. Lige koja je podrazumevalo se, bila puna fizički obdarenih, prelepih, mladih momaka, momaka koji bi iznenada nestajali iz naših vidokruga. Kada bi neko od nas pitao gde su ti ljudi odgovor bi bio: ˝Umrli su˝. I to se dešavalo brzinski.

U filmsku industriju sam ušao bez ikakvog razumevanja za političku ishitrenost, iako sam bio aut i što se moje orijentacije tiče kao i moje veze sa Karlom. Počeo sam prvo kao advokatski pripravnik u agenciji za talente ˝International Creative Management˝. Vlasnik je bio fantastični momak, koji je bio potpuno otvoren za sve i prihvatao je sve, i koji je Karla nazivao mojim „prijateljem“. Iako smo se Karl i ja upoznali neki mesec pre nego što sam započeo sa studiranjem na ˝Kolumbiji˝ i tada smo bili već pet godina zajedno, koja se druga reč mogla upotrebiti?

Sa te pozicije sam se pomerio na poziciju pomoćnika agentu za scenariste. I tu sam bio srećne ruke pošto mi je gazdarica bila izvanredno prihvatljiva žena. Dok sam preko dana kucao i javljao se na telefon, noću bih pisao kritike knjiga i filmova po njihovoj vrednosti i to za različite studije i produkcijske kuće. Jedna od tih kompanija bila je ˝Amblin Entertainment˝ i na moje pozitivno zaprepašćenje, direktorka kompanije Keti Kenedi, ponudila mi je puno zaposlenje kao kritičara. A kako naravno nisam bio budala, prihvatio sam.

˝Amblin˝ je što se posla tiče bio raj na Zemlji. Svi ljudi, od Stivena Spilberga, preko Keti Kenedi, do samog recepcionera su bili dobri jedni prema drugima i zvali su se po imenu, svi. Imali smo i šefa kuhinje kao i uvek pristupačnu kuhinju za naše sopstvene potrebe. Potom sobu za projekcije sa sve uvek punom mašinom za kokice i slatkiše. Moj prvi posao je i bio da sedim u toj sobi, jedem kokice i gledam filmove sa nacističkom propagandom, a onda da pišem izveštaje o njima. Ono što sam ja tada radio bilo je prikupljanje materijala za film u razvoju ˝Šindlerova lista˝. Bilo je to i vreme ˝Parka iz doba Jure˝. ˝Amblin˝ se rasturao od posla. A bio je i strejt mesto. Ja sam bio jedina osoba, muškog ili ženskog pola koja je bila autovano gej u celoj toj zgradi. Makar sam tako mislio.

Kako sam se, da tako kažem, peo uz lestvicu, pokrivao sam poslove scenarija i distribucije u ˝Amblinu˝ tragajući za materijalima i piscima koji obećavaju. Čelnici na nekim bitnim mestima su takođe na moju sreću bili uvek otvoreni za sugestije koje su dolazile sa moje strane po bilo kom pitanju. Dok god je materijal imao komercijalnu vrednost, a pisac pravog talenta, bio sam ohrabrivan i imao slobodnog izbora u tome da budem njihov predstavnik i moj glas se smatrao tada veoma bitnim.

U to vreme upoznao sam Daglasa Kartera Binija, veoma talentovanog, mladog pisca, putem njegove agentkinje Meri Miger iz kompanije ˝William Morris˝. Daglas mi je pri našem upoznavanju rekao nešto o scenariju na kojima je tada radio, komediji o tri drag kraljice koje putuju preko Amerike prerušene u žene, i ja sam već tada nestrpljivo čekao da on scenario završi. ˝Priscila˝ u to vreme još nije ni bila na filmskom radaru i ja do tada nisam ni čuo priču kakvu mi je on ispričao na svoj komičan način. Meri sam rekao da hoću scenario u rukama istog momenta kada se isti bude pojavio, što je i ona obećala da će se desiti. Konačno je i došao taj dan kada sam od nje dobio poziv da je scenario gotov i poslat na moju adresu. I ja sam čekao. Čekao i čekao…

Sledećeg jutra sam čekao još malo a onda sam pozvao Meri koja nije imala pojma da scenario nije stigao do mene. Sledeći njen poziv došao je sa vestima da ljudi iz njene agencije ne žele da pošalju scenario ˝Amblinu˝ govoreći joj da je luda i da ˝Amblin˝ sigurno neće kupiti scenario o tri gej momka.

Na drugoj stranici scenarija, ako ne još i na prvoj, bila je predstavljena drag kraljica crne puti, Noksima Džekson. Bio je to prvi pravi smeh, i to jedan od mnogih dok se išlo kroz scenario. Pozvao sam Meri za manje od sata. Odlučio sam da scenario pošaljem dalje uz lestvicu

Stiven je te noći pročitao scenario i obožavao ga je. Ali mu je bila potrebna potvrda da će stvari ići kako treba. Nije ga brinula gej stvar u filmu, želeo je da bude siguran da će film svima biti podjednako zanimljiv kao i nama pa je poslao scenario svome ocenjivaču za komediju – Robinu Vilijamsu. Konačna ocena? Napraviti film. Gospodin Vilijams nas je sa žalošću obavestio da nije u stanju da igra glavnu ulogu Vide jer se plašio da je previše maljav, ali da će se pojaviti u sporednoj ulozi.

