Ako to odranije nije bilo jasno, izbor francuskog predsednika Emanuela Makrona pokazao je da biti gej zapravo nigde nije OK. U oskudici konkretnih stvari koje bi mu mogli spočitati, njegovi francuski oponenti, ali i svetski mediji, nisu se libili da posegnu za privatnim životom i manje ili više vešto iskonstruišu svoju stvarnost u kojoj je Makron zapravo – gej. I u kojoj je njegov seksualni status priličan problem.

Priča prebogata ilustrativnim detaljima, dobila je vremenom i svoj nastavak. Globalno, nizali su se „dokazi“ Makronove homoseksu- alnosti. Lokalno, na domaćem terenu, jedan (politički prilično tegoban i nepromišljen) zagrljaj opozicionih političara posprdno je označen kao „gej parada“, a oni izvrgnuti ruglu kao „pederi“.

BRIŽIT U KANDŽAMA PSIHOPATE

Jedna od glavnih svetskih glavolomki u vezi s Makronom zapravo se tiče izbora osobe s kojom je stupio u brak. U pitanju je njegova bivša profesorka Brižit Tornje, koja je od njega starija 24 godine, a s kojom se upoznao i obećao da će je oženiti još kao 15-ogodišnjak. Tu jednostavnu činjenicu – da je moguće da muškarac zavoli ženu koja je dve i po decenije starija od njega – međutim, teško mogu da razumeju zatucani političari i još zatucaniji mediji.
Krajem prošle godine, kada se kampanja u Francuskoj ozbiljno zahuktala, poslanik Republikanske stranke Nikola Duik u jednom je intervjuu rekao da iza Makrona stoji gej lobi. „Makrona zovu miljenikom francuskih medija, koje drže ’svima poznati ljudi’. Osim toga, podržava ga i biznismen Pjer Berž, poslovni partner i dugogodišnji ljubavnik Iva Sen Lorana, deklarisani homoseksualac, koji se zalaže za priznanje gej brakova. To je veoma moćan gej lobi koji stoji iza Makrona“, istakao je Duik.

Istovremeno, oglasio se i osnivač „Vikiliksa“ Džulijan Asanž, tvrdnjom da ima „prljavštinu“ i „veoma zanimljive“ podatke o kandidatu za francuskog predsednika. On, međutim, nije rekao na šta konkretno misli, već se samo pozvao na hakovane mejlove Hilari Klinton.

Medijima je sve to bilo sasvim dovoljno. Oni francuski, Makrona su momentalno doveli u vezu s radijskim voditeljem i direktorom Radio Frans Matjeom Gajeom. Oni istočnoevropski, s druge strane, potpuno su podivljali. Ruska državna agencija „Sputnjik“ objavila je tekst u kojem se navodi da je on skriveni homoseksualac „koji vodi dvostruki život uz podršku vrlo bogatog homoseksualnog lobija“.

Kada je Makron pobedio, „Komsomolska pravda“ navela je reči jednog ruskog psihijatra koji tvrdi da je Markon „psihopata koji veruje da ima višu svrhu i vrednost“ i koji „ne voli Francusku“. Osim toga, isti list objasnio je da „reč psihopata nije uvredljiva“, kao i da Francuzi zaslužuju takvog vođu. Vrhunac je ipak činjenica da je čitava priča ilustrovana fotografijom Makrona bez majice, s naslovom „Izlazak“, tj. „Autovanje“.

Iako se u tekstu nigde ne navodi da je Makron „gej psihopata“, strani mediji su – prenoseći tu priču – spojili nedokazanu homoseksualnost i isto tako nedokazanu psihopatologiju, i došli do „zaključka“ koji je njihovim čitaocima valjda prijao.

