Zvuči poznato ili ne? Muzika je postojala otkad je sveta i veka, bila je i pre nego što smo uspeli da imenujemo nejednakost i diskriminaciju. Muzika je prostor u koji može lako da se uđe, nezavisno od pozicije iz koje se sluša. Bez obzira da li ste srednjoškolka sa prvom simpatijom, krimi batica sa Voždovca, lik (da ne kažemo Čkalja) iz serije „Ljubavi na seoski način“ koji je težinu životne svakodnevice olakšava tugom u glasu Silvane Armenulić i njenom estetizovanom pojavom.
Gde je tu Zorica Brunclik?
U pesme Zorice Brunclik se lako moglo ući jer su svuda prisutne i ne postoji osoba sa naših prostora koja je nije čula makar jednu njenu pesmu, u zanosu na svadbi spuštao/la ruke na grudi kada čuje „Otkopčano jeleče“ ili „A tebe nema“. Njen snažan i precizan glas dirao je u srce mnoge koji su voleli nekog koga nisu mogli da slobodno uhvate za ruke, bez obzira da li je taj neko ili neka već zauzet/a, ili je istog pola.
Zašto je Zorica važna za queer istoriju jugoslovenskog i srpskog folka? Probaću da objasnim kroz ponovno preslušavanje njene tri pesme, analizirajući njen vizuelni stil i njen doprinos razvoju dreg kulture kod nas. Zanima me šta se događa kada pesme koje svi poznajemo ponovo poslušamo iz drugačije perspektive?
Da se razumemo, ne pokušavam da Zorici naknadno pripišem identitet koji nije sama imenovala. Iskreno verujem da ni sama Zorica niti tim ljudi sa kojima godinama sarađuje nisu svesni njenog značaja za queer kulturu na našim prostorima.
„Sve je ljubav“. To je univerzalna pesma koja se odnosi na sve i svakog, nema granica i nema definicija, ne postoje norme i niko nikom ne određuje koga da voli. Autor pesme vidi ljubav u lastama, raznobojnom cveću, pokošenoj travi. Topla melodija, tako domaća, tako srpska. Dobra bravura na harmonici, dok se u spotu povijaju trava i poljsko cveće i vetar koji kao da se čuje u pesmi.
Pesma je objavljena sredinom teških ratnih devedesetih godina. Sve je ljubav lako postaje utočište, kako za one koji vole njenu muziku, žele da daju sebi odušak od ne baš vesele svakodnevice, tako i za one koji kriju svoju ljubav. Sve je ljubav pa i ljubav između dvojice ili dve. Bilo bi pretenciozno postaviti je kao prvu srpsku folk queer himnu. „Sve je ljubav“ postojala je mnogo pre nego što su nastali mnogi aktivistički.
Sve je ljubav, svako ima pravo da voli koga želi. Ako je sve ljubav, onda je istopolna ljubav ljubav, zar ne?
Tokom ranih ratnih devedesetih Zorica peva „Niko nije rođen da živi sam“. Brz turbo ritam, bez tuge i samosažaljenja. Svet u pesmi je jednostavno uređen: svako ima svoj par. Sunce zemlju, mesec more, ptica pticu. Sve je na svom mestu, osim onoga ko nema koga da voli?
U nastavku, pesma kaže svako na svetu ima svoj par, zvuči kao jednostavna istina. Ali za nekoga ko početkom devedesetih svoju ljubav može da živi samo između četiri zida, ta konstatacija dobija sasvim drugo značenje. Pesma ne postavlja pitanje: ko čini taj par? Ne objašnjava, ne opravdava. Samo kaže da on postoji.
„U tome je možda njena queer snaga.“ Nema poziva na pobunu, nema zahteva za prihvatanjem. Potreba da voliš i budeš voljen ne predstavlja se kao pravo koje tek treba osvojiti. Ona je data kao nešto prirodno: kao sunce i zemlja, mesec i more.
Ali „šta to vredi kada ti ne voliš mene“. Ne voliš me i to prihvatam jer to je slobodna volja. Neću te omađijati, zavesti, primorati. Ne voliš, ne vredi mi ništa. „Ti imaš svoju volju i da me ne voliš.“
„Branili su našu ljubav“ već u naslovu ima nešto što queer uši veoma dobro poznaju. Neko je protiv te ljubavi. Neko smatra da ona ne treba da postoji. Ali Zorica ne peva o ljubavi koje se odrekla, već o ljubavi koja je sve to preživela: „i posle svega ja volim njega.“ Motiv da, uprkos zabranama, ljubav bude jača česta je paradigma u pesmama narodne muzike.
Ne znamo zašto su branili tu ljubav i ko su oni koji su je branili. Upravo zato u pesmu može da uđe svako kome je neko nekada govorio koga sme, a koga ne sme da voli. U kontekstu vremena kada je pesma nastala, pesma nije queer, ali u svojoj biti jeste. Posebno kada je slušamo danas.
Kada se ove tri pesme poslušaju jedna za drugom, skoro da nastaje mala queer ljubavna priča: sve je ljubav, svako ima svoj par, a onda se pojave oni koji misle da imaju pravo da odlučuju koja je ljubav dozvoljena.
Ne bi bilo pošteno ne uzeti u obzir upečatljivi vizuelni izraz Zorice Brunclik.
Zorica je poznata i po svojoj boji kose. Njena pojava ne predstavlja izolovani incident ili modno lutanje već doslednost i njen osobeni stil. Kod Zorice neobičnost nije incident. Ona je sama sebi stil. Menjale su se decenije i moda, ali perike, boja kose, cveće nisu nestajali — postali su deo njenog prepoznatljivog vizuelnog jezika.
Zorica je već jako dobro znala šta sve mogu perika, cveće, boja. Zorica je bila kemp i pre nego što smo kemp tako zvali. Mnogo pre nego što smo na televiziji gledali dreg kraljice, kod nje su već bili tu perika, cveće, jarke boje, odbijanje da se vizuelno utiša.
Važno je spomenuti i njen doprinos drag kulturi kod nas. Veza Zorice Brunclik sa domaćom drag i imitatorskom kulturom nije samo moje naknadno učitavanje.
Negde sredinom osamdesetih na jednom od svojih solističkih koncerata, Zorica pravi pauzu i u svom prepoznatljivom britkom stilu najavljuje nekog ko je imitira bolje od njenih koleginica. Zbunjena publika u Domu sindikata kao da je očekivala neku od tada mladih i nedovoljno afirmisanih pevačica.
Međutim, u odeći koju mu je pozajmila, hodajući u visokim štiklama izašao je Goran Stojićević i otpevao „Ja sam tvoja Karamela“. Tog dana se „rodio“ Karamela. Dobio je umetnički naziv po pesmi Zorice Brunclik. Kasnije je postao poznati imitator pevačica. No ostavimo Karamelu za neku drugu priliku.
Godine su prolazile, društvo se menjalo, a Zorica je ostala — sa svojim pesmama, glasom i stilom. Verujem da ni sama nije mogla da pretpostavi da će decenijama kasnije njene pesme i estetika pronaći svoje mesto i u queer čitanju naše popularne kulture.
Možda Zorica nikada nije nameravala da stvara queer prostor. Nije ni morala. Taj prostor nastaje i sa druge strane — među onima koji slušaju i gledaju. Umetnička Zorica je bila queer i pre nego što smo znali šta znači queer jer Zorica je Kraljica!
Piše: Miloš Andrejević
Više tekstova iz broja 91 – avgust 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
