Udruženje “Da se zna!” od svog nastanka beleži slučajeve nasilja i diskriminacije nad kvir osobama u Srbiji. U prethodne četiri godine, javnosti smo predstavili godišnje izveštaje o incidentima koji su motivisani mržnjom prema kvir osobama sa opisima incidenata i statističkim podacima. Ovo su jedini izveštaji ovakve vrste u Srbiji, s obzirom da nijedna institucija Republike Srbije ne vodi ovakvu evidenciju. U nastavku predstavljamo četvrti godišnji izveštaj „Podaci, a ne zvona i praporci“ koji obuhvata dokumentovane incidente koji su se dogodili tokom 2020. godine.
Tokom 2020. godine počinjena su i dokumentovana ukupno 52 protivpravna akta motivisana mržnjom prema kvir osobama zbog njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. U najvećem broju slučajeva protivpravna postupanja su bila krivična dela i prekršaji, zatim diskriminacija, a u nekoliko slučajeva je prilikom izvršenja krivičnog dela odnosno prekršaja prebroditelj/ka diskriminisan/a. U poređenju sa prethodnim godinama, udeo krivičnih dela i prekršaja u ukupnim incidentima je identičan. To znači da je nasilje i dalje najučestalije iskustvo kvir osoba u Srbiji, a diskriminacija malo manje. Ipak, treba imati u vidu da se diskriminacija, nažalost, ređe prijavljuje i percipira kao nešto vredno prijave u odnosu na nasilje. Treba napomenuti i da je 2020. specifična zbog izbijanja pandemije virusa COVID-19 i restriktivnih mera koje je preduzimala Vlada Srbije u suzbijanju širenja zaraze. Posledica mera je bila da su mnoge kvir osobe morale da se zatvore u svoja „četiri zida” i to neretko sa homofobičnim članovima/cama domaćinstva, te su bile prinuđene da ćute, trpe i ne prijavljuju nasilje koje su doživljavale tokom mera zatvaranja.
Kada se radi o mestima gde su se incidenti dogodili, čak tri četvrtine svih incidenata dogodilo se u Beogradu. Po broju incidenata slede Novi Sad, Kragujevac, Leskovac, Sremska Mitrovica, a od manjih mesta Šimanovci, Žabalj, Mionica i Kovin. Ovakve podatke treba razumeti i sa stanovišta veće osvešćenosti i hrabrosti kvir osoba u Beogradu da prijavljuju nasilje i diskriminaciju u odnosu na ostatak Srbije. To ne znači da je situacija za kvir osobe u Beogradu mnogo bolja, već da kvir osobe u Beogradu imaju više mogućnosti da slobodnije i samostalnije žive, pa time i slobodu da prijavljuju nasilje. Ovakvi podaci znače i nama da se više angažujemo u drugim manjim gradovima u Srbiji i ohrabrujemo kvir zajednicu da prijavljuje nasilje koje nesumnjivo doživljavaju.
Veliki broj dokumentovanih slučajeva incidenata se dogodio na internetu, a zatim i na ulici, trgovima i parkovima. Tu su i kafići, klubovi, škole, radna mesta, državne institucije, zdravstvene ustanove kao i putem telefona. Povećan broj incidenata na internetu je svakako posledica pandemije i “preseljenja” života u virtuelni svet i na društvene mreže, gde su kvir osobe doživele još veći stepen govora mržnje, nego ranije.
Kada se radi o tipu nasilja, primećuje se pad broja incidenata fizičkog nasilja koji uključuje i telesne povrede. U skoro 50% slučajeva dokumentovano je psihičko nasilje, a ostatak je podeljen na pretnje i diskriminaciju. Dokumentovani su i slučajevi uništenja ili oštećenja imovine prebroditelja/ke.
Kada se radi o prebroditeljima/kama, u najvećem broju su se incidenti dogodili nad njima kao pojedincima/kama, a manje nad grupom. Jedan deo incidenata počinjen je nad braniteljima/kama ljudskih prava kvir osoba i u 2020. godini se nastavio trend rasta napada na branitelje/ke ljudskih prava kvir osoba u Srbiji. U odnosu na rodni identitet, malo više od 50% osoba koje su bile izložene incidentima bili su cisrodni muškarci, a u oko 16% su to bile transrodne žene. Zatim, po broju doživljenih incidenata, slede transrodni muškarci i osobe ostalih transrodnih identiteta, pa cisrodne žene. Od 2018. godine opada broj prijavljenih incidenata nad cisrodnim prebroditeljima/kama, a povećava se broj incidenata nad transrodnim prebroditeljima/kama. Broj incidenata zabeleženih nad transrodnim muškarcima se duplirao u odnosu na prethodne dve godine. Kada se radi o seksualnoj orijentaciji prebroditelja/ki koji/e su doživeli/e incidente, u oko 40% se radi o istopolnoj orijentaciji, u oko 35% biseksualnoj, u oko 18% heteroseksualnoj, i u jednom slučaju incident se desio nad kvir osobom. Skoro tri četvrtine incidenata počinjeno je nad punoletnim mladim kvir osobama (do 30 godina), a zabeležen je i najveći broj incidenata nad maloletnim osobama do sada.
