Željku Joksimoviću nije mesto u X faktoru. Sam je sebe diskvalifikovao već u prvoj epizodi ambicioznog projekta koji je Pink najavljivao mesecima. Jer, ocenjujući mlade talente ili one koji veruju da to jesu, Jaksimović se bavi isključivo diskvalifikacijama. Na raznim osnovama. Mislite li da preterujem?

Propagandna dramaturgija za balkansko izdanje najpopularnijeg šou programa posvećenog otkrivanju onih koji su greškom nepredvidivih okolnosti ostali uskraćeni za sopstvenih pet minuta slave – bila je utemeljena na starom sukobu Kristine Kovač i Željka Joksimovića. Nije u tome bilo ničega ličnog ali, Kristina i Željko su posmatrani kao urbo-turbo opozicija u okvirima ruiniranog srpskog popa. Lane je samo potvrdio da je marketinški trik zapravo veoma imanentan realnom stanju stvari.

Od samog početka ili doslovno – od prve epizode, on je u problemu i to nimalo bezazlenom. Ono što mu smeta u direktnoj je suprotnosti sa samom suštinom ovog programa. X faktor predstavlja kosmopolitski koncept, neku vrstu globalne audicije, način na koji televizija kao najdominantniji medij otvara vrata i pruža ruku anonimnom pojedincu koji ima sve predispozicije za uspeh ali mu nedostaje samo jedna stvar. Ono čuveno „Know how“. Takmičari se dele na osnovu jedinstvenog principa. Talenta ima ili nema – jedini je uslov opstanka u šarenoj planetarnoj areni. Bilo kakve druge podele su neprihvatljive.

Joksimovića je prvo zbunilo pevanje na engleskom jeziku. Čovek koji je dva puta nastupao na Eurosongu i uredno, po svim pravilima ove nekada respektabilne manifestacije a danas kičerozne šarade, snimao i verzije svojih pesama na tom istom jeziku koji mu sada para uši, kritikuje sve takmičare ukoliko se opredele za neki strani hit. U emisiji koja je inače britanska franšiza! Željko jednostavno nije sposoban da dobaci dotle da nekakvi drugi ljudi, mladi ili stari, mogu da dožive stihove koji nisu ispevani na čistom srpskom, može i sa ukrasima iz staroslovenskog, te mu se sve to tuđinsko rimovanje čini kao nepatvoreno foliranje. I falsifikat!

Pritisnut svojom provincijalnom slikom sveta i sposoban da se uživi samo u poetične rukotvorine Marine Tucaković ili Leontine Vukomanović, Željko, prirodno obdaren iritirajućom arogancijom, prezrivo diže obrve, tako uredno počupne da ih se ne bi postidela ni Emina Jahović Sandl, i uvređeno vrti glavom. Po starom i za ljude zakržljale erudicije karakterističnom šablonu – Ti si kriv zbog onoga što ja ne znam!

U drugoj epizodi Joksimović prevazilazi blamiranje iz prve u kojoj mu je smetao samo engleski pa su se klinke u cugu sa „Girl on Fire“ prešaltovale na „Jovano Jovanke“. Susret sa Fifijem transvestitom koji je izvodio čuvenu baladu pevačice Šer „Dove L’Amore“, pokrenuo je lavinu. Uprskos svemu, Željko je nažalost i ovaj ispad i grubo kršenje pravila „X faktora“ preživeo. Zašto i ne bi? Ako se oprašta državnim činovnicima, crkvenim velikodostojnicima i random batinašima, kako uzeti za zlo „uglednom muzičaru“ i evrovizijskom vicešampionu?

Željko „ne može protiv sebe“ i izjavljuje da mu se „to“ ne dopada. Nema sumnje da on zaista i ne može, bez obzira na glasine koje ga glede seksualnog opredeljenja prate od kada se pojavio na sceni, ali ako mu je i samo jasno koliko je uzak – šta traži u ovom televizijskom formatu? To što on „ne može“ u „X faktoru“ se ne tretira ni kao ispad ni kao skandal. Dakle, ako je Lane gadljiv na sve što on nije uklopio u pastirske uzuse iz okoline rodnog mu Valjeva, to je njegov problem. Ostaje samo nejasno kako su ga, tako elementarnog, ubedili da se dočepa pincete i pudera.

Joksimović priznaje da ne razume kako neko može istinski da doživi stihove na engleskom jeziku ali od svog hendikepa, a to je očigledan i tužan hendikep za svako biće na planeti a kamoli za nekoga ko se bavi komponovanjem, stvara prednost. On koji „ne razume“ je iznad onoga kome razumevanje ne predstavlja problem. Jer, ovo je nerazumevanje na krilima rodoljublja. Izvitoperenog do koske ali drugačije se ovde ne računa.
Ubrzo zatim, ugledni član žirija stisnutih usnica objavljuje da je nemoćan da prihvati različitost i umesto da popije šut kartu iz programa ili bar ozbiljan ukor produkcije, on beleži bodove u svoj patriotski indeks. Dakle, nije problem u tome što Željko Joksimović nešto ne može već što je na to ponosan.

Toliko o „X faktoru“. Nije ni počeo a već je izblamiran. A možda je i bilo naivno očekivati da bar u nečemu tako bezazlenom kao što je TV šou možemo da zaličimo na civilizovaniju stranu sveta?

Piše: Marko Tomić

Related Posts