Da se ministarka Ana Brnabić nije nalazila u skupštinskoj sali prilikom obraćanja šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, niko ne bi ni primetio da je diskriminišući LGBT osobe, Martinović prekršio Ustav i narušio dostojanstvo parlamenta.

Stranka jeste promenjena, ali je retorika Aleksandra Martinovića ostala ista. Pripadnike LGBT zajednice vređao je tokom boravka u Srpskoj radikalnoj stranci, a to je nastavio i u SNS. On je čitajući delove udžbenika za seksualno obrazovanje, koje je primenjivano u pilot projektu u nekoliko vojvođanskih škola, želeo da diskredituje poslanicu Mariniku Tepić, koja je radeći pri Pokrajinskom sekreterijatu za sport i omladinu promovisala taj udžbenik. Ciljano je birao delove u kojima se na vrlo stručan način objašnjava da je ok biti gej. Verovatno je mislio kako je to skaradna ideja i da deca mogu da slučaju samo bajke o heteroseksualnim odnosima. Njegovo izlaganje je prekinula predsednica Skupštine Maja Gojković, a potom šapnula: „Ne mogu, Ana (Brnabić) je tu“.

Međutim, iako najpoznatiji to nije najdiskriminatorniji govor ovog poslanika. Tokom jula 2016. godine je više pominjao LGBT zajednicu takođe u cilju diskreditacije poslanika. U maju 2015, je izgovorio kako deo građana treba da se stidi svoje seksualne orijentacije.

“Znam da pripadnici tzv. LGBT populacije imaju pravo da javno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju, ali dozvolite da ja kao građanin imam pravo da kažem da mi to nije dolično ponašanje. Na kraju krajeva, na Pravnom fakultetu sam naučio jednu latinsku sentencu koja kaže – Ono što ne zabranjuje zakon, zabranjuje stid”, izgovorio je Martinović, ali tada nije bilo Ane Brnabić u sali, pa ga predsedavajući Igor Bečić nije prekinuo.

Izvolio je tada izjaviti i kako nije u duhu našeg naroda da ispoljava bilo kakvu seksualnost. Verovatno Martinović nikada nije bio u svadbarskoj koloni koja trubi i pokazuje celom svetu da se neko dvoje heteroseksualnih mladih voli. Moguće je i da nije čuo za kolektivno venčanje.

Kada se prelista broj rasprava, u poslednje četiri godine, u kojima se govorio o LGBT populaciji na diskriminatorni način Martinović prednjači. Čak ni poslanici “Dveri”, koji imaju jasan stav po tom pitanju, u Skupštini nisu imali tako diskriminatoran nastup. Zbog svega, Martinovićev ispad uopšte nije iznenadio Borisa Milićevića, visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije i LGBT aktivistu. On se fokusirao na to kako će ministarka Ana Brnabić reagovati na celu situaciju.

– Time što nije odmah reagovala na Martinovićevo izlaganje izbegla je da uleti u bespotrebnu političku debatu, gde neki kao brane LGBT zajednicu, a neki je kao napadaju. Takođe, ona nije reagovala na ličnom, već na principijelnom nivou, čime se retko koji političar u Srbiji može pohvaliti. Na ovaj način ona je sprečila da se čitava LGBT zajednica uvuče u politički mulj i pokazala veliku odgovornost prema njoj – smatra Milićević.

Da podsetimo, Brnabić je Martinovićevo izlaganje ocenila kao nedopustivo, jer se njima krše Ustavom zagarantovana prava.

“Dug put smo prešli da bi se ovo društvo izgradilo kao solidarno, inkluzivno i da bi u Srbiji bilo mesta za sve, da bismo danas dozvolili da se ovakve reči olako upotrebljavaju. Na početku 21. veka, kada je ljudsko društvo napravilo kvantni skok u tehnološkom smislu, mi se vraćamo na stvari koje bi odavno trebalo da su iza svih nas. To ne prihvatam i sa tim se duboko ne slažem”, navela je Brnabić.

