Kako obično počinje februarski tekst – i bi Merlinka. Organizator se potrudio da i ovog puta program bude raznovrsan, dinamičan i da pomeri standarde koji su postavljeni ranijih godina.

Logično, na samom početku teksta – shameless selfpromotion – tribina „Prevencija suicida među LGBT mladima“ koja je bila prvi prateći program pre samog otvaranja. Tribinu je organizovala organizacija čiji sam osnivač – Centar za marginu. Tribina je deo „trilogije“ koju sam zamislio 2017. godine, sa ciljem da se na festivalu kao što je Merlinka razgovara o gorućim temama u okviru LGBT zajednice o kojima se inače ne govori u javnosti, a retko i u aktivističkoj zajednici – seks radu, seksualnom nasilju i suicidu. Cilj je da se prostor da osobama kojih se tema najviše tiče, a ne da drugi govore u njihovo ime, te je na prvoj tribini gošća bila Kristina Ferarri, a druge dve teme su nam važne jer su potpuni tabu i neistražene. O seksualnom nasilju među gej muškarcima, kao i suicidalnosti gej mladića do Merlinke postajao je samo po jedan tekst na srpskom jeziku i oba samo napisao ja, a o suicidalnosti među LGBT+ mladima postoji jedno jedino istraživanje na srpskom jeziku koje je sprovela Dr Jelena Srdanović Maraš, koja je bila i gošća tribine. O seksualnom nasilju unutar same LGBT+ zajednice ne postoji nijedno. Toliko je tabu dubok. Iz tog razloga smo jako srećni i zahvalni Merlinka festivalu što nam je dala prostor i odrešene ruke da stavimo akcenat na ove teme u aktivističkom diskursu. Naravno, u međuvremenu su se stvorile nove ideje, te mogu najaviti da trilogija prelazi u franšizu i već imamo spremne teme i za naredne Merlinke, a najmanji zajednički sadržalac ostaje isti – teme su toliki tabu da o njima ne postoje istraživanja i članci – mi ćemo ih napraviti.

E sad, glavni deo festivala. Jako mi se dopalo što je izložba „Trans Balkan“ Aleksandra Crnogorca na festivalu ponovo, uz novi sadržaj i zaista je toplo preporučujem apsolutno svima. Lično je smatram najboljom izložbom fotografija na LGBT+ teme kod nas. Najveće kritike s moje strane obično idu ka otvaranju festivala koje mi, po pravilu, bude predugačko i čak i meni trešasto, i pored toga što sam izuzetan ljubitelj svega što je treš. Ove godine je, nasuprot tome, bilo sjajno. Lično mi domaće dreg kraljice nisu preterano zanimljive, iako samu dreg umetnost smatram izuzetno značajnom zbog ogromnog subverzivnog potencijala koji nosi sa sobom. Međutim, za razliku od toga kako se to radi u svetu, domaća dreg scena se uglavnom svodi na presvlačenje i lipsinkovanje bez ikakve poente i poruke, izuzev kod nekoliko performerki kao što je recimo Markiza de Sada. Međutim, dreg kraljice iz House of KayGie su na otvaranju bile sjajne, odlično su donele priču kroz „zle“ žene iz popularnih ostvarenja i bile beskrajno zabavne. Performans „Ko je gladan?“ Branka Miliskovića u kome glumi Mariju Antoanetu i gađa publiku sendvičima je genijalno osmišljen i izuzetno uvremenjen u aktuelnu društvenu situaciju u Srbiji, a na to se fino nadovezao i mejnstrim segment otvaranja u vidu nastupa pop zvezde Nikolije koja je izvela pesmu u kojoj je takođe Marija Antoaneta glavni motiv. Film „I onda smo plesali“ koji je izabran da otvori festival takođe je jedan od najboljih na festivalu, tako da je publika prvog dana festivala dobila izuzetno kvalitetan, savršeno koncipiran i uklopljen program. Bez greške. Nažalost, na zatvaranju to nije bio slučaj i nastupi, kao i voditelj, bili su loš izbor, ali sam film koji je odabran da zatvori festival je treši komedijica koja je sasvim gledljiva i OK.

Ostatak programa je, moram naglasiti, bio odličan, posebno kratki filmovi koje sam više ispratio, a posebno filmove iz zemalja u kojima se sistemski krše LGBT+ prava zato što sam ispred magazina „Promaja“ dodelio nagradu za umetničku hrabrost. Ovo je velika čast i hvala Merlinka festivalu koji je prepoznao napore „Promaje“ da promoviše društveni angažman u okviru popkulture i angažovane kulture i izabrao da baš naš magazin dodeli ovu nagradu. Odlučili smo se za bosanski film „Fikus“ zato što takođe otvara prostor za diskusiju na temu koja je tabu u aktivizmu, a to je autohomofobija. Izbor nije bio lak i tik iza tog filma je bio „Parking“ koji dolazi iz Irana u kome je samo snimanje filmova izuzetna hrabrost. Izdvojio bih još iz selekcije kratkih filmova i „Cocodrilo“, „Fear“, „The right moment“ i meni najdivniji „La Serenata“ o dečaku koji traži najbolju serenadu da otpeva dečaku koji mu se dopada.

Što se tiče dokumentaraca i igranih filmova, ove godine je selekcija bila bez greške i svi filmovi su izuzetno dobri i zanimljivi. Izdvojiću dva dokumentarca – „Dok nas pornić ne rastavi“ i „Jonathan Agassi je spasio moj život“ koji su meni najzanimljiviji jer govore o pornografiji koja je tabu tema o kojoj je dozvoljeno da se govori samo u aktivističkoj ili akademskoj zajednici i da govore samo oni koji temu „istražuju“, na osnovu knjiga salonskih teoretičara/ki, dok se konstantno odbija ideja da se da glas onima koji su u seks rad uključeni i sasluša njihova perspektiva o poslu kojim se bave i o kome, na kraju krajeva, jedino oni i jesu pozvani da govore. Na kraju bih izdvojio i meksički film „Nije vam ovo Berlin“, kao meni najbolji u kategoriji igranog filma.

Sumirano, Merlinka uspeva da konstantno svake godine pronađe prostor da poboljša kvalitet festivala, otvori nove teme, pruži nove perspektive, prikaže domaćoj publici stanje LGBT+ prava u zemljama iz kojih nam informacije gotovo da i ne dolaze, ali i da prostor autorima sa naših područja da promovišu svoje filmove. Verujem da je ovaj prostor za njih osnažujući i da motiviše svake godine nove autore da se upuste u rad na ostvarenjima sa LGBT+ tematikom, o čemu govori i sve veći broj ostvarenja sa područja Balkana na festivalu. Sledeće godine je u fokusu španski film, a kako Španci imaju apsolutno najjaču kinematografiju u Evropi – biće kampovanja u Domu omladine, već sad to vidim.

Piše: Nemanja Marinović

Više tekstova iz broja 52 – februar 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):

10 Shares

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.