Božićni filmovi ne moraju uvek da budu preslatke priče o heteroseksualnoj ljubavi i takozvanom „pravom značenju“ praznika. Postoji nekoliko nekonvencionalnih ostvarenja koja se ne uklapaju u taj savršeno upakovani kalup, među njima Umri muški, Batman se vraća i, da, kultna lezbejska drama Kerol. A ove godine tom nizu se pridružio i novi film – Suvozač (Pillion).
Film počinje u londonskim predgrađima tokom praznika, kada roditelji glavnog junaka, Kolina (tumači ga Hari Meling), pokušavaju da mu nameste sastanak. Nakon što Kolin sa svojim barbershop kvartetom izvede nekoliko pesama na sceni, muškarci odlaze na piće u pab ukrašen lampicama. Dok taj sastanak brzo propada, Kolin u baru upoznaje i mračnog, zastrašujućeg Reja (Aleksandar Skarsgard), i njih dvojica se bez zadrške upuštaju u dom/sub odnos koji će ih obojicu promeniti i staviti pred ozbiljna iskušenja.
Poput dejtinga, zimski meseci u Njujorku su surovi – oštri naleti vetra deluju kao bodeži, a zaleđeni trotoari dodatno otežavaju svakodnevno kretanje. Ipak, božićna dekoracija čini grad bar za nijansu podnošljivijim. Upravo u takvom ambijentu susrećem dve zvezde filma, Melinga i Skarsgarda, zajedno sa rediteljem Harijem Lajtonom, u hotelu Baueri. Sprovode me u sunčanu zimsku baštu hotela, zaštićenu od hladnoće koja je tog decembarskog dana obavila grad.
Meling i Lajton, tek pristigli nakon borbe sa ledenim vetrom, pozdravljaju me dok se nameštam na pletenu sofu i podešavam koralne jastuke ispod sebe. Lajton se upravo vratio iz Kecove delikatese, čuvenog njujorškog lokala iz filma Kad je Hari sreo Sali…, kultnog romantičnog ostvarenja pokojnog Roba Rajnera. Na glavi ima kapu sa logotipom delikatese, a nosi duksericu i trenerku. Meling je odabrao crnu majicu dugih rukava i sivu „acid-wash“ Stüssy jaknu. Sede u dve fotelje naspram mog kauča, neposredno pre nego što stiže Skarsgard, u kobaltno plavom džemperu sa natpisom „Dream Girl“ ispisanim kanarinac-žutom bojom. Seda poluzavaljen pored mene, sa rukama u džepovima džempera, spreman da odgovara na pitanja o ovom dugo iščekivanom kvir filmu.
Suvozač prati Kolina, blagog, krupnookog gej muškarca, kroz njegov strogi BDSM odnos sa tajanstvenim bajkerom Rejem. Kolin prolazi kroz pomalo nespretno putovanje samootkrivanja, učeći više o svojoj želji da bude poslušni submisiv Reju, ali i o sebi samom i kink zajednici u širem smislu.
Film Suvozač, čija je američka premijera bila 6. februara, naišao je na izuzetne kritike nakon svetske premijere na Kanskom filmskom festivalu 2025. godine. U Kanu je nagrađen sedmominutnim stajaćim ovacijama i nagradom za najbolji scenario u programu Un Certain Regard, koju je dobio Lajton, kome je ovo ujedno i dugometražni rediteljski debi. Film je osvojio priznanja i na Britanskim nagradama za nezavisni film i na dodeli nagrada Gotham, gde je Lajton osvojio nagradu za najbolji adaptirani scenario samo nekoliko dana pre ovog intervjua.
Za trio iz filma ovo je bio pravi međunarodni medijski vrtlog. Prvobitno je planirano da se snimanje za Out obavi u Los Anđelesu, gde je ekipa imala projekcije filma. Na kraju je intervju održan naredne nedelje u Njujorku, nakon dodele Gotham nagrada, dok je fotografisanje usledilo nedelju dana kasnije u londonskom hotelu Korintija. Tokom čitave turneje Skarsgard se posebno isticao modnim izborima. Na premijeri u Londonu, na primer, pojavio se u majici bez rukava, sa kožnom kravatom i kožnim pantalonama – uz motocikl i pse na povocu. (Časopis W proglasio ga je „najkinkastijim kraljem crvenog tepiha“.)