Kada smo razgovarali s predstavnicima „Otvorenog parlamenta“, koji prate rad Narodne skupštine, rekli su nam da ne mogu lako da se sete tačnih navoda u kojima se LGBT populacija diskriminiše. Pregledom stenograma s skupštinskih plenuma, koji se nalaze na njihovom portalu, uočava se da poslanici zaista retko govore o LGBT zajednici, ali je porazna činjenica da se prilikom debate ona uglavnom koristi u negativnom kontekstu. Nije ni potrebno govoriti da se u tim raspravama uglavnom nalazi Dragan Marković Palma, koji je i tokom rasprave o imenovanju Ane Brnabić više puta ponovio kako on „to“ ne podržava, ali da će s ministarkom razgovarati o poslu, a ne o seksu, jer valjda o tome priča s ostalim ministrima. Međutim, neki se nisu uzdržavali ni od toga da u skupštini kažu „peder“, pritom ne mislimo na konstrukciju „Vučiću pederu“, koja je takođe sporna.

„Koliko sam uspela da razumem premijera, mi Ustav poštujemo delimično. Sloboda kretanja obezbeđena je u Srbiji pederima, ali ne i našim sunarodnicima u našoj južnoj pokrajini, koliko sam uspela da shvatim“, izjavila je 2011. godine poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković, koja je pritom i psiholog.

Tadašnja predsednica Slavica Đukić Dejanović je bez ikakvog komentara nastavila dalji radi parlamenta. Ista poslanica je tokom istog zasedanja izgovorila:

“Da li vam je više stalo do belosvetskih pedera, Bože oprosti, jer to je prava reč? Da li ste možda mogli da razmislite da napravite tu “pedersku paradu” u Prištini sa Tačijem na čelu?”

U istoj raspravi je i poslanik SRS Dušan Marić više puta govorio na isti način, a jedini koji se uključio u raspravu i stao u zaštitu LGBT zajednice bio je predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović. Međutim, takve reakcije Milićević ocenjuje kao licemerne.

– Voleo bih da oni koji su bili navodni branioci LGBT zajednice u toj situaciji imaju u svojim redovima visoke funkcionere iz LGBT zajednice koji ne kriju svoju seksualnost. To je jedini način političke inkluzije LGBT zajednice – smatra Milićević.

Ono što je zapravo najveći problem jeste to što nijedan ovakav govor nije kažnjen, a za njega ima osnova i u Poslovniku, ali i u Ustavu, ali od ovog drugog poslanike štiti imunitet. Koliko ih nije briga za zakone, govori i Martinovićevo izlaganje iz maja 2015. godine u kome je „objašnjavao“ kao gej parada nije u skladu s moralom srpskog naroda.

„Vi sad možete doneti 1.000 zakona, ali činjenica je da najveći deo građana Srbije, evo izvršite sada anketu, takav vid javnih manifestacija ne podržava. To što vi silom zakona nešto pokušavate da nametnete, u zakonu može da piše i poštujem to što piše, ali šta vredi kada građani to ne podržavaju“, rekao Martinović, ali očigledno ima problem da se drži zakona.
Da bi došlo do bilo kakve promene, Milićević smatra da je neophodno da se LGBT osobe mnogo više politički angažuju i da javno reaguju sa svojih pozicija na takvu retoriku.

Sve dok bude nas nekoliko dežurnih krivaca koji izlazimo u javnost biće nam ovako. Kada bi dovoljno LGBT osoba, koji su članovi stranaka čiji su funkcioneri iznosili homofobične stavove, a ja mogu da navedem takav primer za svaku, javno progovorili protiv takve retorike, vrlo brzo bi svim političarima postalo jasno da su LGBT osobe glasači i aktivni učesnici političkog života. Nećemo daleko dogurati sve dok smo ovako skriveni – kaže Milićević.

Zato svaki put budite dovoljno glasni i kažite da ne podržavate takvu retoriku. Možda političarima nije stalo do LGBT zajednice, ali mora da im bude jasno da time gube najmanje 10 odsto glasova.

Piše: Petar Paunović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.