Nikola Pavlović je mladi gej muškarac koji je iz nehata zakazao gej paradu u Leskovcu, koju je htela da spreči grupa huligana, koji šira javnost poznaje kao učesnika sa zastavom duginih boja na protestu „Srbija protiv nasilja“ i „novinara“ koji je Aleksandra Šapića na konferenciji za štampu povodom „Dana porodice“ optužio gradonačelnika da je diskriminisao gej populaciju, jer je manifestaciju najavio kao pravu Paradu ponosa.
Možeš li nam reći šta te je motivisalo da učestvuješ na protestima?
Masakri, naročito iz osnovne škole. Kao dugogodišnja žrtva vršnjačkog nasilja u malom gradu Zaječaru i neko na čijoj maloj maturi je grupa momaka pokušala da dođe do mene i ubije me, osetio sam potrebu da na prvom protestu skrenem pažnju na vršnjačko zadirkivanje, ismevanje, gurkanje, odbacivanje, udaranje… koji nikako nisu „samo dečija igra“. Od drugog protesta sam počeo da dajem vidljivost LGBT zajednici na protestima protiv nasilja kojeg smo i mi žrtve.
Nosio si transparent „Ana, sramota si i za nas pedere“. Da li misliš da nam Ana nešto duguje samo zato što je lezbejka?
Pored toga što je i sama lezbejka koja je došla do tako visokog i moćnog položaja, žena je dolazila i šetala zajedno sa nama na Prajdu, protestu zbog neispunjavanja zahteva, zakona. Ulila nam je poverenje i dala nadu, da bi se nakon svega ponašala kao da je pala sa Marsa i samo nestala (zajedno sa zakonima) kako bi ustupila prednost jeftinim političkim poenima. Zato i volimo da joj pevamo „Drugarice lažljivice“.
„Borba protiv nasilja podrazumeva i borbu protiv nasilja nad LGBT osobama.“ Zašto ti je bilo važno da taj transparent nosiš baš na protestima „Srbija protiv nasilja“? Zar se to ne podrazumeva?
Na protestima je bilo mnogo različitih ljudi i skroz je u redu ukoliko nam se ne podudaraju mišljenja po pitanju vlasti, opozicije ili bilo čemu drugom. Međutim svako ko izađe na protest protiv nasilja, trebalo bi značiti da je protiv bilo kakve vrste nasilja nad bilo kim. Nažalost i na takvim skupovima bili smo svedoci negativnih dobacivanja i nasrtanja na ljude samo zbog različitosti i drugačijeg mišljenja. Ipak takvi su bili u manjini, ali sam mislio da je važno podsetiti da je nasilje nedopustivo nad apsolutno bilo kim.
Kako je bilo iskustvo postavljanja škakljivih pitanja gradonačelniku Beograda, Aleksandru Šapiću u vezi „Dana porodice“?
Pored desetak novinara na konferenciji uspeo sam da se proguram i kao aktivista budem zapravo jedini koji je postavljao pitanja. Tako da bilo je to novo, jako zanimljivo iskustvo. Pored Šapića stajali su i patrijarh Porfirije i ministarka Danica Grujičić. Bilo je izazovno pred svima njima postavljati pitanja koja zanimaju LGBT zajednicu, ali zadovoljan sam kako je sve ispalo na kraju.
Kako je reagovala šira javnost i LGBT zajednica na tvoje učešće na protestima i intervju sa Šapićem?
Na protestu su mi sve vreme ljudi prilazili, grlili, ljubili, slikali, pružali mi beskrajnu podršku. Isto tako i danima nakon, po svim mrežama sam čitao samo pozitivne komentare. Mnogim ljudima koji nisu u gej svetu je transparent bio presimpatičan i videli su me nekako kao „svog“ iako sam bio tamo sa LGBT zastavom, ipak smo izašli svi zajedno i stali rame uz rame protiv iste stvari. U moru predivnih komentara moram da istaknem jedan poseban od strane muškarca koji je, po profilu, vatreni navijač jednog kluba, napisao: „E ovo se pamti. Pa kad sutra oni šetaju, mi se setimo ovoga i stanemo sa njima ispred nacoša i tako lepo zajedno šetamo“. Od LGBT zajednice sve vreme dobijam ljubav i podršku koja jako prija i daje vetar u leđa za sutra neke krupnije stvari. Što se Šapića tiče, bilo je 50-50. „Borci za očuvanje tradicionalnih porodica“ su nastavljali po svom i podržavali svaku licemernu reč A.Š.