Suvozač u potpunosti opravdava hajp. Film publici nudi priliku da vidi drugačiji tip odnosa na ekranu – onaj koji se retko prikazuje sa ovoliko srca i saosećanja, naročito kada je reč o Kolinu, koji pokušava da uskladi poslušnost prema svom domu sa čežnjom za stvarnom ljubavlju. Film ovom prikazu daje prostor da bude primljen sa empatijom, a ne sa zgražavanjem, jer je u suštini reč o priči o odrastanju.
„Uvek koristim pomalo iritantnu metaforu da sam želeo da u filmu bude podjednako sirupa koliko i začina. Hoćemo da vas mazimo koliko i…“, započinje Lajton, pre nego što ga Skarsgard prekida i dovršava misao: „Bićete prekriveni sirupom. To je ljubavna priča i ima univerzalne elemente koji mogu da privuku i ljude koji nisu deo te supkulture.“
Kako bi osigurali poštovanje prema BDSM zajednici, svaki od njih je sproveo sopstveno istraživanje. Lajton je pročitao roman Box Hill Adama Mars-Džounsa, po kome je film rađen, i razgovarao sa ljudima u dom/sub odnosima različitog stepena strogoće.
„Neki su u odnosima tipa 24/7 gospodar/rob, a neki u mnogo opuštenijim aranžmanima“, kaže Lajton, koji je gej. Takođe je razgovarao sa članovima londonske kvir rvačke zajednice, kao deo priprema za jednu posebno znojavu scenu u kojoj se glavni likovi rvu u atletskim trikojima.
Meling otkriva da je proba za ovu scenu bliskog kontakta bila i njegov prvi susret sa Skarsgardom. „Bio je to sjajan način da se upoznamo“, kaže Meling, dodajući da mu je drago što prethodno nisu razgovarali o tome kako će igrati likove. Želeli su da dinamiku otkriju pred kamerom, pristupajući odnosu likova isto onako kako se on razvija u filmu – naglo, bez predumišljaja.
Za dodatnu glumačku pripremu Meling se povezao sa stvarnim Gej bajkerskim moto-klubom. Prvi put se provozao kao „pillion“ – termin za sedište iza motocikliste, ali i žargonski naziv za bottoma – sa članom kluba Polom Talisom, koji u filmu igra psića. (Mnogi stvarni članovi kluba pojavljuju se u filmu; gej pevač Džejk Širs takođe ima ulogu submisiva.) Meling kaže da je vožnja do Kembridž Prajda bila „apsolutno jebeno zastrašujuća“. Ali kada je stigao, potpuno se prepustio ulozi. Talis je stavio masku psića, vezao Melinga povocem i ogrlicom i proveo ga kroz dešavanja.
Talis je uzeo Melinga pod svoje okrilje, upoznao ga sa ostalim članovima kluba i kink scene, govorio mu o značenju pripadnosti tom svetu i čak ga naučio kako se liže čizma.
„Postoji tačno određen način“, kaže Meling potpuno ozbiljno. „Mnogo je sitnica na koje moraš da obratiš pažnju dok si na sve četiri i pokušavaš da poližeš čizmu.“
Tokom snimanja, Skarsgard je takođe provodio vreme sa moto-klubom i članovima londonske kink zajednice, oslanjajući se i na informacije koje je Lajton prikupio razgovorima sa različitim BDSM parovima. „Oni su bili ključni u oblikovanju sveta filma dok smo snimali, i bilo mi je važno da prikažemo raznolikost unutar zajednice… nisu svi isti“, kaže Skarsgard.