Skoro 60% incidenata nije prijavljeno nijednoj instituciji niti organizaciji civilnog društva, sem nama (Udruženju Da se zna!). Neki od incidenata su prijavljeni policiji, a tužilaštvu i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti je u odnosu na 2019. godinu prijavljen najmanji broj incidenata. Razlozi za ovakve podatke su brojni. Jedan od njih je nepoverenje kvir osoba u institucije, što je generalni društveni problem. Drugi razlog je nepoznavanje procedura, a treći strah od počinitelja/ke, kao i strah da se ne sazna sa njihovu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. U odnosu na 2019. godinu nepoverenje u institucije je višestruko poraslo, a neautovanost kao razlog neprijavljivanja je opala.
U nastavku će biti prikazani opisi nekoliko incidenata iz 2020. godine:
– Grupa počinitelja napala je prebroditelja (cisrodni muškarac, biseksualne orijentacije, starosno doba ispod 18 godina) blizu fudbalskog stadiona, dok je hodao ulicom. Grupa počinitelja udarila je prebroditelja u lice četiri puta uz povike „Ubij pedera“. Prebroditelj je izjavio da slučaj nije prijavio policiji iz straha od počinitelja.
– Prebroditelj (cisrodni muškarac, biseksualne orijentacije, starosno doba ispod 18 godina) napadnut je fizički u kafiću od strane nepoznatog počinitelja. Počinitelj je upitao prebroditelja da li ima cigaretu, na šta je prebroditelj odgovorio negativno, i otišao po kafu. Kada se prebroditelj vratio, počinitelj je vikuno na njega, „Pederčino, a šta ako imaš cigaretu?“ i udario ga pesnicom. Prebroditelj je prosuo svoju kafu po počinitelju, nakon čega ga je počinitelj zgrabio, bacio na pod, i šutirao ga. Počinitelj je pobegao iz kafića, a prebroditelj je pozvao policiju, koja je došla, ali je odbila da uzme izjavu od prebroditelja, zbog toga što je prebroditelj maloletna osoba. Prebroditelj nije želeo da podiže privatnu tužbu protiv počinitelja, zato što se nije autovao roditeljima.
– Nakon objavljivanja lažne informacije da će Parada ponosa biti održana u Leskovcu, prebroditelj (muškarac, gej, starosno doba između 18 i 30 godina) dobio je brojne pretnje na društvenim mrežama koje su bile usmerene na njega, njegove roditelje i sestru. Lažna informacija navela je oko 300 učenika i učenica srednjih škola da izađu na ulice u znak protesta protiv neistinite informacije o održavanju Parade ponosa. Pretnje su prijavljene policiji, međutim, Ombudsman je pokrenuo istragu u vezi sa reakcijom policije na protest i potvrdio da je policija reagovala u skladu sa svojim nadležnostima.
– Prebroditelj (transrodni muškarac, heteroseksualne orijentacije, starosno doba između 18 i 30 godina) primio je više pretnji i komentara ispunjenih mržnjom na svojim objavama na mrežama YouTube i Instagram sa nepoznatih profila. Komentari su bili sledeći: „Naći ću te, znaš“, „Umri”, „Ubij, ubij, ubij pedera”, i „trans=bolest“. Pretnje nisu prijavljene nadležnim institucijama zbog nepoznavanja procedure prijavljivanja incidenata.
– Pred kraj radnog vremena Prajd Info Centra, pošto je obezbeđenje otišlo, petorica maskiranih počinitelja udarali su staklena ulazna vrata Centra nekoliko minuta, i polomili kvaku i inventar koji je bio u izlogu. Zaposleni u Prajd Info Centru koji je još uvek bio unutra, pozvao je policiju pošto su počinitelji pobegli, i policija je došla i sprovela istragu. Ombudsman je po službenoj dužnosti poslao dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova, zahtevajući informacije o reakciji na napad, pošto je za napad saznao iz medija. Ministarstvo unutrašnjih poslova informisalo je Ombudsmana da su policijski službenici Odeljenja za javni red i mir grada Beograda identifikovali svih pet počinitelja. Nakon informisanja tužioca Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu, utvrđeno je da nije bilo elemenata krivičnog dela u ovom napadu.
Incidenti motivisani homofobijom i transfobijom su stvarnost Srbije. Upravo zbog toga, Da se zna! tokom cele godine prati i dokumentuje slučajeve nasilja i diskriminacije nad kvir osobama i aktivno se zalaže da svaki počinitelj/ka protivpravnog dela prema kvir osobama bude procesuiran/a i adekvatno kažnjen/a. Kažnjavanje, naravno, nije jedini način da se suzbije nasilje i diskriminacija sa kojima se kvir osobe svakodnevno susreću, ali je važan mehanizam u toj borbi i poruka da nasilje nije dozvoljeno. Nažalost, svedoci smo ćutanja državnih institucija kada se dese homofobični ili transfobični incidenti. To je loše, jer bi predstavnici vlasti morali da iskoriste javni prostor koji po funkciji imaju da pozovu i javno osude incidente motivisane mržnjom.
Udruženje „Da se zna!“ će i u narednim godinama nastaviti da prati i izveštava javnost o incidentima nad kvir osobama. Ohrabrujemo i ovim putem svakog ko je doživeo nasilje ili diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta da nam se javi!
Piše: Bojan Lazić
Više tekstova iz broja 63 – decembar 2021. možete pročitati na (Klik na sliku):