U društvu gde prava LGBT osoba nisu široko podržana, kako se nosiš sa mogućim negativnim reakcijama i kritikama zbog otvorenog zalaganja za jednakost i prihvatanje?
Imam jedan zajednički jezik sa većinom, a to je nažalost bespotrebno i namerno provociranje crkve raznim predmetima, ponašanjem ili natpisima na Prajdu, čemu se protivim. Sloboda izražavanja nije kada se neko vređa i tom taktikom „Ko tebe kamenom i ti njega kamenom“ se nikad ništa pozitivno ne može postići. Zatim, ne vređam nikoga i na sasvim civilizovan način im objasnim da greše u shvatanju i razmišljanju. Problem je kada me takvi nađu uživo negde, pa niti žele, niti su sposobni za razgovor. Srećom takvih situacija je jako malo. U martu 2020. godine nakon mojih rasprava preko Instagrama sa homofobima iz Leskovca i moje poruke „Šta vama tamo pederi toliko smetaju, šta bi vama smetalo da ja sutra dođem u Leskovac?“ sutradan se oko 400 navijača i srednjoškolaca okupilo na njihovom Trgu i skandiralo jezive stvari, jer su to doživeli kao najavu gej parade i slogan im je bio „Dočekajmo brata“. Naravno sve vreme sam bio u Beogradu, gledao live prenos i samo se krstio. Roditelji mi često skreću pažnju da me neko može ubiti zbog svega što radim, pogotovo kada „čačkam“ političare.
Tema protesta bila je borba protiv nasilja, straha i mržnje. Kako smatraš da događaji poput protesta „Srbija protiv nasilja“ doprinosi stvaranju bezbednijeg i inkluzivnijeg okruženja za LGBT osobe u Srbiji?
Na tim protestima je bilo i homofobičnog naroda. Takve mržnje proizilaze iz straha jer nas ne poznaju i nisu nikad ostvarili kontakt sa nama. Stati tamo sa njima, imati makar nešto zajedničko (političkog protivnika), time me vide nekako kao „svog“ i to dosta ublažava njihovu netrpeljivost prema nama. Baš takvi rezultati su se videli i tokom i nakon protesta na kom sam bio.
Kakve promene bi želeo da vidiš u vezi sa pravima LGBT osoba i prihvatanjem u Srbiji i kako zamišljaš postizanje tih promena?
Neko novo lepše vreme zamišljam tako da nas niko sutra neće ni popreko pogledati kamoli napasti samo zato što se volimo, držimo za ruke, šetamo, zagrlimo, poljubimo. Moći ćemo da se venčamo, imaćemo prava na nasleđivanje, dizanje kredita, na starateljstvo i pružanje pažnje i ljubavi svojoj deci. A kako sve to postići, Prajd mora stvarno da izgleda i da bude pravi protest koji se za sve navedeno bori i da sebi ne dozvoljava kontraefekte. Koliko smo Prajda do sada imali, ja iskreno nisam primetio nikakav pomak. Pola građana ni ne zna zašto šetamo ni šta je Prajd. Važno je da što više kvalitetnih ljudi izlaze u javnost i upoznaju ostale sa nama. Važno je da razbijemo sve predrasude koji ljudi imaju o nama i vremenom ćemo moći svi biti kul.
Kao mladi gej muškarac u Srbiji, koju poruku želiš da pošalješ drugim LGBT osobama koje se možda suočavaju sa izazovima ili imaju problema sa svojim identitetom?
Do autovanja pokušajte sa svima u okolini postepeno da pokrećete LGBT teme i približite im pravu sliku o nama, edukujte ih. Mnogo će vas lakše kasnije razumeti. Budite hrabri. Ne budite nikad skloni autohomofobiji samo da biste se uklopili u okolinu. Nakon autovanja ćete se osećati kao ptica puštena na slobodu nakon godina držanja u malom kavezu. Volite i čuvajte uvek sebe, porodicu, prirodu, životinje, budite fizički aktivni, pijte što više vode i jedite što više voća i povrća.
Razgovarao: Predrag Azdejković
Više tekstova iz broja 73 – avgust 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
