Šta je ono što Vas je zainteresovalo za ovaj projekat?
Michael Douglas: Moja fascinacija je, pre svega, bila vezana za sam scenario, koji je definitivno jedan od najbolje napisanih scenarija koje sam imao prilike da pročitam u jednom dugom vremenskom periodu. Dobiješ na čitanje jedan tako dobro napisan scenario, a onda te i pitaju da zaigraš ulogu Liberacea, a to je nešto za šta se ne ukazuje prilika svakog dana. Uz sve to film režira Steven Soderbergh, Jerry Weintraub je producent na istom, a igraš rame uz rame sa Matton Damonom koji igra tvog ljubavnika. Jedino šta na to možeš da kažeš je: „Gde da potpišem?“
No za mene ovo predstavlja jedan potpun krug, jer pre dvanaest godina kada smo snimali „Traffic“ koji je isto režirao Soderbergh, on me je u sred snimanja priupitao da li mi je ikad palo na pamet da igram ulogu Liberačea. Na to sam ga ja pogledao pomislivši da li se on to samo šali sa mnom. Ipak sam ja u Trafficu igrao ulogu narko bosa, znači nešto sasvim drugačije, i na to sam mu odgovorio da na to nikad nisam ni pomislio. Tako da eto koliko dugo u stvari smo Steven i ja razmišljali o projektu. I generalno projekat je kombinacija fantastičnog scenarija i imanja sreće da budeš okružen i radiš sa jednom tako jakom ekipom.
Kako je za Vas bilo to da kreirate tako intimnu vezu sa Damonom?
M. Douglas: Znamo da je Liberace bio jedna od najvećih zvezdi u Americi i da je bio nešto poput fenomena. Imao je toplu ličnost, bio je mudar, i kao i svi muškarci koji vole mlade plavuše, Lee (Liberače) je voleo mlade plavušane. I cela ta ljubavna afera između Leeja i Scotta je predstavljena u scenariju kompletno. Tako da smo mi od početka znali u šta se upuštamo. Ono što moram da priznam jeste da se divim Mattu Damonu jer je on na vrhuncu karijere trenutno i ne propušta prilike koje mu se ukazuju bez obzira na rizik. Za mene, u ovim godinama, je sasvim ok da zaigram ulogu Liberacea, ali ja nisam kao Damon na vrhuncu karijere, tako da mi je dosta prolazilo kroz glavu tokom snimanja da li bih ja, da sam na Mattovom mestu, bio tako hrabar kao on i zaigram ulogu mog ljubavnika, koju je on izneo. Što se te seksualne intimnosti tiče, bilo je dosta zabavno jer je bilo tako… kemp… a mi smo želeli da priču održimo stvarnom a ne da onim što imamo da prikažemo ispada da se izrugujemo nekom. Tako da smo kroz rad ubrzo pronašli svoj stil. Scenario je od nas zahtevao da prikažemo privlačnost među nama dvojicom. A to je ono što gluma jeste. I svi oko mene uvek pitaju da li sam poljubio Matta Damona, a ja samo odgovorim: „Oh, bejb, radio sam i više od toga“, priča Douglas kroz smeh. Tako da smo se nas dvojica prepustili poslu i izgradili stvarno fantastičan poslovni odnos.
Priča je smeštena negde u kasne sedamdesete i početak osamdesetih godina prošlog veka. A to je bilo neko sasvim drugačije vreme i vreme mnogih promena. Sama Liberaceova javna ličnost je bila sasvim drugačija od one privatne.
M. Douglas: Liberace je strastveno skrivao i branio činjenicu da je bio gej i čak je umeo da tuži medije koji su tvrdili u to vreme da jeste. Bio je svesna ličnost i veoma pametan i mudar što se odnosa sa njegovom publikom tiče i ljudi su ga voleli, tako da je to bio deo njega koji je on štitio. Ali film „Behind the Candelabra“ govori o vezi Scotta i Leeja, a nije biografija Liberačea.
Da li ste se osećao transformisano kada obučete svu tu složenu odeću koju je on nosio ?
M. Douglas: Oh i te kako! Bilo je očaravajuće! Sarađivali smo sa fantastičnim kostimografom Ellen Mirojnick , sa kojom sam imao sreće da sarađujem nebrojeno puta. Uradila je veličanstven posao replikacije Leejevih kostima.
Ja sam sve to vreme studirao snimke njegovih nastupa i kada ih odgledaš dovoljno puta prosto dobiješ osećaj kako treba nositi ogrtače koje je on nosio i kako da rukuješ njima i zabacuješ ih, i onda počinješ da osećaš tu radost, zabavu koju je on imao i to kako je flertovao sa publikom i održavao blizak kontakt sa njom sve vreme. Bilo je stvarno zabavno!
Da li je, prema vašem mišljenju, Liberace bio daleko ispred svog vremena kao izvođač?
M. Douglas: Definitivno jeste. Kada pogledamo stvari iz perspektive, on je bio izvanredan! Njegovi nastupi su bili sve grandiozniji svaki put. I ako pogledate danas ono što rade Elton John ili Lady Gaga i Madonna, oni i ne shvataju da je mnogo toga što oni danas rade došlo upravo od Leeja. On je u onome što radi uživao i uživao je u tome da sa njime publika uživa u svemu tome.
Kako je sarađivati sa Sorderberghom?
M. Douglas: Njegov talenat za režiju je prosto nebulozan u pozitivnom smislu te reči. Prosto to nije nešto kao što je izvođenje za glumca. A Steven glumce bira stvarno pametno. On voli glumce sa kojima radi i ako ne mora, on uopšte ne govori mnogo. Takođe on radi i sa kamerom i osvetljenjem. Sve u svemu ja bih za njega uradio sve. On nikada ne traži mnogo i zauzvrat ti kao glumac si voljan da daš sve od sebe.
Šta je, iz vašeg ugla posmatranja, ta intrigantna priča koja je ispričana filmom?
M. Douglas: Pre svega je to jedna izvanredna ljubavna priča. A ljudi uvek vole dobre ljubavne priče. Činjenica da je ovog puta ona između dvojice muškaraca, sve ono kroz šta prolaze i šta im se dešava je ono što je univerzalno za sve nas. Ono na šta sam ja, što se filma tiče, ponosan, jeste da kroz film se prosto zaboravi na Matta i mene i na to da su to dva muškarca. Priča te tako uvuče da je jedino bitno da gledaš priču dvoje ljudi koji se stvarno jako vole.

0 Shares