Rođen u muzičkoj porodici 16. maja 1919. godine, Liberači je naučio da svira klavir u svojoj četvrtoj godini. Kao tinejdžer svirao je popularne teme u lokalnom bioskopu i noćnim klubovima. Nastavio je i svoje klasično obrazovanje debitujući kao solista sa Čikaškom simfonijom 1940. godine. Njegov početni uspeh u javnim nastupima prokrčio je njegov put ka zvezdama. Opremljen zaštitnim znakom, kandelabar na klaviru, Liberači je bio angažovan u klubovima i hotelima od obale do obale. Publika je odmah reagovala na njegovu jedinstvenu muzičku veštinu koja je mešala klasičnu i popularnu muziku sa glamurom i sjajem.
Nastup koji je sada uključivao duhovitu zabavu i pevanje, Liberači je uspeo da se pozicionira na novom tržištu, televiziji. Tokom dve godine The Liberace Show postao je najgledaniji program u SAD. Show se prikazivao sve do 1956. i obezbedio mu veliku bazu obožavatelja. Prodaja njegovih ploča redovno je nadmašivala brojku od dva miliona.
Pojavljivanje na Holivudskom balu 1952. godine bio je početak njegovog drugog zaštitnog znaka: garderobe pune detalja. Plašeći se da će se izgubiti u moru crnih smokinga, Liberači je nosio posebno skrojeno belo odelo sa repovima. Nakon toka Liberači je trošio bogatstvo na sjajne kostime.
Iako je imao svoj debi na Carnegie Hallu u septembru 1953. godine, njegovo pravo okruženje nisu bile koncertne dvorane već dvorane u Las Vegasu. Svojim nastupom otvorio je novi Riviera hotel 1955. godine i postao najplaćeniji zabavljač u Vegasu sa nedeljnom platom od 50 hiljada dolara.
Njegova ogromna popularnost i izloženost načinile su ga objektom spekulacija i interesovanja trač kolumnista, koji nisu mogli a da ne primete njegove manire i feminiziranost. Kada ga je londonski tabloid The Daily Mirror nazvao „ubojitom, vrcavom, kikotavom, preljubničkom, mirišljavom, svetlucavom, treperavom, voćkastom, izveštačenom, ledom prekrivenom gomilom majčinske ljubavi“ i „šećernom planinom zveketavih fraza umotanih u tako apsurdnog klovna“, Liberači ih je tužio zbog klevete, tvrdeći da je tabloid insinuirao da praktikuje homoseksualnost, što je u to vreme bilo krivično delo. Na sudu je lagao o svom seksualnom životu i zbog toga dobio slučaj. Liberačijeve laži o njegovom seksualnom životu su kalkulisani odgovor na homofobiju 50-ih.
Šezdesetih Liberači, sada već simbol Las Vegasa, učinio je svoje nastupe do te mere nečuvenim. Pored fantastičnih kostima pravio je spektakularne ulaze, ponekad vozeći automobile po bini iz kojih izleće. Liberači muzej u Las Vegasu otvoren je 1979. godine. Posle kratkog vremena postao je treća po redu atrakcija u Nevadi. U muzeju su se nalazili 18 od 39 klavira, bezbroj kostima, nakit i mnogi njegovi unikatni automobili.
Liberači je 1985. godine saznao da je HIV pozitivan i uplašen sudbinom Roka Hadsona, koji je autovan i umro od side, Liberači je odbijao da bilo šta kaže o svojoj seksualnosti ili zdravlju. Rekao je svojim najbližim prijateljima: „Ne želim da budem upamćen kao peder koji je umro od side“. Umro je 4. februara 1987. godine.
Uprkos kritikama da je bio propali umetnik koji je unizio muziku, Liberače je ostao popularan i nakon svoje smrti.
