Ako ste mislili da su medvedi bića koja se zimi povlače u pećine i čekaju proleće, a leti samo leže u debeloj hladovini, vreme je da se upoznate sa MadBear Beach Festivalom u Torremolinosu. U periodu od 8. do 18. avgusta ovog vrelog leta, ovaj španski gradić na obali Sredozemnog mora postao je epicentar dlakavih grudi, kožnih kaiševa i neobuzdane slobode. I ne, ne pričamo o zoološkom vrtu, već o jednom od najpoznatijih Bear Week događaja u Evropi.
Šta je Bear zajednica?
Bear zajednica je deo LGBTQ+ spektra koji slavi muževnost, telesnu raznolikost i autentičnost. Medvedi su obično krupniji, dlakaviji muškarci, nekad mišićavi, a nekad i sa ozbiljnim pivskim stomakom, a njihova filozofija je jednostavna: budi ono što jesi, ali sa više dlaka i manje brige. U svetu koji često favorizuje glatke torzove i filtere sa Instagrama, Bear kultura je kao hladno pivo u svetu detox sokova – osvežavajuće iskrena.
MadBear u Torremolinosu: Festival slobode (i feromona)
Torremolinos, nekada poznat po britanskim turistima u sandalama sa čarapama (ima ih još uvek), danas je prava gej meka sa barovima, klubovima, saunama i plažama koje nose više duginih boja nego Paint aplikacija. Tokom MadBear festivala grad se pretvara u medveđu utopiju:
– Pool partyji gde se znoj meša sa SPF-om.
– Leather večeri koje bi i Freddie Mercury odobrio.
– Dark room avanture za one koji vole da istražuju bez GPS-a.
– Barovi poput Eagle, Bears i 3 Monkeys gde se pivo toči, a flert ne prestaje.
– Klubovi Aqua Emporium, Mens ili Bunker posle ponoći postaju pravi medveđi brlozi u kojima je koncentracija muškosti tolika da testosteron teče u potocima uz glasnu muziku seksi DJ-eva.
– U takvoj atmosferi stiče se utisak da je sve moguće – i verujte mi, jeste.
Pool party i prvi šok
Ulazim u hotel RIVAL gde se održava prvi pool party. Muzika trešti, DJ u kožnom šortsu, a oko bazena – tela. Tela svih oblika, veličina, boja i godina. I svi se smeju. Niko ne uvlači stomak, niko ne pozira za Instagram. Ljudi jednostavno uživaju. I to je prvi šok za mene – iskrenost tela. U Srbiji je telo često izvor srama. Ovde je telo slavlje. Prilazi mi jedan tip iz Berlina koga sam upoznao u Kelnu na Bear Weeku prošle godine i kaže da u Torremolinos dolazi svake godine. „Ovde se osećam kao kod kuće”, kaže. „U Nemačkoj sam gej, ali ovde sam medved. Razlika je ogromna.” Klimam glavom, jer ga potpuno razumem. Kod nas si srećan ako te ne izbace iz stana kad objaviš tati i mami da si gej. Mnogi čak ne smognu snage ni da priznaju svojim bližnjima ko su i šta su. Priznajem, do skora sam bio jedan od njih.
Noćni život: Koža, znoj i sloboda
Uveče se grad pretvara u jednu veliku žurku. Barovi su puni, ulice još punije. Ljudi se ljube na svakom ćošku, plešu na trotoarima, piju pivo iz plastičnih čaša i pevaju Lady Gagu kao da je himna. I niko se ne krije. Niko ne šapuće. Niko ne proverava da li ih neko gleda.
U kafiću Bears upoznajem par iz Srbije. Kažu da su došli jer im je ovo medeni mesec. Pobegli su iz Novog Sada da se opuste i uživaju u slobodnom životu. „Čuli smo da se u Beogradu jednom mesečno okupljaju ’medvedi’ u Mornaru. Nismo još uvek otišli na žurku u Beograd, a evo nas u Španiji jer ovo nismo smeli da propustimo. Nadamo se da će Beargrade jednog dana organizovati sličan višednevni događaj i kod nas.“
Sve sam ih razumeo. Moj muž i ja smo iz istog razloga skoknuli do Andaluzije samo da bismo osetili da smo deo sveta koji u Srbiji mnogo nedostaje.
Klupski život
Željno sam iščekivao prvi veliki klupski događaj u Aqua Emporiumu. Dva stejdža, ogroman prostor prepun oznojenih masivnih tela koja svetlucaju pod strobovima. DJ šuri neki elektro dok iza njega đuskaju zvezde porno i OF industrije, u svojoj punoj lepoti. Posmatram tamnoputog igrača i imam utisak da gleda u mom pravcu. Obuzeo me sindrom tinejdžerke i uživao sam u tome. U jednom trenutku ka meni je poleteo i poljubac. Okrenuo sam se i video da iza mene nema nikog. Ma ne, samo se tripujem. Kako god, nastavio sam da se njišem u ritmu žestokog elektra. S obzirom na to da moj dolazak u Torremolinos nije bio samo plezir, već i vrsta radnog zadatka – jer treba napisati par reči za Optimist o ovom spektaklu nad spektaklima – morao sam da iskusim pun ukus ovog događaja (izgovori prim. ur.).
Svi koji me poznaju znaju za moj strah izlaska iz zone komfora koja se zove kruzing po dark rumu. Ulazim u mračan podrum osvetljen diskretnim svetlima, tek toliko da ne polomim vrat, i prolazim kroz špalir napaljenih muškaraca koji čekaju svojih pet minuta. Jedva da mogu da im razaznam lica, ali njihove ruke itekako osetim. Nekada bih u ovakvoj situaciji istrčao vrišteći. Sada, kada imam dozvolu glavnog i odgovornog urednika i muža, ne branim se mnogo. Čuju se glasni uzdisaji zadovoljstva, stenjanje, ritmično lupkanje. U centralnoj prostoriji nalazi se gomila ljudi. U trenutku osetim da me je neko povukao za harness. Razaznam poznato lice plesača sa pozornice. Izgleda da se nisam istripovao. Prepustih se toku neplaniranih događaja, jer, kao što bi se reklo – sve što se desi u Aqua Emporiumu ostaje u Aqua Emporiumu!
Vamos a la playa!
Posle burnih noći u provodu plaže su puste sve do poslepodneva. Glavna gej plaža pored Beach bara EDEN mesto je gde se cela medveđa zajednica sjati kako bi se započeo novi party dan. Peskovita, široka, nepregledna. To je svojevrsna pijaca gde se, po principu „što je u izlogu, to je i u radnji“, pokazuju bicepsi, tricepsi, pločice, pivski stomaci, maljave grudi, velike muške sise pa i male muške sise. Za svakoga po nešto. Tu se šmeka, posmatra, merka, pa kad krene žurka na plaži skupiš snage i priđeš svom objektu obožavanja. Kako pada mrak, čopori medveda polako kreću put hodočašća ka centru grada i već pomenutim događajima. I tako deset dana svako veče. Pa ko preživi – pričaće.
Ono što je fascinantno jeste prisustvo velikog broja ljudi starije generacije 50+. I to je, moglo bi se reći, jedna od najtraženijih ciljnih grupa. Potpuno suprotno gej logici i kultu mladih i lepih tela. I što je najvažnije – koga briga…
Piše: Boris Postovnik
Više tekstova iz broja 85 – avgust 2025. možete pročitati na (Klik na sliku):
