U naše domove putem malih ekrana uselio se novi akcioni heroj. On nije poput Betmena, Supermena ili Spajdermena, on nije čovek nadljudskih fizičkih sposobnosti ali je nesumnjivi genije koji je bio daleko ispred svog vremena, a čiji genije ni do danas nije potpuno shvaćen. Reč je o srednjevekovnom slikaru i pronalazaču – Leonardu da Vinčiju.
Lik mladog Leonarda da Vinčija u seriji “Da Vinčijevi demoni”, kako navode pojedini kritičari, idealna je kombinacija tvrdoglavosti Indijane Džonsa, genija i poroka Šerloka Holmsa i duhovitosti Tonija Starka uvučenog u gomilu akcije gde je istorijski lik Leonarda iskorišćen za svojevrsni akcioni spektakl. Serija koja postiže veliku gledanost uspešna je mešavina mistike i fantazije, romantike i akcije.
Istorijski priča nije zasnovana na činjenicama, ona kreira alternativnu životnu priču mladog Leonarda oličenog u zgodnom i preplanulom Italijanu (koga glumi Tom Rajli ) koji živi i stvara u vremenu gde su vera i misao pod kontrolom. Ova nesumnjivo uzbudljiva priča o nedovoljno poznatom razdoblju života Leonarda da Vinčija u kojoj se otkriva portret mladića kome dar genija stvara muke. On je odlučan da obelodani laži religije, on je pobunjenik koji želi da podriva elitističko društvo. To je konflikt između istine i laži, religije i razuma, prošlosti i budućnosti. Njegove težnje prete da budu iskorišćene protiv njega od strane protivničkih sila tog vremena ‒ uvlače ga u igru prevare u kojoj je najpotrebniji onima koji najviše preziru njegov intelekt. Kao junak čije je jedino oružje njegova genijalnost, Da Vinči se bori protiv mraka u sebi i oko sebe.
Lik mladog Leonarda da Vinčija nije predstavljen samo kao nesumnjivi genije u vrtlogu akcije, on je i romantični heroj i ženski srcelomac. Ko je zaista bio Leonardo? Naravno, serija zasnovana samo na istorijskom liku preobučenog u televizijsku fantaziju neće nam puno otkriti o stvarnom životu Da Vinčija.
Leonardo je predstavljao sliku i priliku ambicioznog i znatiželjnog renesansnog čoveka koji je posedovao širok raspon znanja kao ni jedan čovek do tada. Iako je danas poznat kao jedan od najvećih svetskih slikara i kao vrsni empirijski naučnik, za života su ga progonile činjenica da je bio vanbračno dete i glasine o homoseksualnim sklonostima.
Leonardo se rodio kao vanbračno dete pisara Pieroa da Vinčija i lokalne seljanke, u Vinčiju, gradu u blizini Firence, 15. aprila 1452. Do kraja života ga je pratila stigma vanbračnog rođenja. Kao posledica „nezakonitog“ rođenja bilo mu je uskraćeno humanističko obrazovanje, upis na univerzitet i rad u brojnim uglednim profesijama. Kao odgovor na nedostatak formalnog obrazovanja, Leonardo razvija sebi svojstven stil – karakterističan empirijski pristup prirodnim fenomenima.
Sa svojih 15 godina postao je šegrt Andrea del Verokija iz Firence, skulptora i slikara povezanog sa porodicom Mediči. Za vreme šegrtovanja dečakov umetnički talenat je naprosto procvetao.
Jedno od najtežih iskustava u Leonardovom životu se desilo 1476. dok je još živeo u Verokijevoj kući. Podignuta je anonimna prijava protiv njega i još trojice momaka u vezi sa navodnim seksualnim odnosima sa 17-godišnjim muškim modelom. Posle dva ročišta optužnica je odbačena zbog tehničkih nedostataka. Iako nije pravosnažno osuđen, ove optužbe će ga proganjati ceo život. Iako je homoseksualnost bila široko rasprostranjena u tadašnjoj Firenci, optužbe za sodomiju su bile vrlo ozbiljne. Takođe, izrazito negativan publicitet mogao je jako da naškodi karijeri umetnika koji zavisi od mecena, a naročito onih koji su radili pod pokroviteljstvom Crkve.
Nema sumnje da su traumatska iskustva koja su proistekla sa ovih suđenja prouzrokovale Leonardovu težnju da svoj privatni život sačuva tajnim. Kao direktna posledica toga, činjenica je da je vrlo malo poznato o njegovom ljubavnom životu. No i pored toga postoje brojni dokazi koji potvrđuju pretpostavku da je centar njegovih erotskih težnji bio upućen ka osobama muškog pola. Tokom celog svog života, Leonardo je bio okružen lepim muškarcima, dok sa druge strane ne postoji ni jedan čvrst dokaz da je Leonardo bio intimno povezan sa nekom ženom, pa čak u nekoj vrsti muško-ženskog prijateljstva.
Leonardovo nepoznavanje žena postaje očigledno kada se pogledaju njegova dela. Dok postoje brojne njegove studije nagog muškog tela, često veoma detaljna u predelu genitalija, Leonardo je retko koju ženu nacrtao od vrata naniže. A i kad bi ih nacrtao, genitalije su bile veoma netačno predstavljene i izobličene.
Po svemu sudeći Leonardo je razvijao i prisne odnose sa svojim (muškim) učenicima i mnoge stavke u njegovim spisima daju nagoveštaje koji se mogu protumačiti kao ljubav prema njima. Skoro dvadeset godina su kružile glasine o njegovoj vezi sa „kovrdžavim dečkom“, Đan Đakomom de Kaprotijem čiji je nadimak bio Salai (jagnje Satanino) zbog njegovog nedoličnog ponašanja. Njemu će Leonardo ostaviti i deo svog imanja.
Poznati psihoanalitičar Sigmud Frojd autor je opsežne psihoanalitičke studije o umetnikovoj seksualnosti date na osnovu Leonardovih beleški. Frojd povezuje Leonardovu homoseksualnost sa njegovim odnosom sa majkom i odsutnim ocem. Po njemu, Leonardo je sublimirao svoje seksualne žudnje u vidu svojih dela. Psihoanalitičar je tvrdio da su umetnikova brojna nezavršena dela znak Leonardovih jakih seksualnih frustracija.
Bežeći od skandala koji su prouzrokovale optužbe o sodomiji, Leonardo odlazi u Milano i tamo projektuje vojnu opremu za vojvodu Ludovikoa Sforcu.
Leonardo je do kraja svog života sakupio ogromnu kolekciju svojih beleški, oko 5000 strana rukopisa, u kojima se bavi optikom, akustikom, mehanikom, hidraulikom, letom, astronomijom, naoružanjem i anatomijom. Za života je skrivao sva svoja otkrića iz paranoičnog straha da će ih neko ukrasti.
Umetnik je umro u Kluu, 2. maja 1519. godine.
Piše: Marijan K.


ČITAJTE:  Kada pokret napadnu TERF-ovke i kulturelitisti