Što se tiče domaće medijske scene, valjalo bi primetiti da se tabloidi Makronom nisu bavili koliko je moglo da se očekuje. Za ovaj prikaz najznačajniji je ipak tekst objavljen u „Informeru“ koji je više nego maštovito nazvan „Makron o pričama da je oženio babu, jer je gej“, a posle čega će Brižit često biti označavana upravo tako – kao „baba“.

NI KORAK OD SREDNJEG VEKA

U svemu ovome, problematično je više stvari. Pre svega, zapanjujuća je diskriminacija žene koja je starija od svog supruga, u odnosu na verovatno milione muškaraca koji su i po nekoliko decenija stariji od svojih partnerki. Od svih ljudi, recimo, o Makronu i njegovoj supruzi izjasnio se i bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni, rekavši kako je „Makron zgodan momak sa zgodnom mamom“. Čovek koji je bio i ostao tema niza istražnih postupaka pred italijanskim sudovima i čiji je nemoral na svim životnim poljima postao već poslovičan, usudio se – dakle – da priča o nečijoj razlici u godinama! Posebno ironično jeste to što je on sam u vezi sa izvesnom Frančeskom Paskale – mlađom od sebe 24 godine, tačno onoliko koliko je i Brižit starija od Makrona.

Jasno je, naravno, da ovakav brak nije uobičajena pojava. Ali, teško je razumeti žudnju ljudi da nešto što je neobično tumače ne u pozitivnom svetlu – kao primer koji Makron pruža svim potencijalno sličnim parovima, već kao psihopatologiju. Na temu dvodecenijske razlike u godinama, nacrtane su silne karikature, napisani vicevi, razvijene studije… sve samo s jednim rezultatom: dokazom da se svet, uprkos svemu, zapravo još nije pomerio iz srednjovekovnog koncepta života i seksualnosti.

Još je teže rekonstruisati misaoni proces kojim je Makronom izbor starije partnerke objašnjen njegovom homoseksualnošću. Svi ti silni teoretičari zapravo nisu pružili ni jedan „dokaz“ svoje teze, a čitavu stvar bazirali su na podršci famoznog „gej lobija“. Nisu čak postavljena ni neka jako logična pitanja.

Ako je hteo da „kamuflira“ svoju homoseksualnost, zašto Makron nije našao mlađu ženu, koja će pobuđivati manje „sumnje“?

Ako je već hteo da se skriva iza starije, zar je morao da bira baš svoju bivšu profesorku i tako dodatno komplikuje čitavu stvar?

Zašto bi uopšte morao da se kamuflira? Makron ima 39 godina i od njega se a priori ne očekuje da ima već formiranu porodicu – posebno imajući u vidu da je reč o vrlo uspešnom ekonomisti, koji je lako mogao da se „sakrije“ iza činjenice da se „bavio karijerom“?

Za razliku od ovakvih teoretičara, sam Makron je, u odgovoru na njihove tvrdnje, o sebi i svojoj politici rekao više nego što bi mogao na nekom mitingu ili u političkom programu.

„Da sam ja 20 godina stariji od svoje supruge, niko ne bi o tome razmišljao ni sekund. Zato što je ona 20 godina starija od mene, mnogi ljudi kažu ’ova veza nije moguća’“, ispričao je za list „Parizjen“, ističući da su za komentare o njemu krivi mizoginija, homofobija i „tradicionalni pogledi na društvo“, a da ga za homoseksualnost optužuju „kao da je to mana ili skrivena bolest“.

„Tvrdnje da vodim tajni život najviše pogađaju Brižit. Ona je sa mnom od jutra do večeri i pita se kako bih to fizički mogao da uradim“.

NOVE EPIZODE KOJE OBEĆAVAJU

Manifestacije otvorene ili prikrivene homofobije nisu prestale ni kada se Makron ustoličio. Naprotiv, sada su mediji njegovu homoseksualnost videli i tamo gde je u slučaju drugih lidera nikada videli ne bi. Nakon susreta Emanuela Makrona sa kanadskim premijerom Džastinom Tridoom, tokom skupa G17 na Siciliji, društvene mreže su gorele od komentara u kojima su ova dvojica „neobičnih“ političara emotivno povezivana – komentarisali su se njihovi pogledi tokom jedne zajedničke šetnje, njihov govor tela, izgled, a čitava stvar je okarakterisana kao „bromance“ (romansa između drugara).