Lako je upasti u stereotipe kada se prikazuje ova supkultura, ali Suvozač pokazuje da svako ima svoja interesovanja i pravila. Skarsgard ukazuje na orgijsku scenu u šumi, gde se drugi parovi grle i pokazuju nežnost, otkrivajući da se ispod grube spoljašnjosti kriju razigranost, toplina i radost.
Meling, široj publici poznat po ulozi Dadlija Darslija u filmovima o Hariju Poteru, priznaje da su neki njegovi prijatelji bili zabrinuti da će film biti previše „mračan i ozbiljan“, ali kaže da je istina upravo suprotna.
„Film je jako zabavan; meni je veoma smešan“, kaže Meling. Scene seksa nisu tu radi šoka, već služe razvoju priče, što je i razlog zbog kog mu je projekat bio toliko privlačan. Kolin bez razmišljanja ulazi u odnos sa Rejem, ali publika nikada ne vidi da oni razgovaraju o granicama ili očekivanjima – što postaje centralna tenzija filma. Ovo pitanje često se pojavljuje kao tema rasprave i zabrinutosti, jer bi neki odnos mogli doživeti kao zlostavljački.
„Za dramsku funkciju filma, ta tenzija počiva na tome da Kolin i publika ostanu u mraku“, objašnjava Lajton. „Na neki način, to je uskraćivanje informacija. Bilo je ključno da ne izložimo sve unapred kako bismo zadržali pažnju publike.“ Meling dodaje da postoji scena u kojoj Rej rano u filmu pita Kolina: „Šta ću da radim s tobom?“ a Kolin odgovara: „Šta god želiš.“
Skarsgard – strejt glumac čija je probojna uloga, Erik Nortman u seriji Prava krv, takođe bila kvir – kaže da nije imao dilemu oko učešća u filmu. Naprotiv, bio je uzbuđen što može da uloži svoju zvezdanu moć u Suvozača, jer ga je doživeo kao istinit prikaz supkulture koja se često stereotipizuje i demonizuje u medijima.
„Nije delovalo kao da je film napravljen samo za ljude iz te zajednice“, kaže on. „Imao je potencijal da se obrati široj publici, ne učvršćujući stereotipe, već ih potkopavajući i pokazujući ljudima koji o toj supkulturi ne znaju ništa osim onoga što su videli na filmu ili televiziji.“
Holivud se nalazi u nesigurnoj poziciji tokom druge Trampove administracije, posebno LGBTQ+ zajednica, koja je izložena političkoj demonizaciji i novim napadima na prava i dostojanstvo. Na pitanje da li je postojala bojazan da film dopre do pogrešne publike – poput republikanaca koji bi ga mogli iskoristiti kao još jedan povod za napade na LGBTQ+ ljude – Lajton kaže: „Svakako sam razmišljao o tome, ali verujem da, ako neko ne izađe iz sale nakon prve scene oralnog seksa – bilo da je demokrata, republikanac ili bilo ko drugi – naročito ako je krenuo sa animozitetom prema zajednici, završiće film sa više empatije.“
„Ako izađu tokom prve scene oralnog seksa, iskreno me nije briga – to je uskogrudost. Ali ako izdrže do kraja, nadam se da će izaći sa obogaćenijim pogledom na ovu zajednicu“, dodaje.
Meling se slaže i kaže da mu je snimanje filma pomoglo da bolje razume različite načine na koje ljudi doživljavaju ljubav i oblike ravnoteže koji njima imaju smisla. A ako neko namerno pogrešno razume film ili mu pristupi sa predrasudama, onda, kako Skarsgard promišljeno zaključuje: „To su jebeni idioti.“
Hronološki, Suvozač se završava tamo gde je i počeo – tokom praznika, godinu dana nakon susreta glavnih likova. Čak i posle mračnih iskustava, film se ne odriče tog „sirupa“, odnosno nade. A sedeti pored kamina sa ovom trojicom, razgovarati o lizanju čizama, psićima i moći kvir BDSM romanse da dirne srca i umove? Možda božićna čuda ipak postoje.
Više tekstova iz broja 88 – februar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
