Vojin je ozbiljan, pouzdan, inteligentan i vrlo obrazovan dečko te zbog ovih i drugih liderskih osobina često igra centralnu figuru u svom društvu. Ovo mu možda s vremena na vreme zasmeta ali razume zašto je to tako te se ne buni mnogo, a često je i ponosan na ovu ulogu jer vidi da pomaže svojim prijateljima. Strasti su mu Evropska unija, Amerika, federalizam i politika, ali sve ovo nije ni prineti strasti koju gaji prema ljudima i njihovoj prirodi. Trenutno radi za međunarodnu agenciju, smetaju mu malo ti birokratski okovi ali je već dovoljno prepoznat u stručnoj javnosti te može neformalno da utiče na procese. Razume ovo naše društvo, do bola ga razume, a opet zadržava dostojanstvo, ne vređa, ne ometa, ne gazi ni živo ni mrtvo. Razum u koji se uzda ga često čini svedenim i mirnim a u stvari u sebi gaji vatru koja bi možda i uspela da spasi ovo naše sjebano društvo.

Jovan je duhovan, hedonista, voli prirodu, ruralna mesta, dobre stvari iz naše tradicije i na mnogo načina je savremen ali čovek iz naroda. Dosta razmišlja, često i suviše ali se baš na tom nivou gde se ljudi teško menjaju on menja najviše. Redovno preispituje svoje vrednosti, silom i prilikom, on ih naziva principima jer mu lakše da se opravda kada ih pogazi. Ne voli rokove, čvrste obaveze i slične stege ali kada preuzme obavezu na sebe siguran si da će biti kako je dogovoreno. Snagu vuče iz ega koji je ukroćen njegovim religioznim tumačenjem stvari i to ne na onaj klerofašistički način nego „ljubi bližnjeg svog“.

Živorad je opičen, voli da poduva, popije i zakuva čorbu. Užasno je zabavan i može ni o čemu da priča satima. Razume svoju profesiju kao retko ko, te čak i pored problema koje mu radno mesto zadaje uvek će reći da voli svoj posao. Često ga romatizujem i volim da kažem da opravlja polomljene ljudske sudbine, što nije daleko od istine, samo je malo surovije. Razgovor sa njim može da ide samo u dva smera, trežnjenje ili ćete se još više zabiti u psihozu u kojoj se već nalazite. Još se traži, nije ovih dana siguran gde će i šta će ali uvek zna razliku između dobrog i sranja. Uvek naziva stvari pravim imenom svidelo se to tebi ili ne.

Ratko je moj hipster. Voli skupe stvari, putovanja i provod. Jedan od najpouzdanijih ljudi koje znam, kulturan, svestran i zaista pun ljubavi. Često se ne razumemo oko površnih stvari… On ne kapira sve te moje kurve, a ja ne kapiram njegove selfije… Uvek je bio tu za mene i želim da verujem da sam i ja bio uz njega. Radi u medijima i marketingu, dobro mu ide. Sklon je ad hoc psihološkoj analizi koja meni nije bliska ali sam baš od njega i zbog njega izmenio neke obrasce ponašanja. Njegova snaga lezi u odsustvu zlobe i suštinskoj potrebi da pomogne drugima bez obzira na napor koji treba da ulozi.

Borko je pravi umetnik. Svaki njegov pokret, gestikulacija i rečnik evociraju umetnost. Umetnost vidi svugde, ružnu i lepu… on vam je jedan od onih ljudi koji će se igrom zanimljivih prilika zateći usred neke raspadnute zgrade ili mračne šume i odmah će da dobije inspiraciju za novi umetnički projekat. Često je toliko sarkastičan da ljudi zastanu i malo bude neprijatno, ali ništa to nije sa lošom namerom nego baš naprotiv, vođen je iskrenom željom da se određeni apsurdi dekonstruišu i da im se na taj način oduzme moć. Njegova snaga leži u razumevanju kulture, koja je oružje, lek i uzrok…

Svi oni su moji prijatelji i gej muškarci. Dobri ljudi, snažnog duha i karaktera. Razumemo se uvek, čak i kada se ne slažemo, ali kod jedne stvari se ozbiljno razilazimo… To je oblik i način uključenja u borbu za naša prava i slobodu. Ja sam stava da se u ovoj fazi te jebene borbe za slobodu treba uključiti bez obzira na niz diskutabilnih okolnosti gde je zabrinutost, slažem se, često objektivna.

Svaki put kada bi dao predlog da se formalno ili neformalno udružimo te da počnu malo sadržajnije da utiču na svoju sudbinu, povratna informacija bi bila negativna. Sa druge strane svaki put kada razgovaram sa pederima svi kukaju za novim oblikom LGBT lidera ili organizacija. Svi bi negde da se uključe ali niko neće u već postojeće inicijative, a još apsurdnije, neće ni sami da pokrenu inicijative. Svi jednoglasno kukaju za tim „idealnim“ novim liderima a onda, kao neki oblik čudne psihoze, kada saznaju da neki dobar frajer hoće da se bavi LGBT pravima onda odmah čuješ „znao sam da nešto nije OK s njim“, „šta će mu to koji kurac“ ili „brate meni je diskrecija jako važna, ne mogu ja to“.

Ovih pet mojih prijatelja, opisanih gore, sadrže sve te vaše tražene karakteristike… inteligentni, dovoljno nefem za bilo čiji ukus, lepo izgledaju pa čak i lepo govore, ali džaba sve to jer kako ovi koji sede skrštenih ruku imaju strašne predrasude prema ovim koji bi se možda i aktivirali, tako ovi koji bi se možda aktivirali imaju predrasude prema ovima skrštenih ruku po modelu „za čije babe zdravlje“ i tako svi sede skrštenih ruku, čekaju i kukaju. Istorijski posmatrano nema ugrožene društvene grupe za koju je neka druga grupa osvajala njihovu slobodu, prosto nema. Uvek se čekalo da se grupa u pitanju osvesti i ojača sebe te počne da deluje, a onda je prirodno usledila i podrška. Stoga smatra da je krajnje vreme da pederi izvade glavu iz svojih guzica i počnu da preuzimaju odgovornost za svoju sudbinu, jer ti lideri koje tražite su tu, među nama, ali se ne osećaju sigurno i to zbog vas, drugih pedera. Jer, ako mi jedni drugima nešto stalno smetamo i ne valjamo zamislite kako nas tek posmatraju drugi. Ako vam univerzalne vrednosti i opšte dobro nisu bliski koncepti onda posmatrajte ovo kao pitanje lične koristi, kao interesnu grupu ili taj strašni termin, lobi. Počnite da tretirate jedni druge onako kako želite da vas drugi tretiraju, udružite se, prestanite da čekate i kukate i onda možete da očekujete život sličan onome na zapadu, a do tada vam ostaje jedan klub, jeftin alkohol, par online sajtova i dosta rizičnog ponašanja. Pa brate, ako ti je ovako OK, ako glavu dižeš samo kada neko treba da te šamara kitom onda bolje i ne zaslužuješ.

Piše: Petao20cm

Related Posts