Bejah tada još uvek nesvršeni student engleskog jezika i književnosti, ali ne bejah toga dana na fakultetu, već u jednom ateljeu koji sam iznajmljivao, sedeo za radnim stolom i zurio u monitor računara, tj. u neki od prozorčića unutar koga se odvijala komunikacija između jednog gospodina, programa mog kompjutera i moje malenkosti. Ne sećam se tačno, ali kako je tekao razgovor mislim da se on nadovezao na nešto što sam rekao. Mora biti da je to bilo nešto u vezi sa položajem homoseksualaca u našem društvu, inače u mom prisustvu veoma česta tema, i poslao mi je jedan od dva prevoda na srpski, za koja znam, Ginzbergove poeme „Molim te maestro“, odnosno „Please Master“. Pročitah i pomislih, oh, kakva sloboda! Oh, kakva hrabrost i kakva ludost napisati i potpisati jedan tako ogoljujući tekst, tekst prepun brutalnih slika gej seksa i svih onih reči koje u svakodnevnom životu pristojan čovek izbegava da izgovara ili makar ne u tom njihovom punom obliku. A neki opet koriste te reči bez šarma i preterano često i sa neverovatno odvratnim i skarednim sadržajem, vrlo opasnim po zdravlje i dobrobit svih i svega zemaljskoj kugli. Pa kako onda može da vas vređa prizor dva muškarca ili dve devojke koje se ljube!? No, vratimo se na upotrebu ružnih reči.

Zamislite kakve vibracije odašiljemo od sebe i privlačimo k sebi rečima koje nose negativno značenje. Neko pre neki dan lepo reče kako bi trebalo paziti šta izgovaramo, jer ne znamo kako i koliko dugo neka naša reč može živeti u drugom čoveku. Retko se takve reči nađu tamo gde im je mesto. I tako, nakon jednog kratkog vremenskog perioda, našao sam se na maloj sceni jednog gej kluba unutar celovečernjeg kulturnog programa i tada sam, onako divlje čitao taj isti tekst. Beše to više dranje da bi se izašlo na kraj sa bukom koju su pravili ljudi, a meni bilo važno da čuju šta izgovaram. Ili možda to beše urlik?! Znate, stvari pod pritiskom postaju jače, te tako, kada eksplodiraju, te iste stvari, eksplodiraju silovito, ne mareći pri tom šta će sve i gde odneti poput nabujale i podivljale reke što se izliva iz svog korita.

Elem, tada nisam imao pojma o Alenu Ginzbergu i beat generaciji, kao što tada nisam imao pojma ni da će osvanuti dan kada su se stvorili uslovi za snimanje u jednom studiju i kada je madam Bebi Dol prihvatila da uradi propratnu muziku i prilično podrži moju ideju da se taj recital snimi. Šteta što se kasnije nije desio niko ko bi se obratio sa predlogom da se dodatno zaviri u svet Ginzberga i možda načine još neki snimci čitanja njegovih manje bezobraznih stihova, a po mnogo čemu primenjivih kada se razmatra ovo naše vreme i breme čoveka današnjice. Naravno, na našem jeziku. Nego taj projekat, da se tako izrazim, smo madam B. i ja izgurali onako, na snazi sopstvenih mišića, bez bilo strane ili domaće podrške, izuzevši još par divnih saradnika koji su skromni ljudi te ih ne bih imenovao. No, kao što rekoh, tada beše samo još ostalo da se spremam za taj glumački poduhvat, uđem u studio i prospem se u etar. I tako, tog nekog jesenjeg dana snimili smo moje čitanje Ginzbergove poeme „Molim te maestro“.

Ako do sada niste čuli, možete ga naći na YouTubeu.

