Nimalo neočekivano, onom poslovičnom magarcu nije preostalo ništa drugo no da ne lipše do one neprolazno eluzivne obećane zelene trave mu. Da pojednostavimo – nakon sijaset obećanja od lane, jasno je kao dan da su LGBT likovi i motivi u premijernoj serijskoj ponudi tokom i dalje aktuelne televizijske međusezone ostali na istoj koti, dokazujući nepogrešivu refrensku preciznost one sintagme „ista meta, isto odstojanje“. Slabo šta se tu ima za pohvaliti, te nam nanovo preostaje da notiramo i detaljnije predočimo novitete iole zanimljive po ovoj osnovi.
Ali pre toga, napomenimo da su u već poznatim serijama LGBT likovi ostali svoji na svome – Transparent i dalje prati Maurine muke da uskladi sve i svakoga, Ilanna je i dalje osvedočena biseksualka u Broad Cityju, David Rose (u vrnom tumačenju Dana Levyja u izvanrednom kanadskom parasitkomu Schitt’s Creek zadržava otvorenost prema svim opcijama…, a i svi ostali su tu na broju. S tim da Jamal Lyon opasno šuruje sa idejom biseksualnosti u novijim epizodama Carstva, a Hannah, glavna junakinja i osa Devojaka je u sauni usred new age banje doživela trapavi pokušaj lezbijskog seksa.
Ako se, pak, zadržimo samo na premijernim sadržajima, valja napomenuti da je Caity Lotz nakon smrti njenog lika u Streli sada vaskrsla u istoj ulozi u sestrinskoj dopuni iz ponude istog TV kanala– DC’s Legends of Tomorrow, igrajući ponovo (ili i dalje) lik sada nazvan Bela kanarinka, kojoj će scenaristi možda podariti priliku da opet sretne svoju veliku ljubav, Nyssu. Najposle, značajnu ulogu u ovoj seriji glumi i Wenworth Miller. S druge strane, dosta brzo a sa puno prava ukinuta je nova komična serija Angel From Hell, u kojoj je Jane Lynch kratko igrala lik dosadnog, panseksualnog anđela-čuvara poružnih navika i ne baš uglađenih društvenih veština. A kanadska nova serija Slasher na prominentnom mestu donosi par imućnih gejeva, filantropa i trgovaca nekretninama, ogrezlih u hedonizmu u sijaset pojavnih oblika. Posebno mesto neizostavno mora da pripadne izuzetnoj Crazy Ex-Girlfriend, tom vrhunskom spoju sitkoma, rom-koma i mjuzikla (za songove je zadužen nepogrešivi Adam Schlesinger, nekada deo velikih Fountains of Wayne), u kojoj epizodni ali značajan, uspeo i zapažen lik šefa glavne junakinje nakon iznenadnog i brzopoteznog razvoda uz malo bure i dosta duhovitosti spoznaje da je, kako sam navodi, „both-seksual“, ponajpre zaljubivši se u Belog Josha, samoosvešćenog i ležernog fitnes instruktora, koji ne krije svoje gej preference.
Ovde stižemo i ključnog stavke ovog teksta, ne baš uspelog novog sitkoma The Real O’Neals, koji je doživeo mlak prijem i uglavnom osrednje i ne baš pohvalne kritike. Recenzenti često umeju da omanu, ali The Real O’Neals zbilja nema baš puno toga da ponudi, a slabo tu ima čega za bezrezervno podržati i pohvaliti, naravno, ako izuzmemo neospornu upotrebljivost, koja se, istini za volju, ipak više graniči sa rutinskim izvođenjem na poznate teme i po uvreženim mustrama. The Real O’Neals prati tipski postavljenu i mnogo puta dosad na baš taj način ispričanu i upakovanu priču o naoko savršenoj porodici iz predgrađa (ovde su u pitanju katolici irskog porekla sa oboda Čikaga), koju u trenu krenu da drmaju raznorazni potresi – sin, zaluđenik za rvanje, primakne se ivici anoreksije, majka zaželi razvod… a mlađi sin, šesnaestogodišnji učenik katoličke škole, spoznaje i svima obznanjuje da je gej. Nešto malo inovativnosti u tragovima stiže u vidu postavke da njegovo priznanje ne nailazi na značajniju osudu ili protivljenja okoline, ali mimo toga sve ostalo se kreće vidno davnih dana utabanim stazama, uz ne baš duhovita rešenja i vrcave replike. Osim toga, utisak kvari i na prvi pogled najjači adut ove serije, Martha Plimpton, koja ovde bez vidljivijeg napora da zatre tragove autopilota, naprosto gotovo stopostotno ponavlja (inače, vrhunsku) ulogu iz nepravično eutanazirane vrhunske komedije Raising Hope. Tu su i Jay R. Ferguson, koga možda u bradatom izdanju pamtite kao ilustratora iz Mad Mena, mlađana Bebe Wood, preuzeta u sličnom izdanju iz ugašene The New Normal, te maleni Noah Galvin, u ulozi sveže samospoznatog gej-tinejdžera. Kao sitan plus ovom TV radu da se upisati upravo Noah Galvin, čiji atipični šarm na trenutke deluje prikladno i osvežavajuće, ali mimo toga i nekoliko smešnih replika u pet do ovog trenutka emitovanih epizoda, The Real O’Neals ostavlja utisak serije koja je zastala na pola puta, ponudivši tek uprizorenu i zanatski ispravnu smešu svega i svačega, a čija dalja sudbina, gle čuda, kod gledalaca teško da može proizvesti značajnije više od ravnodušnosti.
I šta sada? Ništa, predahnuti, možda prepustiti se reprizama uspelijih i inspirativnijih serija iz minulih TV žetvi i dočekati novo deljenje karata. Nekakvih zanimljivih naznaka već ima – vele da će u novoj TV inkarnaciji Ratnice Ksene napokon jasno i glasno biti predočena lezbijska strana njene ličnosti, a NBC najavljuje skori prepravak klasične detektivske Hart to Hart, ovaj put ispričane u gej ključu. Uz nadu da će onaj metaforični magarac s početka priče poživeti i do te zelene trave.
Piše: Zoran Janković
