Moram ovde pomenuti i da su se na američkom unutrašnjem planu za vreme prvog mandata Baraka Obame desili bitni pomaci kada su u pitanju LGBT prava. Iako se možda i moglo očekivati da će ovu temu ignorisati s obzirom da su analitičari najavljivali već pomenutu vrlo tesnu borbu, Obama nije prestao da podržava LGBT zajednicu ni za vreme predizborne kampanje.

Američka spoljna politika prema Balkanu neće se promeniti bez obzira ko pobedi, Obama ili Romni, govorili su ovdašnji analitičari pred prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru, tj. pred predsedničke izbore u SAD koji su ove godine održani 6. novembra. „Balkan je na periferiji američkih interesa i nećemo videti bilo kakav preokret u američkoj politici prema Srbiji ili prema Balkanu generalno“, rekao je tada Obrad Kesić, politički analitičar koji živi u Vašingtonu, a imajući u vidu skoro izjednačenu trku ova dva kandidata koja će, po tadašnjim tvrdnjama istraživača javnog mnjenja u SAD, biti neizvesna do samog kraja. Naravno, kada se govori o američkoj spoljnoj politici prema Balkanu tu se najvećim delom misli na odnose u regionu, pre svega na situaciju oko Kosova i u BiH. Američka spoljna politika je inertna, još tvrdi Kesić, i vrlo se teško menja pa su na primer za ova dva spomenuta pitanja smernice utvrđene još za vreme Klintonove administracije i od tada nije bilo značajnijih izmena u odnosu prema njima. Međutim, iako je nivo interesovanja SAD za region u kome živimo vidljivo opao u odnosu na ranije a njihovu (konstantnu) pažnju drže jedino ova gore spomenuta pitanja, ipak mislim da postoje još neke oblasti koje čine ne tako nevažan deo američke politike i na Balkanu i generalno u svetu. Jedno od njih je svakako pitanje ljudskih prava LGBT osoba.
Administracija predsednika Baraka Obame objavila je u decembru 2011. godine Memorandum o korišćenju američke pomoći za promociju prava LGBT osoba u inostranstvu, uključujući i borbu protiv stranih vlada koje pokušavaju da kriminalizuju homoseksualnost. Obama je u Memorandumu izdao nalog američkim agencijama koje rade u inostranstvu da iskoriste tu pomoć da pomognu gejevima i lezbejkama koji se suočavaju sa ugrožavanjem ljudskih prava i ukazao na to da međunarodni forumi i međunarodne organizacije predstavljaju ključno oruđe za promovisanje poštovanja ljudskih prava LGBT osoba i za privlačenje globalne pažnje na njihove probleme. Naravno da je značajno što su se ovim otvorili novi fondovi za projekte koji se tiču poboljšanja položaja LGBT populacije širom sveta, međutim mnogo je značajnije što je ovim Memorandumom pitanje LGBT prava postalo na neki način jedno od američkih spoljnopolitičkih pitanja, tj. po prvi put je LGBT pitanje postalo nešto što SAD prate globalno i sistemski.
Moram ovde pomenuti i da su se na američkom unutrašnjem planu za vreme prvog mandata Baraka Obame desili bitni pomaci kada su u pitanju LGBT prava. Iako se možda i moglo očekivati da će ovu temu ignorisati s obzirom da su analitičari najavljivali već pomenutu vrlo tesnu borbu, Obama nije prestao da podržava LGBT zajednicu ni za vreme predizborne kampanje. Jeste da LGBT prava imaju neuporedivo veću podršku kod građana SAD nego na primer kod građana Balkana, ali ipak postoji još mnogo građana Amerike koji ih ne podržavaju. U situaciji kada je svaki glas bio važan, nedvosmislena podrška Baraka Obame gej brakovima u maju ove godine bio je svakako hrabar i visoko principijelan potez.
Na ovu podršku Mit Romni je reagovao očekivano i izjavio da on brak ipak vidi kao zajednicu muškarca i žene, dodavši da je na saveznim državama da odluče da li će zakonski omogućiti istopolne brakove. Nešto kasnije otvorila se i „afera“ iz Romnijevih srednjoškolskih dana u kojoj je Romnijev drug iz škole tvrdio da ga je ovaj maltretirao po osnovu seksualne orijentacije. Iako je Romni priznao svoje „nestašluke“ iz tih dana, kategorički je odbacio tvrdnju da je to radio zbog homofobije tj. zbog toga što je neko homoseksualac.
Barak Obama je pobedio 6. novembra i to sa ne baš tako malom razlikom koju su mnogi u početku predviđali. Verujem da je za LGBT osobe širom sveta ovo vrlo pozitivan događaj. Kažu da je ceo prvi mandat u stvari priprema za drugi i da se u drugom mandatu zapravo realizuje najveći deo politike s obzirom da je pritisak mnogo manji. Imajući u vidu dosadašnje aktivnosti Obamine administracije, nema razloga da ne budemo optimistični što se tiče drugog mandata i koraka koje će preduzimati po pitanju globalnog poštovanja ljudskih i LGBT prava. Što se tiče Mita Romnija, možda bi da je pobedio po inerciji, kako reče Kesić, ili iz nekih drugih razloga nastavio da poštuje Memorandum i da kao američki predsednik radi na poštovanju LGBT prava širom sveta. Što se mene tiče, nisam baš tako optimistična i mislim da bi pod raznim uticajima Memorandum najverovatnije ostao samo slovo na papiru prethodne administracije.
Uostalom, radila sam pre nekoliko godina u jednoj tzv. ljudskopravaškoj nevladinoj organizaciji koja je značajnu pomoć dobijala iz američkih sredstava za vreme administracije Džordža Buša, poznatog po svom protivljenju LGBT pravima. Fondacije koje prate državnu politiku SAD nisu finansirale bilo kakve projekte koje se eksplicitno odnose na LGBT osobe a teško je bilo dobiti i bilo kakvu političku podršku ukoliko je to tema. Barak Obama je to sve promenio već u prvom mandatu. Što se mene tiče, drugi je više nego zaslužio.
Piše: Mirjana Bogdanović

0 Shares