Na mladima svet ostaje, siguran sam da su u međuvremenu porasli novi gejevi, kako i sva druga nova deca ovoga sveta, i zbog njih, ali i zbog onih ne više tako mladih, ali neobaveštenih ili pak nemarnih u odnosu na sopstvena ljudska prava i bez verovanja u mogućnost da život možda može da se živi na neki bolji, ispunjeniji način. Svesti molim o tome da ja, kao i svaki drugi pojedinac, mogu dati neki svoj doprinos da ovaj svet, kao neki divan cvet, bude „more angelic“, da bude jedno bolje mesto za ljude, životinje i svo naše rastinje. Očistite Planetu!! Štedite vodu!!! Ili pak zbog onih nezainteresovanih za umetnost koja za svoju temu ima homoseksualnost, tj. život LGBT osoba i poteškoća sa kojima se svakodnevno susreću ili već nečega što čini njihov doživljaj sreće, na primer. Velika je potreba u nas za takvom umetnošću zarad kreiranja tog prostora u našoj (ne)kulturi, dakle prostora molim, unutar koga bi LGBT osobe mogle biti ono što istinski jesu, bez straha od osude ili pu, pu, pu, daleko bilo, čak i fizičkog nasilja. Inače, postoji i psihološko i fizičko nasilje, zar ne? Mislim tek da se zna. I sada dok ovo pišem, pitam se šta bi to bilo najvažnije reći o Alenu Ginzbergu za nas bitnike početnike.

Irvin Alen Ginzberg ili pisano engleskim alfabetom Irwin Allen Ginsberg, jeste bio homoseksualac, ali je takođe rođen u jevrejskoj porodici, kao odrastao praktikovao je budizam. Znači bio je gej, Jevrej, pesnik i budista.Koliko različitih identiteta može posedovati jedna osoba. I to nije sve. Protestvovao je protiv rata u Vijetnamu i rata uopšte, seksualne represije, kapitalizma… i, ni to nije sve, ali za više informacija o Alenu i njegovom delu predlažem da počnete od Vikipedije. Lično, više preferiram knjige, ali u biblioteci odseka za anglistiku, Filološkog fakulteta u Beogradu, ako sam dobro razumeo bibliotekarku, imali su da mi ponude jednu knjigu kritičkih analiza Alenovog stvaralaštva. Knjiga se jednostavno zove Allen Ginsberg i na engleskom je jeziku. Druga knjiga beše zbirka njegove poezije u prevodu na naš jezik i možete je tražiti pod imenom „Urlik uma“. Da, urlik iliti „Howl“ beše ta dugačka pesma koja se brzo po svom objavljivanju našla među zabranjenom i zaplenjenom Alenovom poezijom i beše predmet čak i sudskog postupka u vreme kada je homoseksualni odnos u Americi bio zabranjen zakonom. To je bila poezija koja se smatra manifestom Beat generacije. Vreme nastanka poezije o kojoj je reč behu 1950-e godine. Ipak. na kraju se nađe jedan sudija koji presudi da pesma i nije toliko odvratna i pogubna po moral građana. Neću propustiti da vam još kažem da je Alen Ginzberg bio jedan od vodećih ličnosti „Beat“ generacije umetnika i kontrakulture koju su bitnici darovali ovom svetu. Tek da biste imali neku odrednicu kada se sve to dešavalo, Alen Ginzberg je rođen 3. juna 1926. godine u Americi, gde je i umro 5. aprila, 1997. godine i na taj način se rastao od svog dugogodišnjeg partnera Pitera Orlovskog. Toplo preporučujem da se i vi u svojoj samoći ili možda u zajedništvu sa nekim sa ovoga sveta sretnete sa ovim duhovnim gorostasom, da provedete neko vreme sa njim i njegovim delom, da saznate o čemu je sve mislio, govorio i pisao, a nije mislio, govorio i pisao samo o (svojoj) seksualnosti. Eeee, da. I proverite šta su mu bili Jack Kerouac, William S. Burroughs i John Clellon Holmes. I ne propustite molim Vas da saznate u kakvom je on to odnosu bio sa Waltom Whitmanom.

Piše: Milenko Pećanac

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.