Predstava „Moj sin samo malo sporije hoda“, po tekstu mladog hrvatskog autora Ivora Martinića u režiji Predraga Stojmenovića, premijerno je izvedena 24. novembra na velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta. U glavnoj ulozi – novi član Beogradskog dramskog, Miloš Biković.
Od praizvedbe u Zagrebačkom kazalištu mladih 2011, Martinićeva drama dobila je dvadeset dve regionalne nagrade i smatra se jednim od najboljih hrvatskih komada.
U fokusu drame je mladić čija tragedija aktivira slabosti njegovih bližnjih. Decentna režija ogleda se u rafiniranoj uigranosti kompletnog ansambla.
Reditelj Predrag Stojmenović o komadu kaže: Nemogućnost da prihvatimo bolest i različitost bližnjih, dovodi nas u raskorak između samoobmanjivanja i realnosti. Porodica u drami Ivora Martinića „Moj sin samo malo sporije hoda“, suočava se sa distrofijom, demencijom, homoseksualnošću, a njeni članovi, rastrzani između onoga što žele da neko bude i onoga što taj neko jeste, zapadaju u stanje samosažaljenja i povezuju se sa osećanjem prolaznosti i neostvarenosti. Takav egoizam uzrokuje da ne čuju jedni druge i čini ih nesposobnim da iskažu ljubav koju nose u sebi.
Miloš Biković minimalnim sredstvima tumači lik nepokretnog na koga se izliva tragičnost zdravih.
„U malom je rad na ovoj predstavi promenio odnos prema shvatanju kakav zapravo ljudi koji imaju neki hendikep u životu, kakav zapravo problem imaju. Njima je možda i lakše da se pomire sa svojim problemom nego ljudima oko njih“, kaže Biković.
Baka koja lažnom demencijom teroriše porodicu, najveće je ostvarenje Vesne Čipčić u ovom njenom dobu. Sigurnost i zrelost Milice Zarić i Milene Pavlović ostvariće snažnu sliku zagrljaja sestara zbliženih bolom materinstva.
