U ovom broju sam rešio da uradim intervju sa osobom koja se već deset godina bavi umetničkim i kreativnim radom. Iz svega toga se izrodio ceo jedan brend modnih dodataka, a nije zapostavio ni svoje umetničko stvaralaštvo, te je u oktobru imao izložbu na kojoj se, kroz svoj rad, po prvi put javnosti predstavio kao gej osoba. Ono što će možda ovaj intervju dodatno začiniti jeste to da je Aleksandar Topić ujedno i moj bivši partner. Hajde da ga sada malo bolje upoznamo.
Ko je Aleksandar Topić?
Ja sam grafički dizajner, umetnik i dizajner modnih dodataka. Trenutno se bavim dizajniranjem raznih stvari za moj brend. To su leptir mašne, bedževi, majice, cegeri, nalepnice i druge sitnice po kojima sam prepoznatljiv široj publici. Što se tiče grafičkog dizajna, obožavam da dizajniram logoe, a trenutno sam najaktivniji na polju vođenja društvenih mreža za par klijenata u čemu isto tako uživam, pošto na tom polju kombinujem crteže i grafički dizajn. Što se crtanja tiče, to sam masterirao na Akademiji umetnosti, gde sam i diplomirao grafički dizajn i to je nešto što najviše volim da radim, čemu se uvek najviše radujem i što me najviše ispunjava. Zbog toga sa vremena na vreme volim da organizujem izložbe koje su posvećene samo crtežu.
Kada si u sebi otkrio tu kreativnu crtu?
Već u osnovnoj školi mi je likovno bilo omiljeni predmet, a pratilo ga je tehničko, zato što je tu bilo puno crtanja i stvaranja. Prekretnica je bio sajam srednjih škola u Subotici, pred upis u srednju školu, pošto nisam znao šta da upišem. Delimično sam želeo da postanem poslastičar, ali to nekako nije bila najpovoljnija opcija. Otišao sam na sajam srednjih škola i tamo sam dobio flajer Politehničke škole, na kome je bio predstavljen smer Tehničar za oblikovanje grafičkih proizvoda. A tokom srednje škole sam shvatio da sam ja potpuno zaljubljen u takav vid stvaranja. Ono što me je dodatno pratilo kroz srednju školu su bili bazari na kojima smo mi srednjoškolci prodavali ono što napravimo, tako da sam ja već tada pravio čestitke i nakit od polimerne plastike.
Šta hrani tvoju potrebu za stvaranjem?
Ne treba mi neki eksterni motiv, osim toga da, kada dobijem neku inspiraciju, to i realizujem. Mislim da je obratno, da me stvaranje i realizovanje ideja hrani i izaziva ispunjenje, pa mi ne treba neka posebna “hrana” da bih stvarao.
Šta ti daje najveću motivaciju da stvaraš?
Ono što je u mom duhu i što je deo mene jeste preduzetništvo. Ja jesam sam po sebi preduzetnik. Prosto obožavam proces od osmišljavanja nečega, proizvodnje, pa plasiranja toga na tržištu. Obožavam taj ciklus od ulaganja do profita, tako da je to ceo sklop. Dakle, jedan deo mene je umetnik i dizajner, a drugi deo mene je preduzetnik.
U oktobru prošle godine si imao svoju treću samostalnu izložbu.
Tema izložbe je bio moj život, uopšteno. Izložbu sam nazvao Mreža, pod kojom sam podrazumevao jednu celokupnu mrežu utisaka na življenje života. Poželeo sam da ovu izložbu potpuno posvetim crtežu i odlučio sam da pomerim svoje granice na polju stvaralaštva, kao i sa formatom, pa sam imao kako manje, tako i veće formate nego inače. Hteo sam mnogo više da se poigram sa tehnikom, tako da sam mnogo više kombinovao tehnike nego inače. Bio sam mnogo slobodniji u odnosu na dosadašnji rad, što je meni bio jedan od ključnih motiva da budem zadovoljan povodom realizacije te izložbe. Takođe sam želeo da bude intimnija od prethodnih izložbi, tako da sam inspiraciju za sve crteže iscrpeo iz života koji je u tom momentu bio aktuelan.
Na izložbi je, između ostalog, predstavljeno i jedno ljubavno pismo.
U periodu pripremanja izložbe sam bio pod velikim utiskom života koji mi se događao. To je u tom momentu podrazumevalo i raskid dotadašnje višegodišnje emotivne veze. U obrađivanju cele situacije i svega što se zbilo sam razmišljao šta bi bilo nešto sledeće što bih ja na tom polju želeo da mi se desi. Onda sam uvideo da bi bilo pametno da više porazmislim o tome kakav energetski i emotivni doživljaj želim da iskusim u budućnosti, pa sam zbog toga odlučio da napišem ljubavno pismo koje je obraćanje nepostojećoj osobi, ali je zapravo verbalizacija onoga što želim da doživim u budućnosti. Vizuelno je predstavljen kao pismeni zadatak iz srpskog jezika, koje sam oduvek voleo da pišem, i u osnovnoj i u srednjoj školi. Tako da je rad predstavljen kao list na velike i male linije, ispisan poprilično infantilno, pisanom ćirilicom.
