Kada bi vas neko pitao da opišete sebe u pet reči, koliko vas bi među tih pet reči stavilo “gej”? A koliko bi vas stavilo “Kajli Minog”?
Pitanje ličnog identiteta nije jednostavna stvar jer zapravo ništa u potpunosti ne proističe iz nas samih. Sve što znamo mi smo naučili i prisvojili kao svoje. U tom smislu niko na svetu nije u potpunosti autentičan. Ali čak i pored toga ne bi smo svi mogli da se opišemo kao konformisti. Konformist je onaj koji svoje stavove, verovanja i ponašanje usklađuje sa normama socijalne grupe kojoj pripada, čak i onda kada ih prepoznaje kao disfunkcionalne ili štetne. Stoga je konformizam u stvari jedna vrsta nemoći da se izgradi ili izbori za sopstveni stav. Postoji verovanje da su gej osobe, kao žrtve negativnih stereotipa, otporne na konformističke ideje. A koliko je to zaista tačno?
I u samom gej svetu postoje zablude koje se tiču termina “gej identitet”. Tačno je da činjenica da je muškarac Madonin fan može da nagovesti njegov seksualni identitet. To je tačno i za činjenicu da je muškarac modni dizajner, da voli dens-elektroniku, da redovno ide u teretanu, da kupuje u Zari… Prava istina je ipak da termin “gej identitet” označava jedino preferencu prema istom polu. Mnoge gej osobe zanemaruju tu činjenicu, a neke je čak nisu ni svesne. Ipak, ljubav prema trash-pop muzici, modi i lepo definisanom muškom telu prihvaćeni su kao norme koje su univerzalne za gej populaciju. Gej ljudi su grupa, kao i bilo koja druga socijalna ili subkulturna grupa i ona ima svoje norme. Kao da su gejevi nekakva podvrsta života koja govori sopstvenim jezikom i živi u mehuru, odvojena od ostatka sveta. Ne bi to bio problem da je verovanje da su gejevi otporni na konformizam tačna. Ali nisu. Ironija je u tome da upravo gej osobe koje su žrtve konformizma odbacuju one ljude koji se ne “pridržavaju” normi gej zajednice. Prihvataju, dakle, obrazac ponašanja od kojeg su direktno ugroženi. Ljudi svesni činjenice da pop zvezde posežu za gej pravima ne bi li širile svoju publiku i zadovoljile svoje histrionične motive, ili ljudi koji smatraju da je konstantno pojavljivanje savršeno definisanih muških tela u gej magazinima deluje loše na gej osobe koje su sklone gojaznosti, postaju svojevrsni izgnanici iz društva jer ne vode “gay lifestyle”. Šta uopšte podrazumeva “gay lifestyle”? Da ako si gej moraš da se ponašaš na jedan određeni način? To ne postoji. Ne postoji nikakav “lifestyle” osim sopstvenog. Dakle, gejevi, bilo bi dobro da izađete iz kuće od stakla pre nego počnete da bacate kamenje.
Kad god želite da se identifikujete kroz grupu morate odbaciti sopstveni identitet i prihvatiti identitet grupe. To je ono što je najštetnije u težnji da se pripada “gej sceni”, a gej scena je definisana seksualnošću, tako da ljudi često svoju nesigurnost ili nedostatak identiteta zamenjuju svojom seksualnošću. Umesto da budu individua oni postaju etiketa i upravo time može da se objasni “gej konformizam”. Niko, pa ni gej osobe ne mogu da se definišu samo kroz svoju seksualnost. “Ponosan sam zato što sam gej” princip funkcioniše dok ste u svom malom gradu, ali kada stupine na scenu nema više ničeg posebnog u tome. Takve stavove bi valjalo odbaciti jer vas posebnim čine stvari koje vas od drugih razlikuju. I kada govorimo o tom “gej ponosu”, seksualnost nije nešto na šta čovek može biti naročito ponosan. Ništa više nego što može biti ponosan na činjenicu da ima plave oči. Ali, ono na šta se može biti ponosan je sopstvena individualnost. Činjenica da ste bili dovoljno hrabri da se pobunite protiv normi koje vam neko nameće, pa čak kada su oni koji ih nameću drugi gej ljudi. Ponosan gej je gej koji je individualac.
U moru gej osoba koje misle da je Madona kraljica, kupuju firmiranu garderobu i redovno idu u teretanu, vi koji mislite svojom glavom rizikujete da budete odbačeni, ali bez toga pitanje je da li će vas neko stvarno voleti zato što ste vi vi, a ne neko drugi.
Piše: Dušan Papaque

0 Shares