Zna da bude lepote i u preterivanju, zar ne? Upravo iz tog razloga vam danas skrećemo pažnju na čak sedam sveže pristiglih queer filmova, koji su, ruku na srce, baš raznolikog kvaliteta. Ali ne mari – osmatračnica radi punom parom, uostalom, baš kao i sudski kantar.

Anything
Imajući u vidu prosek ponude queer filmova s one strane Atlantika, „Anything“ već u startu na svojoj strani ima tri krupna aduta; naravno, reč je o troje udarnih glumaca – Mattu Bomeru, Johnu Carrollu Lynchu (rođak Davida Lyncha, ali i zapažen epizodista iz, recimo sitkoma The Goldbergs) i Mauru Tierney (znana iz serije The Affair). Osim toga ova priča (kako stoji u najavama) o beskonačnim mogućnostima ljubavi izdvaja se i po tome što je centralni lik sredovečan muškarac očito fluidnog polnog identiteta. Reč je o prijatnoj dramediji sa opravdanim smislom postojanja, kojoj, doduše, može da se zameri to što vuče odveć upadljive repove iz svoje pozorišne inkarnacije.

Church & State
Ovaj celovečernji dokumentarac svakako pokreće važno pitanje prapočetaka legalizacije istopolnih brakova i zajednica u SAD, ali već negde u prvoj rolni trajanja zastaje i, reklo bi se, ciljano i svesno, ostaje zakopan u informativni i televizijski izraz sa pregršt sagovornika; to jeste sasvim legitiman izbor ali, s druge strane, to ovom filmu onemogućava da se nametne kao istinsko filmsko delo, pa i da sa više nadahnuća pokuša da pojasni i prikaže barem doba deo polivalentnosti društvenih pitanja i fenomena koje pokreće.

Gay Hollywood Dad
Ovaj prilično poletni i šarmantni dugometražni dokumentarni film može da zabavi, informiše a možda i nadahne svojom pričom o nezavisnom filmskom stvaraocu, uz to i azijskog porekla, koji nastoji da se snađe i drži glavu iznad vode tokom prvih šest meseci sa svojim novorođenčetom. Problem ovog filma (kome svakako treba dati šansu) proističe iz činjenice da je ovde previše tema i previše materijala, te fokus priče (a samim tim i poenta) priče svako malo beži i izmiče.

Just Charlie
Ovaj britanski film predstavlja bezmalo pun pogodak u metu – u pitanju je priča o malenom fudbaleru koji je, zapravo, devojčica zarobljena u telu dečaka, koja, kao takva, biva odbačena na više podjednako važnih frontova. Suštinski derivativna priča, bezmalo potpuno ukorenjena u fundusu opštih mesta unutar (mikro)žanra, ipak je (sveukupno gledano) vrlo dobro ostvarenje u kome je sve sasvim opravdano i mudro podređeno glavnom liku i izvanrednom malenom Harryju Gilbyju koji taj lik tumači. Osim toga, za svaku pohvalu je sjajno balansirana i nijansirana opšta atmosfera filma i priče.

Kept Boy
Nažalost, američki „Kept Boy“, priča o nevoljama na koje nailazi dugovečnija veza između starijeg, ozbiljnijeg muškarca i znatno mlađeg zgubidana, koji u toj svojoj prokrastinacijskoj ljušturi zapravo silno uživa, tek na mahove krene put oneobičavanja stereotipnih postavki i zahvata, pa ni ne čudi što satiričan ton, očito promišljenije fele, tek povremeno i nedovoljno zametljivo izbije na površinu i u glavni plan, a što je u slučaju komedije praktično nedopustivo.

Postcards from London
Ova recentnija ostrvska produkcija nesumnjivo štrči u odnosu na aktuelnu ponudu, a razlog tome je prvenstveno zamašnija umetnička ambicija i rediteljeva zagledanost u mogućnosti queer filma unutar stilema arthouse filma skorijeg uzorka. „Postcards from London“, u tom smislu, mora biti pohvaljen na konto sveukupne artikulisanosti ali i veoma dobre glume vodećeg dela ansambla (tu je i Harris Dickinson iz izvrsnog filma „Beach Rats!“). S druge strane, ovom se filmu i njegovim autorima može zameriti što u izvesnoj meri glamurizuju svet prostitucije.

Porcupine Lake
I „Porcupine Lake“ kanadske rediteljke Ingrid Veninger svoje ishodište u potpunosti iznalazi u dominantnom arthouse filmskom izrazu današnjica, tako da ovaj nedvosmisleno uspeo i dovoljno osoben film pokreće znatno više tema no što to čine prosečni queer filmovi poslednjih, recimo, desetak leta. „Porcupine Lake“ je na prvom mestu suptilna i pipava povest o odrastanju pa tek onda priča o dve zaljubljene devojčice, a rediteljka uspeva da na filmsko platno iznese varljivost i turbulentnost tih osetljivih godina, naravno, u doživljaju sveta onih mislećih.

Piše: Zoran Janković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.