Upravo je ta reč našla svoje mesto u naslovu vesti emitovane na CNN-u, dok novinarka ove kuće Tara Malholand nije izdržala da na svom profilu na društvenim mrežama ne objavi ocenu da „Makronova i Tridoova šetnja na Siciliji izgleda ludo romantično“.

Ni to joj nije bilo dovoljno, pa je objasnila: „Nađite muškarca koji u vas gleda kao što Makron i Trido gledaju jedan u drugoga (uostalom, verovatno ne biste imali ništa protiv ni muškarca koji izgleda kao jedan od njih dvojice)“.
Sve ovo možda bi se moglo protumačiti kao šaljiva interpretacija ozbiljnog političkog susreta, da nije bilo prethodnih „epizoda“ koje su nosile duboko homofobičnu i diskriminatornu poruku. Ovako, kad čoveka koji je bio prokazan kao gej, iznova opišete kao deo romantičnog muško-muškog para, pa sve to još kroz neki kao „humor“, jasno je da stvar više nije bezazlena. Jer, ovakvo medijsko izveštavanje, ovakvo upiranje prstom, može da predstavlja samo pretnju svakom budućem političaru koji se drzne da svoj privatni život vodi kako želi i s kim želi.

U međuvremenu, kada su se 31. maja, na mitingu povodom inauguracije Aleksandra Vučića, izgrlili i izljubili dojučerašnji ljuti protivnici – Saša Janković, Boris Tadić, Vuk Jeremić i Boško Obradović – njihovi politički oponenti nisu se setili ničega pametnijeg, izuzev da ih posprdno označe kao učesnike „gej parade“. Iako je to bila prilika za neku konstruktivniju kritiku, tezu zasnovanu na različitim političkim konsekvencama tih zagrljaja – provladini mediji, baš kao i provladini analitičari, još jednom su pokazali da nisu baš mnogo inventivni, ali i da su (ma kako se inače javno predstavljali) zapravo promoteri homofobije.

Tračak svetla u ovoj globalno-srbijanskoj paradi diskriminacije i mržnje prema svemu što je „drugačije“ i „neobično“, uneo je susret NATO lidera u Briselu. Dok su muževi razglabali važne političke teme, njihove supruge obilazile su muzeje i bile na zajedničkoj večeri, posle koje su se i fotografisale. Ništa to ne bi bilo vredno pažnje, da s damama ovaj put nije bio i Gotje Destenej, suprug premijera Luksemburga, koji je učestvovao u svim događajima, i to kako zdrav razum nalaže: lagodno, s osmehom, kao čovek koji pripada tu i nigde drugde.

Simbolična je, međutim, fotografija „prvih dama“, na kojoj se – slučajno ili ne – vidno uznemirena i besna supruga turskog predsednika našla među „prokazanim“ društvom: dok joj je iza leđa bio Destenej, levu stranu držala je Melanija Tramp (po mnogo čemu neobična), a desnu, ni manje ni više nego – Brižit Tornje, Makronova supruga.
Svet se menja, menjaju se međudržavni i međuljudski odnosi u njemu. Istovremeno, menjaju se i društvene norme, običaji, uobičajena forma i način funkcionisanja porodice.

To su sve jednostavne činjenice koje vajni teoretičari, analitičari i mediji konačno moraju da prihvate. A na koje nas – više nego pametno i šarmantno – samo podseća jedan francuski predsednik koji ima ljudsko pravo da bude gej, ali i da se venča sa svojom 24 godine starijom profesorkom.

Piše: Tamara Skrozza

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.