Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ je jedini sindikat u Srbiji koji se zalaže za prava LGBT osoba, naročito kad je u pitanju zaštita od diskriminacije na radnom mestu. Tim povodom razgovarali smo sa predsednikom sindikata Željkom Veselinovićem.

Koji su trenutno najveći problemi sa kojima se radnici u Srbiji suočavaju i da li se nazire njihovo skorije rešenje?

Najveći problem u Srbiji je nepostojanje pravne države koja bi radnicima obezbedila kako posao, tako i sigurnost zarade, ali i zaštitu od sve većeg mobinga, šikaniranja i maltretiranja radnika koji pritom nemaju nikakve adekvatne mehanizme zaštite jer i nadležno Ministarstvo rada, ali i Inspekcija rada po ugledu na Vladu Srbije ne čini ništa što bi radnicima olakšalo položaj, već i reklamiraju Srbiju širom sveta kao zemlju jeftine radne snage, zemlju radnika bez prava i obećanje tzv. stranim investitorima da im garantuju da neće biti sindikalnog organizovanja, niti bilo kakvog drugog oblika radničkog organizovanja, tako da je nama izuzetno veliki problem kako da ljudima pomognemo jer protiv sebe imamo Vladu, poslodavce, ali i sindikate koji su pod kontrolom vlasti.

Zašto je važno da u Srbiji imamo radničku partiju?

U Srbiji ne postoji levica. Na žalost imamo lažne socijaldemokratske partije koje u praksi služe predstavnicima krupnog kapitala i kojima je interes vlast po svaku cenu sa jedne, a sa druge strane niz nekih komunističkih partija i pokreta međusobno podeljenih i posvađanih oko nasleđa Tita, Staljina, Lenjina i drugih koji su potpuno autistični za realne probleme i koji žive u nekom svom svetu i bave se sami sobom od kojih ta levičarska ideja ima samo štetu. Ima i tu izuzetaka kao recimo NKPJ i SKOJ, ali većina drugih su samo problematične organizacije i pojedinci. Iz tog razloga Srbiji je potrebna jedna moderna levičarsko radnička partija koja bi se bavila isključivo socijalnim temama radnika, nezaposlenih, studenata, penzionera i svih drugih socijalno ugroženih kategorija. Mislim da ljudi još uvek više vole populizam, laži i prazne priče nego realne stvari od kojih život zavisi, ali ćemo u tome istrajati i sigurno raditi na tome u narednom periodu. Članovi smo mreže sindikata pri Evropskoj levici TUNE i od njih ćemo imati maksimalnu podršku u svim daljim aktivnostima po ovom pitanju.

Trenutno ste jedini sindikat u Srbiji koji podržava prava LGBT ljudi, sa posebnim osvrtom na njihova radnička prava. Dakle, može se slobodno reći da ste pioniri u tome.S obzirom da imate konkretan plan i program u vezi toga, recite nam nešto više o njemu.

Smatramo da pripadnici LGBT populacije moraju imati sva prava koje imaju i drugi, bez obzira na političko, sindikalno, versko ili seksualno opredeljenje. Naš segment su radnička prava i drago mi je i ponosan sam što smo baš mi to prvi uradili. Niko zbog toga sto je pripadnik LGBT populacije ne sme biti diskriminisan na poslu niti na bilo kom drugom mestu. Godinama sam radio sa kolegom koji je LGBT i izuzetno smo se svi dobro slagali i nikada zbog toga nije bilo problema. U planu nam je da u sindikatu oformimo LGBT sekciju koja bi se za početak bavila eventualnim problemima pripadnika na radnom mestu. To bi smo javno objavili jer će sigurno neko ko ima problem diskriminacije lakše prijaviti problem ili se ohrabriti da to javno kaže ako zna da u sindikatu ima osobu koja može da razume njegove ili njene probleme i koja će mu sigurno pomoći u tome. Planiramo da tu osobu kooptiramo u najviše organe sindikata i time damo primer i ostalim sindikatima da trebaju da urade tako nešto.

Kolike su realne mogućnosti da se drugi sindikati osveste u vezi toga da među njihovim članovima takođe ima LGBT radnika za čija prava bi trebali da se bore i da li mislite da postoji mogućnost da u svoj program uključe i LGBT radnike, po ugledu na „Slogu“?

