Mudre glave kažu da je nemoguće dokazivati iz negacije, odnosno, sa pozicije dokazivanja kako nešto nije nešto, a sve i da se ispostavi da je to nekim čudom i barem u manjem opsegu nekako moguće, svakako će se i tada doći do ukupnog zaključka da je tu reč o jalovoj i u biti besmislenoj raboti. Međutim, ovde moramo da zastanemo u komšiluku upravo izrečene tvrdnje i da, nasuprot načinu na koji se taj sadržaj medijski plasira i prodaje, mini-serija dokumentarnog tipa „Last Call – When A Serial Kller Stalked Queer New York“ ipak nije delo koje prvenstveno (ili svojim većim delom) pripada traženom, a onda i lukrativnom podžanru priča o stvarnim zločinima (izvorno to glasi – true crime stories). Ali, i mimo tog nesaglasja, očigledno je u pitanju uspelo delo kome ima smisla posvetiti dužnu gledalačku pažnju, kao i prateće joj vreme. Uz jednu ogradu/zamerku, a o tome nešto kasnije u ovom prikazu.
Ova mini serija (od četiri epizode i ukupnog trajanja od oko 230 minuta) zbilja kreće od podsećanja na dane kada je (u jeku prvog i najdestruktivnijeg) talasa epidemije AIDS-a, zagonetni serijski ubica proganjao kvirove/homoseksualce po Njujorku i okolini. I taj deo priče dobija zamašan deo i zadovoljavajuće zaokruženje kada se ova nova serija odgleda i izvaga kao celina. Na tom tragu valja istaći i da „Last Call…“ ekonomično i krajnje efikasno prikazuje tu eru velikog bola i osetnijih proboja na planu ljudskih prava onih atipičnijih, uključujući tu i iscrpan prikaz napora tadašnjih i tamošnjih aktivista (to se ponajpre odnosilo na pokret označen skraćenicom AVP) da obuzdaju stepen bigotskog, a, reklo bi se, prećutno prihvaćenog i aboliranog nasilja prema evidentnijim pripadnicima kvir-populacije, a isto se odnosi i na njihovu srčanu i istrajnu aktivističku borbu protiv indolentnosti i primetne nesaradljivosti dobrog dela policije da pripomogne barem koliko je zakonski bila obavezna u toj misiji krajnje praktičnog, smislenog, a onda i neupitnog cilja. Ovaj deo se prirodno, organski prepliće sa tokom priče koji je ovde usresređen na prikaz i rekreiranje događaja u čijoj je žiži potraga za serijskim ubicom istaknutim u podnaslovu ove vrlo dobre nove serije, i na tom se planu stiče utisak da taj vid borbe za autoemancipaciju pomenute zajednice možda nije ni imao šanse da prođe bez reakcije onih ne samo zadojenih isključivošću i mržnjom, nego i određenih psihopatskim i ubilačkim porivima uperenih ka, gle čuda, onome što se nedovoljno razume, te se posmatra isključivo kao remetilački faktor, na svesnom ili podsvesnom nivou. Pri čemu spomenuta epidemija AIDS-a svakako nije pomagala u racionalizaciji sa onima kojima je silovita omraza bila i suštinski deo bića i nasušna duševna potreba.
Ako je posmatramo samo iz tog ugla, ova mini-serija u potpunosti ispunjava samozacrtane ciljeve i gledaocima sasvim precizno, pregledno i detaljno predočava specifičnosti života tih delova gej-populacije u tom vremenskom i društvenom okviru. Međutim, mimo i podno tih očiglednih povoda za pohvalu za ono što serija i njeni autori tu pružaju, dosta se brzo stiče impresija koja istrajava sve do završnih segmenata poslednje joj epizode, a koja se tiče digresivnosti koja ipak opterećuje fokus priče. Naime, stiče se utisak da je ova serija previše digresivna čak i za vlastito dobro, premda, kao što je u ovom prikazu već istaknuto, zadovoljava u obe ravne – i kao povest iz domena istorije privatnih (gej) života tog nesrećnog doba, koje je, pak, barem tu i tamo, isijavalo nadu u srećan ishod i više suštinske slobode za sve i svugde, i kao priča koja dokumentuje detaljističku i opsežnu potragu za enigmatičnim krvoločnim serijskim ubicom veoma specifičnih preferenci.
Bilo kako bilo, budući da je krajnji utisak ipak povoljan, ova serija se mirne duše može preporučiti kao sasvim dostatan dokumentarističan rad na zanimljivu i do dana današnjeg relevantnu temu (odnosno, na skup tih i takvih tema), a možda je najcelishodnije bi je bilo gledati u jednom, takozvanom bindžerskom naletu, pri čemu bi narečena digresivnost (koja, uz to, brzo stupa i u neprikriven manirizam) bila manje primetljiva.
Piše: Zoran Janković
Više tekstova iz broja 73 – avgust 2023. možete pročitati na (Klik na sliku):
