Autovao se Stevan Filipović! Za neke šok, za neke možda i ne toliko, ali ova vest odjeknula je u svim medijima. Društvene mreže su gorele, a profili nevladinih LGBT organizacija posebno. I nije mala stvar, ipak je ovo prvo javno autovanje u toj sferi. I da, iako vam sada padaju na pamet mnooogi poznati koji su LGBT, zapravo niko od njih nije autovan. Ili jeste autovan, ali nije poznat dalje od grupe kojoj je autovan. Zvuči čudno, ali je tako.
Kao što je urednik ovog lista rekao u mojoj emisiji „Nadrkano hodanje“ na Zoomeru – Vjeran Miladinović Merlinka je jedini autovani gej glumac u Srbiji. I meni je bilo čudno, posebno znajući da smo imali u Srbiji čak i krivične prijave za određene polne radnje određenih ljudi. I to je ono što znamo u javnosti, sve ono što znamo, a ne pričamo javno, se ne računa. I ne treba da se računa, autovanje je lični proces i svako ima neotuđivo pravo da odluči da li će se, kada i kome autovati. Tako da podrška za sve one koji još uvek to ne žele. Sve u svoje vreme i jednako je validna svaka vaša odluka.
Elem, kao grom iz vedra neba autovao se Filipović i ovaj potez je, paradoksalno, ispao test na kome je pala – gej zajednica. I to na tri načina.
Svođenje lika i dela Stevana Filipovića na njegovu seksualnost
Stevan se autovao i odmah je to bio „najhrabriji potez ikada“. Pa čekajte ljudi, mi govorimo o STEVANU FILIPOVIĆU. Niko ne spori da je u Srbiji autovanje hrabar čin, ali opet – mi govorimo o STEVANU FILIPOVIĆU. To je čovek koji je imao gej poljubac u tinejdžerskom filmu u vreme kada niko nije želeo da snimi takve scene. I taj film emitovao na RTS-u. To je čovek koji je snimio film o navijačkim grupama koji se emitovao uz jako policijsko obezbeđenje. To je čovek koji je na svim protestima i vrlo glasno se suprotstavlja odlukama vlasti. To autovanje, koliko god hrabro bilo, verovatno nije najhrabrija stvar koju je on uradio tog dana, a kamoli u životu. Što ne znači da mu na tome ne treba čestitati. Ali treba imati u vidu da je autovanje ipak privilegija i da je ono moguće onda kada se za to steknu uslovi. Pre svega zrelost, zatim samostalnost (pre svega ekonomska), a potom i razvijena mreža podrške. O tome je i sam Filipović govorio. On tu mrežu podrške ima, tako da je njemu to bio samo još jedan korak. Do sada su znali oni koji su bili važni da znaju, sad znaju svi. I to je divno i drago mi je zbog njega. Ali mnogi tu privilegiju nemaju i tu dolazimo do drugog padanja na testu.
Glorifikacija autovanja
U velikom broju objava ljudi iz zajednice autovanje je glorifikovano kao najveći stupanj koji gej osoba može da dostigne i sve što je manje od toga nije dovoljno dobro. Čitav narativ kretao se u kategorijama „autujte se, važno je!“ i „evo i Stevan se autovao, tako treba, svi treba da se autuju, to je važno za zajednicu“. Jeste, važno je, ali samo ukoliko ste spremni za to. Lako je autovati se ako imaš mrežu podrške, ili ako si gej aktivista koji je spojio svoje seksualno opredeljenje i zanimanje. Nije lako autovati se ako si tinejdžer iz malog mesta koji misli da je jedini gej u školi i čiji tata ima istetoviranog Dražu na desnoj ruci. I taj tinejdžer iz malog mesta se može osetiti manje vrednim i da je njegova seksualnost manje validna od onih koji su javno autovani i koji su „okej sa tim“. Pa, nije. Validni su i oni koji nisu autovani i oni koji nisu „okej sa tim što su gej“ i oni koji se još pronalaze. Najteže je shvatiti svoje privilegije, a biti autovan u Srbiji je ogromna privilegija.
Seksualizacija i licemerje
No, kada se Filipović autovao nije moglo da se živi od naslova i objava sa svih strana. Jure i znani i neznani, svi oni koji ga se nisu setili dok je bio neautovani mršavi mladić, sada kad je mišićav i vesla po Srbiji – svi su tu. Svi žele da dobiju ekskluzivu o tome „zašto je to uradio“, a ako uz to uhvate neki kadar iz teretane – tim bolje. Igrom slučaja u baš tom periodu sam radio nekoliko intervjua sa Stevanom. Jedan od njih, mnogo unapred zakazan, bio je upravo dan nakon autovanja. I nisam mu postavio pitanje o tome. Tema je bila potencijal kulture za društvene promene. Onda sam radio novogodišnji specijal „Nadrkanog hodanja“ sa njim i opet mu nisam postavio to pitanje. Bilo mi je mnogo važnije da objasni društvene procese koji dovode do toga da se „Pored mene“ jedva snimi pre nekoliko godina jer je mladim glumcima prihvatljivije da glume ubicu nego geja, a danas imamo već gomilu gej likova. I da razgovaramo o tome zašto nastavak tog filma nikako da se snimi. I nismo snimali u teretani, iako nam je uistinu ustupio nekoliko fotografija sa treninga za pokrivalice. Jer nije relevantno.
Nisam postavio ova pitanja ne zato što držim do ne znam kog „nivoa“, u Srbiji to nije težak zadatak jer nam je novinarstvo u sunovratu. Nisam ih postavio jer, prvo i glavno, nisu od javnog značaja, a drugo i pojednako važno – zato što je degutantno i tabloidno. Iskreno, jako degutantne su mi bile objave mnogih gej ljudi koje pratim i cenim, a i nevladinih organizacija koje su skupljale lajkove na Stevanovo autovanje tako što su, skoro svi, „vest“ objavili uz njegovu polugolu sliku sa Instagrama. To se, dragi moji, zove SEKSUALIZACIJA i da je to bio slučaj sa ženom skočila bi vam na glavu 101 feministkinja koja bi govorila da eksploatišete privatne fotografije žene koje nisu povezane sa njenom profesijom ili javnim istupima. I bile bi u pravu. To su privatne fotografije sa njegovog ličnog profila, a to što vas je neko naučio, kao i tabloide, da je ono što se objavi na društvenim mrežama slobodno za preuzimanje i distribuciju – zeznuo vas je. U ovoj priči je čak i NGO sektor, i to često baš onaj koji je malo pre i malo posle tih objava imao objave protiv seksizma i seksualizacije žena, bio izjednačen sa tabloidima. Jasno mi je, razumem, internet marketing, mišići skreću pažnju i povećavanju engejdžment, a to voli njegovo veličanstvo algoritam, sve je to meni jasno i sve je to princip rada klasičnog klik bejt tabloida. I zato je degutantno. I možda čak licemernije nego kad su u pitanju novinari jer oni „samo“ krše Kodeks, ovi drugi gaze vrednosti za koje se zalažu.
I tako je Stevan Filipović uradio veliku stvar i sve čestitke, a novinari i gej zajednico – više pameti drugi put. Ovog puta ste u velikoj meri pali ispit.
Piše: Nemanja Marinović
Više tekstova iz broja 64 – februar 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
Leave a Reply