Na žalost mislim da nisu još uvek spremni na to. Većina sindikalnih organizacija nije spremna da se menja, da rizikuje i da prave iskorake u tom pravcu. Suviše su uplašeni, zatvoreni da bilo šta menjaju ili prave iskorak u strahu da će im se zbog toga osuti članstvo ili će im neko prebacivati zbog toga. Mi smo prvi sindikat koji je aktivno ušao u političku utakmicu, javno podržao pripadnike LGBT populacije i mnoge druge stvari koje možda nisu popularne, ali koje će sigurno pre ili kasnije prihvatiti svi jer su to normalne ljudske tekovine.

Da li je u Srbiji moguće u skorije vreme stvoriti jak front kao način borbe i vid protivteže višedecenijskom uništavanju građanskih prava? I ko bi sve mogao da bude deo tog fronta?

Nisam siguran jer mislim da smo mi kao narod nesložni, problematični i potkupljivi. Smatram da je sebičnost i liderstvo najveći problem toj ideji u tome i da će biti vrlo, vrlo teško naći modus okupljanja oko nekih zajedničkih tačaka. Mi smo kao sindikat i GG „Radnik nije rob“ uvek bezuslovno spremni za sve vrste dogovora koji mogu dovesti do ukrupnjavanja scene koja može dovesti do alternative aktuelnim političkim partijama i liderima koji su iskompromitovani i koji su dobrim delom krivi za stanje u kojem se danas nalazimo.

Koliko su sami radnici doprineli da se nađu u položaju u kome su i kako iz njega izaći?

Biću otvoren. Radnici su sami dobrim delom krivi za položaj u kome se danas nalaze. Bez hrabrosti, apatični, uplašeni, mnogi su članovi sindikata koji su grobari radničke klase, u sindikatima su zbog pozajmica, polutki ili ogreva. Ne razmišljaju dalje i dublje od toga. Ne shvataju da se sloboda ostvaruje borbom, ako treba i na ulici. Neshvatljivo je da neko dozvoli sebi da ne primi 20 ili 30 plata, da ćuti i da se pobuni tek onda kada sve dođe do tačke kada je nemoguće bilo šta uraditi. Takođe nismo ni solidarni i nemamo tu žicu da pomažemo jedni drugima i gledamo samo sebe. Mislim da je to u našem mentalitetu i da će se to veoma teško promeniti. Nama se obraćaju za pomoć ljudi tek onda kada ih svi drugi prevare ili dignu ruke od njih, a mi im dođemo kao biro za žalbe. I onda se trudimo da pomognemo, ali toga je sve više, tako da poručujem svima da na vreme razmisle kom sindikatu pripadaju, da li taj sindikat može da im pomogne i da li će im pomoći ako zapadnu u problem. U slučaju greške teško da bilo šta mogu da očekuju.

Šta biste poručili LGBT ljudima u Srbiji koji strahuju da na radnom mestu govore o svom LGBT identitetu zbog mogućnosti da će biti diskriminisani i da će dobiti otkaz jer na poslu trpe homofobiju i maltretiranje?

Mislim da je situacija za nijansu bolja nego pre par godina. Barem se pripadnici LGBT populacije ne napadaju na ulici, ali ne zato što je društvo postalo tolerantnije već zato što su danas na vlasti upravo oni koji su kontrolisali i dalje kontrolišu paranavijačke, profašističke desničarske organizacije jer ih vlast zapošljava kao savetnike u ministarstvima ili javnim preduzećima. Što se tiče radnika koji na poslu trpe diskriminaciju ja ih pozivam da nam se obrate, makar i anonimno i obećavam da ćemo ih sve zaštititi i pomoći koliko je u našoj moći. To ćemo u narednom periodu promovisati i truditi se da zadobijemo poverenje što većeg broja pripadnika LGBT populacije. Siguran sam da ćemo u tome uspeti, pre svega formiranjem prve sekcije u okviru sindikata koja će se baviti isključivo problemima pripadnika LGBT populacije.

Razgovarao: Predrag Azdejković

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.