Irački militaristi i verski fundamentalisti su se infiltrirali na gej četove kako bi lovili svoj plen – stotine se boje da su sledeće žrtve!

A bu Hamizi je 22-godišnji irački mladić. Sedi na podu, obučen je u tradicionalnu islamsku odeću i drži svesku pored sebe. On provodi najmanje šest sati dnevno surfujući po internetu u potrazi za četovima koji su povezani sa gej sajtovima. Međutim, on ne traži nove prijatelje, već novi plen.
„Ovako je najlakše da pronađem ove ljude koji uništavaju islam i koji ruše njegovu reputaciju koju smo vekovima gradili“, kaže Hamizi. Kada ih pronađe on organizuje napade na njih i, ponekad, ubistva.
Hamizi, diplomirani informatičar, je oštrica novog talasa nasilja prema homoseksualcima u Iraku. Njegova grupa, sastavljena od najradikalnijih ekstremista, odgovorna je za smrti preko 130 gejeva za samo nekoliko meseci.
Predstavnik lidera ove grupe, koja je locirana u Bagdadu, prilikom objašnjenja njihovih akcija koristi pogrdne reči. „Životinje zaslužuju više sažaljenja, nego ovi prljavi ljudi, koji praktikuju ovako izopačena dela“, kazao je za Observer. „Pobrinemo se da saznaju zbog čega su uhvaćeni, i dajemo im šansu da zatraže oproštaj od Boga, pre nego što budu ubijeni“, dodaje on.
Nasilje nad iračkim homoseksualcima bio je ključni test za sposobnost njihovih vlada da spreče nasilje nad manjinskim ranjivim grupama nakon što Amerikanci odu.
Profesor sa londonskog univerziteta Toby Dodge veruje da je ovo nasilje posledica vlade Nouri al-Malikija. „Militarističke grupe čiji je smisao postojanja bila bezbednost u njihovim zajednicama,sada posmatraju kako njihove funkcije preuzima policija. Tako da se njihov fokus preusmerava na sfere morala i kulture, vraćajući nas na klasične islamističke taktike čuvanja granica morala“, kaže profesor Dodge.
Homoseksualnost nije bila krivično delo čak ni pod Saddamom Huseinom. Štaviše, šezdesetih i sedamdesetih godina, Irak je bio poznat po svojoj relativno liberalnoj gej sceni. Nasilje prema homoseksualcima je nastupilo nakon invazije 2003. godine. Prema onome što kaže Ali Hali, predsednik iračke LGTB grupe, locirane u Londonu, samo u 2004. godini nastradalo je 680 gejeva. Mada, on smatra da je ta brojka i veća, jer u nju nisu ubrojani i oženjeni muškarci. Sedam žrtava su žene. Prema Alijevim rečima „Irak je postao najgore mesto za homoseksualce na planeti“.
Ubistva su brutalna, a žrtve su ritualno mučene. Jedan od njih bio je sin Azhare al-Saeede. „On nije pratio ono što islamska doktrina kaže, ali je bio dobar sin“, kaže ona za njega. „Tri dana nakon otmice, pronašla sam poruku na mojim vratim, svu umrljanu krvlju, u kojoj je stajalo da je u pitanju pročišćena krv moga sina, kao i mesto gde mogu da nađem njegov leš“.
Otišla je u policiju da bi zajedno otišli po ostatke njenog sina. „Pronašli smo njegovo telo sa znacima mučenja na njemu, anus mu je bio ispunjen lepkom, a genitalije odsečene“, kaže ona. „Ovo je prizor koga ću da se sećam do smrti“.
Policijski oficir, u svojoj izjavi za Observer, kaže da nasilje nije usmereno samo prema gejevima. Ovo je samo izdvojeno iz ostalog sektaškog nasilja koje potresa Irak u ovom periodu. Hamizijeva grupa se, u svakom slučaju, hvali time da dnevno svojom ‘istragom’ obuhvate po dve osobe. Grupa tvrdi da su i lokalna plemena uključena u napade na homoseksualce, tako što angažuju njihove članove da ulove gejeve. U nekim oblastima spiskovi su okačeni u restoranima i prodavnicama hrane.
Haydarov cimer je jedan od onih koji su, pre izvesnog vremena, oteti i ubijeni u Bagdadu. Nakon što je Haydar kontaktirao sa poslednjom osobom sa kojom je njegov cimer četovao, na svojim vratim je zatekao pismo koje je njega lično upozoravalo o „opasnostima načina života koji su suprotni islamskim pravilima“ . Haydar planira da ode u Amman, glavni grad susednog Jordana. „Moram da pobegnem odavde, pre nego što doživim istu sudbinu“, kaže on.
Prema izveštajima organizacije Human Rights Watch, u nasilje su umešane i šitske militarističke grupe. U Bagdadu je u tome naročito poznata Mahdy armija. Postoje svedočenja prema kojima su pripadnici Mahdy armije zlostavljali neke mladiće samo zbog toga što nose zapadnjačku odeću.
Nekadašnji portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Abdul-Karim Khalaf, negirao je navode da policija sarađuje sa ovim grupama. „Iračka policija postoji da zaštiti sve Iračane, bez obzira na njihovu seksualnost“, rekao je pre izvesnog vremena.
Hashim je još jedna žrtva ekstremista. On je napadnut u ulici Abu Nawas. Ova ulica je poznata po njenim restoranima i kafićima i postala je simbol relativnog progresa koji je postignut u Baghdadu. Ali upravo su u njoj Hashima presrela četvorica muškaraca, odsekla mu prst i gadno ga pretukli. Napadači su mu ostavili i poruku u kojoj mu daju mesec dana vremena da se oženi i da ima „tradicionalan život“ ili da umre.
„Od tog dana nisam napustio svoju kuću. Previše se bojim, a nemam novca da pobegnem“, kaže Hashim.
Od početka 2012. godine ovi odredi smrt imaju dve odvojene mete. Prva su, tradicionalno, gej muškarci, a druga grupa su tinejdžeri koji imaju “emo” stil oblačenja i šišanja. Iračani i njih, greškom, izjednačavaju sa homoseksualcima.
Sezonu lova na pripadnike emo subkulture započela je iračka vlada proglasivši ih javnom pretnjom. Ministarstvo unutrašnjih poslova je izdalo saopštenje u kojem se kaže da je emo fenomen satanistički. I da će specijalni pripadnici policije i u školama da traže pripadnike ove grupe. Oni, kako se kaže, imaju zvanično odobrenje da se obračunaju sa tim grupama.
Posle ovoga usledilo je masovni progon i egzekucije emo mladića, kao i devojaka koje nose uske farmerke i muške majice.
Egzekucija se obavlja ili kamenovanjem ili bacanjem sa visokih zgrada. A zabeleženi su i slučajevi u kojima su preživele osobe ubijene u bolnicama u koje su dovežene.
Odred policije koji je određen da zaštiti manjine kaže da je gotovo nemoćan da zaustavi pretnje prema homoseksualcima i emoima.

Related Posts