Gej muškarci provode mnogo vremena sa svojim strejt prijateljicama. Jedno vreme je za heteroseksualnu većinu, posebno njen ženski deo, druženje sa gej muškarcima postalo svojevrsni sertifikat o normalnosti, progresivnom pogledu na svet, liberalnosti. Samim tim, a bilo je i očekivano, krenulo se u široku zloupotrebu te odurne fraze – „Družim se sa gej ljudima, ali…“

Homofobija se naširoko pokrivala činjenicom, neretko i izmišljenom, da je neko nekada popio kafu sa homoseksualcem ili lezbijkom. Ženska drugovanja sa gejevima na ovim prostorima pogurale su i američke serije, od “Vil i Grejs” i “Seks i grad” pa nadalje, te je posedovanje prijatelja ove seksualne orijentacije izjednačeno sa kićenjem najpopularnijim aksesoarom.

Priroda je i ovom slučaju najveći deo posla uradila sama. Homoseksualci se bolje, brže i lakše razumeju sa ženama budući da su im sličniji i onda kada nisu. U prisustvu strejt muškaraca nelagodnost je najčešće neizbežna, makar pri prvom kontaktu. I bez obzira na to da li jedan o drugom znaju i taj deo istine. Čini mi se da je to stalno ponavljanje nelagode koju homoseksualno orijentisani muškarac prvi put oseti pred ocem, bratom i školskim drugom. Utemeljena je isključivo na spoznanju različitosti, a razvija se ili nestaje pod uticajem društvenih okolnosti. Gotovo sam siguran da bi u slučaju nepostojanja celog tog konstrukta o nastranosti, neprijatnost prilikom spoznanja seksualne različitosti bila trenutna i prolazna kao u slučaju svih drugih različitosti. Recimo, rasne, verske, etničke. Ta distanca kod civilizovanog dela čovečanstva traje sekund, a kod istinskih kosmopolita, dakle onih koji ne oskudevaju ni u znanju ni u iskustvu, može biti sasvim ogoljena.

Naučeni da su izdajnici muškosti, otpadnici u punom smislu reči, gej muškarci se ispred svojih strejt parnjaka osećaju kao na električnoj stolici pre svega u izrazito homofobičnim sredinama gde se neguju najpogrešniji stereotipi o seksualnosti. Tada, bez preterivanja, taj odnos može ličiti na odnos neprijatelja. Leptirići u stomaku su nešto drugo. I podjednako kruže u svim uslovima. I tamo gde se različitosti prihvataju bez izuzetka i tamo gde se zbog njih gubi glava. Protiv prirode se ne može.

ČITAJTE:  D&G protiv sintetike

Zbog toga se ova vrsta privlačnosti ne da objasniti samo sindromom zabranjenog voća. Najčešći gej san, onaj vlažni, jeste o san o idealnoj, iskonskoj muškosti. O animalnoj muževnosti i sirovosti do bola. Nije li to ono o čemu mašta i najveći broj žena? I za većinu, nažalost, ostaje nedosanjan. Upravo tu leži razlog zbog čega na sajtovima za upoznavanje neretko kao ekstra kvalitet ističe – „straight look“. U grubljem prevodu – „ne fem“ što mnogi ističu kao jedan od najvažnijih zahteva da bi do kontakta uopšte došlo.

Onaj gej ili feminini deo „šljaka“ i kada je prekriven kilogramima perfektne mišićne mase, a otkriće istog obično vodi ka razočarenju. Opsesija bildovanjem, u čemu su gej muškarci odavno prevazišli strejtaše, može biti sagledana i kao posledica večitog sna o muškosti koja se, najtradicionalnije, prevodi kao snaga, moć i sirovost.
Suprotnosti se privlače preko užarene i opasne dijagonale. Drugarica gej momka koji guta pogledom znojavog, razgolićenog molera zaposlenog oko fasade preko puta neće imati problem da ga razume. I ona bi verovatno želela da ga pozove na predah.

Na sreću, strejt muškarci čak i u društvu poput ovog, sve češće dozvoljavaju sebi da se opuste i probaju nedozvoljeno. Na radost gejeva koji znaju da su te jabuke najslađe.

Piše: Nikola Milić