S obzirom na to da je u pitanju nešto poprilično lično i intimno, zašto si odlučio da bude deo izložbe?
Jako mi je bilo važno da sebe više približim publici, pošto dosadašnji rad nije bio toliko intiman. To je bio još jedan motiv pomeranja granica u mom stvaralaštvu. U celokupnom konceptu izložbe je rad bio najviše literaran, odnosno on je u potpunosti literaran. Želeo sam da bude kontrateža ostatku izložbe, zato što sam imao radove koji su bespredmetni, bez teksta i samo u formi crteža, a ovaj je rad je nekako baš zaokružio izložbu i dao joj celovitost time što je bio samo literaran.
Ti si kroz taj rad sebe zapravo prvi put javno deklarisao kao gej osobu. Šta si čekao do sada?
Do sada mi se nije javljala ta potreba, niti se ta tematika nalazila kao motiv u mojim radovima.
Zašto si procenio da je sada pravi trenutak za tako nešto?
Zato što sam došao do te tačke da imam 30 godina, da smatram da je to potpuno na mestu otvoreno pokazivati. Ako imam potrebu da pišem ili crtam o ljubavi, nikako ne može da bude usmereno ka ženskom polu. To bi bila apsolutna laž i ne bi bilo iskreno. Negde je tu u pozadini i moja želja da olakšam nekim novim klincima i da im stvorim zrno hrabrosti i smelosti, kao što bih ja možda želeo da sam video i doživeo tako nešto kada sam bio tinejdžer.
Da li si se plašio potencijalnih negativnih reakcija?
Nisam se plašio reakcija, više sam bio u predostrožnosti i pod malom tremom da li će rad proći recenziju galerije, da li će izazvati neke negativne i oprečne komentare i kako će publika uopšteno reagovati na sam likovni rad koji je zapravo literaran. Doživeo sam jako puno lepih i pozitivnih reakcija i najveći užitak mi je bio kada tokom vođenja izložbe vidim nekoga ko čita taj rad i osetim da je izuzetno dirnut i da ga je doživeo emotivno.
Da li se gej umetnici na našim prostorima susreću sa nekim dodatnim poteškoćama u odnosu na ostale?
Ja lično ne osećam nikakve poteškoće povodom toga, zato što moje stvaralaštvo ipak ne potencira moju seksualnu orijentaciju, već je ona u drugom planu. Ja sam najpre čovek, pa umetnik, pa dizajner, pa samo u sklopu svega toga i gej, ali me to ne određuje. Zbog toga nemam problema u saradnji sa ljudima, iako moram da priznam da mi mnogo bolje leže žene.
Svoju umetnost si vrlo brzo pretvorio u modne dodatke, poput bedževa, leptir mašni, majica, šolja, čestitki. Od nedavno su tu i art printovi. Da li umetnost i biznis mogu da idu zajedno?
Umetnost i biznis itekako idu ruku pod ruku. Smatram da su svi dizajneri poput mene u veoma dobroj poziciji, zato što moramo uvek biti svesni da ljudi žele autentične i drugačije stvari, stvari iz malih serija proizvodnje, da ljudi itekako žele da kupe crteže, slike, s tim da sve to mora da bude jako kvalitetno, na visokom nivou produkcije, da postoji i propratno pakovanje i uopšteno pažnja koja se posvećuje svemu tome. Kada se sve to zbroji zajedno, to može da bude fantastičan posao.
Da li je moguće biti uspešan gej preduzetnik u Srbiji u 2022. godini?
Ne znam da li je relativno kratko vreme od 10 godina, jer toliko gradim ceo svoj biznis i ideje. Mislim da je pravi momenat da počnem da uživam u tome, pošto počinje jako dobro da se širi, imam sjajne reakcije ljudi na društvenim mrežama, prodajna mreža se širi i uopšteno interesovanje za moj rad svakim danom raste, pa mogu da kažem da je ovo trenutak za slavlje, u smislu toga da sam dočekao da plodovi budu sve bolji nakon toliko godina rada. Ne bih sebe definisao kao gej preduzetnika, već kao uspešnog mladog preduzetnika. Ne želim da me to što sam gej određuje u poslovnom smislu, mada moram da priznam da mi to itekako pomaže, pošto smatram da sam zbog toga senzibilisan na jedan poseban i autentičan način na ono što ljudi žele, pa tako jako lako uviđam ono što bi izazvalo jako dobre reakcije i samim tim i vrlo dobru prodaju. Možda zbog toga što sam gej imam tu smelost i drčnost da u Srbiji uradim ono što drugi ne bi smeli.
Razgovarao: Filip Obradović
Više tekstova iz broja 64 – februar 2022. možete pročitati na (Klik na sliku):
