Desio nam se još jedan Prajd. Niti manje buke i dreke oko toga, niti manje pedera na njemu.

Valja se zapitati šta se to dešava sa najbitnijim, najpoznatijim, najizazovnijim, prosto presudnim događajem za LGBT srpski živalj, a bogami i globalno, jer sve su to univerzalne ideje koje nadilaze vreme, prostor, pojedinca, pa čak i sposobnost Ariela da vaše belo učini zaista belim. Sa jedne strane aktivisti su se tukli kukom i motikom, sa druge LGBT građani su negodovali zašto se aktivisti svađaju jer nije estetski, sa treće se uslikavala međunarodna zajednica u prepodobnoj čistoti, sa četvrte su strejt građani ludeli, a sa pete strane država je posmatrala. Bez obzira koju mernu jedinicu da koristimo, vrednost svega navedenog se možda najbolje ogleda u izreci „tresla se gora, rodio se miš“. Naime, nit su LGBT aktivisti okončali rat iz koga je rođen novi veliki lider, niti je LGBT zajednica dobila novi funkcionalni pokret i Prajd koji odgovara najrazličitijem senzibilitetima, identitetima i afinitetima, niti su građani konačno dobili pismeno uverenje da nisu ludi nego da nema nikog ko bi mogao sve ovo da objasni, a niti je država konačno saznala šta, za koga i zašto, sve ovo treba da se uradi.

Procesno posmatrano, situacija je naravno znatno komplikovanija, ali to je u današnjem svetu nebitno. Bilo da govorimo o ljudskim pravima ili novom mobinom telefonu sve se svodi na završni proizvod. Znači, da li si ostvario neko pravo ili da li ti radi telefon. To što je proces izrade bio mukotrpan i što se uložila sva snaga je nebitno ukoliko nema proizvoda koji može da se koristi. Građani ovo vrlo dobro razumeju, šta više mislim da je ovo odlika ozbiljnog realizma, a možda i prosvećenosti, jer se stvarnost više ne meri ideologijama, mitovima i teoretskom budućom dobrobiti i to na leđima čitavih generacija, nego se meri imanjem ili nemanjem.

Stoga hajde da vidimo šta ko ima, a šta ko nema.

LGBT zajednica nema neke koristi, nema boljeg položaja u društvu, nema većeg ostvarivanja prava, a nema ni takozvanih novih prava kao što je na primer brak. Nije slobodnija, nije jača, prosto ne živi bolje.

LGBT organizacije nisu nahvatale više para, nove nisu ojačale, ne učestvuju u bitnim procesima, niti su neke uzele primat nad drugima, nema reda, ni mira pa ni prosperiteta.

Međunarodna zajednica nije ispunila svoje bar profesionalne ciljeve, niti je podigla kredibilitet među našim građanima kao i građanima svojih matičnih zemalja.

Država nije dovoljno uradila u očima međunarodne zajednice, pa ni u očima LGBT organizacija, a suviše je uradila u očima javnosti tako da na kraju ni oni nisu na dobiti.
Čini se da niko nije na nekom značajnijem ili zavidnijem dobitku.

Ovde namera nije da se opali oštra kritika već da se ukaže da energije ima, ali nema proizvoda, jer ništa drugo nije bitno, ni ko je u pravu niti ko nije, ni šta je istina. Ništa nije bitno kada nema proizvoda. Pošto nema proizvoda, onda nema ni gejeva na Prajdu, ni funkcije Prajda, ni snažnog pokreta, ni jednakosti, ni države kakvu bismo želeli.

Piše: Mladen Antonijević Priljeva

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.