Betmen je lik iz stripa i jedan od najpoznatijih superheroja današnjice. Nastao je na talasu popularnosti Supermena davne 1939. godine u Detektivskim stripovima. Priča stripa je poznata i njena osnova se do sada nije menjala. Brus Vejn je osmogodišnjak koji je prisustvovao ubistvu svojih roditelja, najbogatijih ljudi Gotama, Tomasa i Marte Vejn. Ovaj događaj stvara duboku traumu kod mladog Brusa Vejna zbog koje odlučuje da se pod maskom slepog miša bori protiv kriminala. Posebnu čar Betmenu daju njegovi osebujni protivnici koji ostavljaju snažan utisak poput Džokera, Zagonetača, Dvoličnog, Pingvina, gospodina Ledenog…
Počevši od 1943. godine do danas snimljeno je na desetine filmskih, serijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama Betmena su glumili Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni i Kristijan Bejli, dok će u najavljenom nastavku filma o Supermenu Betmenovu kapuljaču nositi Ben Aflek.
Posebno je značajna poslednja filmska trilogija koju je režirao Kristofer Nolan. Nolan je uspeo da kroz „novo čitanje“ u Betmena udahne svež dah trulog društva Gotama koje je preživelo Kraj istorije. Ovaj moderniji pristup je doveo do osveženja franšize i njenog prihvatanja van krugova ljubitelja devete umetnosti. Betmen je opet postao veoma popularan, čitajte komercijalan.
Na talasu te popularnosti kao i u atmosferi adaptacija gotovo svih stripskih junaka na veliko i(li) malo platno bilo je očekivano da i Betmen „oživi“ u nekoj televizijskoj seriji.
Tako je, u godini jubileja kada Mračni vitez slavi sedamdeset i pet godina postojanja, rođena serija Gotam. Serija o Betmenu u kojoj nema Betmena.
Radnja serije Gotam počinje ubistvom roditelja Brusa Vejna. Istragu oko ovog ubistva vodi mladi detektiv Džejms Gordon koji je i glavni protagonista serije. Džejms Gordon se od prve epizode ponaša kao da je nekom filmskom magijom bačen u sred policijske stanice. Nije mu jasno kako su njegove ostale kolege tako nepoštene, korumpirane, nesposobne, lenje… On nikada u svom životu izgleda nije imao zadovoljstvo da se upozna ni sa jednim policajcem Gotam Sitija. Na policijskoj akademiji čitali su Ničea i Šopenhauera, a predavanja su im držali Slavoj Žižek, Mišel Onfre i Nenad Daković. Džejms Gordon se ponaša kao da je istrgnut iz nekog drugog konteksta i na silu bačen u sasvim novo okruženje.
Ovo nije jedina nelogičnost i slabost celog koncepta serije. Autori serije, ma koliko želeli da udahnu novi dah u stari Gotam, nikada nisu ni pomislili da daju neko logičnije objašnjenje ubistvu Marte i Tomasa Vejna. Tako da ponovo vidimo scenu kada dvoje najbogatijih ljudi Amerike zajedno sa svojim osmogodišnjim sinom izlaze iz bioskopa i idu mračnom alejom (u potrazi za taksijem?), prosto vapeći da ih neko orobi i ubije. Dok njihov batler Alfred u istoj epizodi dolazi na mesto zločina u njihovoj limuzini.
To je bilo logično u vremenu međuratne depresije kada je ova priča originalno nastala. Tako u jednoj epizodi stripa iz četrdesetih godina možemo da vidimo kako truli bogataš Brus Vejn kupuje… polovna kola. U to vreme je to bila uobičajena pojava i van stripa. Bob Kejn, tvorac Betmena, je samo na papir verno preneo realnost koja ga je tada okruživala.
U prvoj epizodi se pojavljuje i Žena Mačka, mala, još uvek neotrovna, Ajvi, Pingvin… Izgleda da je Oskar Kobelpot Pingvin koga tumači fantastični Robin Lord Tejlor jedina svetla tačka ove serije. Posle šest epizoda čini se da su autori seriju trebalo da nazovu Pingvin i da se usredsrede upravo na ovog lika koji za sada apsolutno dominira. Što i nije mnogo teško, ako uzmemo u obzir da on i nema konkurenciju. Umesto da se u seriji nadigravaju živopisni likovi Betmenovog kosmosa mi imamo blede nagoveštaje Edvarda Nigme Zagonetača, Džokera i, za potrebe serije, izmišljenu Fiš Muni, Madam lokalnog bordela. Koliko je priča serije napeta i uzbudljiva pokazuje i njen primer. Ko ne očekuje da na kraju Pingvin ne pojede Ribu (Fiš)?
Možda najveće iznenađenje ove serije jeste pojava gej, odnosno lezbijskih, likova u seriji. Ovo je posebno iznenađujuće, ako imamo u vidu da iza ove franšize stoji DC, izdavačka kuća koja već više od pedeset godina beži od bilo kakvog kvir konteksta. Ove godine su, na primer, okončali saradnju sa dvojicom zaposlenih jer nisu želeli da oni prikažu gej venčanje Betvuman.
Zato je pojava Rene Montoje detektivke koja se u strupu autovala još 2003. godine pravo malo iznenađenje. Ako tome dodamo i biseksualnost Barbare Gordon, verenice protagoniste serije, koja je sa Montojom imala „zajednički istoriju“ koja utiče na samu radnju serije onda sve ovo počinje da bude i veoma interesantno. Takođe se u seriji za sada poigravaju sa, čini se, fluidnom seksualnošću madam Fiš Muni.
Viktorija Kartagena, glumica koja tumači ulogu Rene Montoje je ovim povodom rekla: „Da sam imala prilike da kao klinka gledam neku tv seriju sa likom kakva je Montoja – jaka, pametna, sposobna, latina, to bi me osnažilo da sanjam veće snove. Tako da znam šta ona znači ljudima, tako da ako sam nekome ko me je gledao pomogla da se oseća kao deo društva to bi me učinilo veoma srećnom.“
Kreatori serije su u nastavku serije najavili plejadu novih, a nama poznatih, živopisnih zlikovaca poput Dvoličnog (Two-Face), Viktora Zasa (Victor Zsasz), Huša (Hush). Takođe su rekli da je pored planiranih šesnaest epizoda naručeno još šest dodatnih, tako da će prva sezona imati klasičnih dvadeset i dve epizode.
Što se tiče Gotama možemo samo da se nadamo jer, za sada, ova serija nije pokazala ništa posebno što bi nas nateralo da je gledamo. Ako serija nastavi da se kreće onim kursom to bi mogao da bude i njen kraj.
Piše: M. Aranđelović

Related Posts