Bilo je sada teško naći režisera jer su svi muški režiseri odbili da snimaju film. Svi do jednoga. A onda se pojavila fantastična TV serija ˝Pomorandže nisu jedino voće˝ i ubrzo potom smo unajmili njihovog ženskog režisera, Biben Kidron.

Ispostavilo se da je pronalazak glumaca taj koji je išao lagano. Vesli Snajps je filmu rekao da istog momenta. Džon Leguizamo za ulogu Či Či Rodrigez je uskočio u tim. Mnogi glumci su bili zainteresovani za ulogu Vide i mnogi su se odlučili da dođu na audiciju. Ali niko od njih nije kliknuo onako kako je trebalo. A onda je agent Patrika Svejzija insistirao na tome da ga vidimo, pa je Biben odletela u Njujork da se upozna sa Patrikom. Svejzi je imao svoj tim šminkera koji ga je očas posla transformisao u ženu a onda je prošetao ulicama Njujorka da vidi može li da prođe kao žena. Svojom lepotom i senzualnošću plesača imao je upravo to što je trebalo i dobio je ulogu.

Dok se sve ovo dešavalo sa filmom i dok se njegovo snimanje pripremalo u malom gradiću u državi Nebraska, stvari su se odvijale i u ˝Amblinu˝. Šuškalo se kako je Stiven pričao upravo o meni i to na lep način, na sastanku, i da je rekao kako su gej osobe izgleda mnogo kreativnije jer koriste obe strane mozga. Stivenu nije smetalo to što sam gej, on je to slavio. A onda su saradnici počeli da se autuju. I to je izgledalo kao kokanje kokica u mašini.

Žena koja je imala fotografije Denisa Kvejda izlepljene svuda po svojoj kancelariji i koja se javno hvalila šta bi mu radila samo da ima šansu – ispalo je da je lezbejka. Strejt osobu je bilo teško više naći. Iako su neki u stvari bili heteroseksualni.

„To Wong Foo Thanks for Everything, Julie Newmar“ se pojavio u bioskopima i našao se na prvim mestima svuda, septembra meseca 1995. I bio je daleko uspešniji no što sam očekivao, i politički važniji nego što sam očekivao.

Uskoro je Keti Kenedi napustila ˝Amblin˝ i novi potpredsednik je zauzeo njeno mesto. Moj ugovor nije bio produžen pa sam se bacio na posao traženja novog radnog mesta poput onog koje sam imao u ˝Amblinu˝. Ali odgovori koje sam dobijao bili su da meni odgovara više nezavisni nego studijski film. Ja sam uspeo u tome da se napravi gej film koji je doživeo veliki uspeh i iako je Stiven bio ponosan da stane iza njega, drugi to nisu videli u tom svetlu.

Kao što sam iznenada promenio mišljenje i poželeo da radim na filmu, vratio sam se na svoju staru odluku da ipak ne želim, pa sam se jednom prilikom javio na novinski oglas za profesora engleskog jezika i to je ono čime se od tada bavim. Daleko je zahvalnije raditi sa talentovanom školskom decom koja su voljna da izraze svoje misli i iznesu svoje priče. Sa studentima koji su daleko hrabriji nego što sam ja bio u njihovim godinama.

Sada je dvadeset godina od izlaska filma ˝To Wong Foo˝ i od tada se dosta toga izmenilo. Karl koji je nekad bio moj ´prijatelj´ je sada moj suprug. Uzeli smo se 2008. iako u stvari smatramo pravim danom svog venčanja 27. oktobar 1983, dan kada smo se prvi put sreli. A sada i svi naši drugovi i kompanjoni iz LGBT populacije mogu da se venčaju gde god u Americi da se nalaze. Drag kraljice su pomalo passé, reklo bi se. Transrodne osobe su danas u fokusu. HIV virus nije nestao, ali se sa njim živi i isti više nije automatska osuda na smrt.

No sve ovo ne znači da je posao u stvari obavljen. Postoje još mnoge bitke koje treba povesti ali sada barem imamo podršku u strejt populaciji.

Kada se osvrnem na ˝To Wong Foo˝ ne vidim samo film. Već vidim korak ka tome šta je devedesetih godina prošlog veka značilo napraviti film o tri gej momka. Šta je značilo tada da iza kreiranja filma stane jedan veliki i bitni studio i da finansira sve to. Šta je značilo imati zvučno ime u filmskoj industriji da ga podrži od prvog dana bez toga da ga neko moljaka i ubeđuje. Razmišljam o tome kako tada nisam shvatao šta je to sve značilo, a mislim da ni danas ne shvatam šta sve to znači.

Piše: Mitch Kohn

Related Posts