Marinela Kvapil urednica Zabavnog programa Prve televizije predstavila je na Sajmu knjiga svoj debitantski roman „Ubistvo u rijalitiju“. Autorka kaže da je, kao velika ljubiteljka Agate Kristi, htela da iskoristi svoje trudničko bolovanje i da vidi da li i sama može da napiše dobar triler. U rijaliti programu koji uživo emituje jedna nacionalna televizija u Srbiji, kamere prate život pet poznatih parova 24 sata dnevno. Svaki par u trci za vrtoglavom nagradom krije po jednu tajnu. Samo će pobednik biti dužan da otkrije svoju.

Jedne večeri u gradu nestaje struje. Produkciji rijalitija je potrebno svega sedam minuta da se prebaci na agregat i ponovo pokrene kamere. Nakon sedam minuta apsolutnog mraka i muka, svetla i kamere se pale, da bi zabeležile strašnu istinu: jedan od učesnika programa je ubijen!

Kada sam od prijatelja dobio predlog da pročitam ovu knjigu „jer u njoj ima gej elemenata“, malo sam strepeo od toga. Mislio sam da su gej elementi ubačeni čisto zarad veće popularnosti knjige jer je sada „popularno biti gej“, kako kažu nepopularni srpski momci i da to što je neko gej u knjizi neće bitno da utiče na njenu radnju. Bojao sam se da će eventualna, sporedna, gej osoba da bude prikazana karikaturalno, na osnovu ustaljenih srpskih šablona i predrasuda o izgledu i ponašanju homoseksualaca koji su izgrađeni gledanjem serije Džek i Karen, ovaj Vil i Grejs.

Pogrešio sam u svojim pesimističkim predviđanjima. Gej element je važna tačka celog romana, jer se cela misterija vrti oko toga ko je gej, ko je autovan, ko ne… I samo ubistvo se desilo zbog homoseksualnosti. Dakle gej element je centralni motiv u romanu „Ubistvo u rijalitiju“.

Bojao sam se, takođe, da će na kraju romana da se ispostavi da je ubica neki, izvinite na izrazu, peder od čoveka. Česta je pojava u stranim trilerima da je „homoseksualizam“ jedan od delova psihopatologije ličnosti, ono što služi da naglasi zlikovčevu pokvarenost i zloću. Dakle, osim što je ubica, podlac, zaverenik on je još i ljigava, uglavnom naglašeno feminizirana, pederčina. Kod „Ubistva u rijalitiju“ ovo nije slučaj.

Ne znam koliko je ovo bila namera autorke, ali ovo je gej knjiga. U svetu se objavi tona različitih knjiga koje su gej, tako da imamo gej krimiće, gej ljubiće, gej esefiće, gej horore, gej drame… U Srbiji se objavi tona knjiga, tačka. Za „Ubistvo u rijalitiju“ možemo da kažemo da je prva žanrovska, neangažovana, gej knjiga kod nas, napisana od strane domaćeg autora, sada. Nadam se da neće da bude i poslednja i da će srpski pisci i izdavači polako da počnu da pišu i objavljuju ovakve knjige.

Počeo sam da čitam knjigu sa još jednom predrasudom, jer je Marinela Kvapil lepa plavušica, činilo mi se samo još jedna od onih wannnabe novinarki „zabavnih“ redakcija, tako da sam mislio da će roman da bude presipanje iz šupljeg u prazno. Opet sam pogrešio. Čitajući knjigu stekao sam utisak da je autorka i te kako upućena u gej tematiku. Ali ne na način kao što neki, kada otkriju da im je neko drag, homoseksualac pokušaju da se što bolje informišu i prikupe niz nasumičnih informacija tako da sve ispadne, na neki način, komično. Mislim da je autorka romana nekako uspela da izbegne ovo i da je i ona sama na neki način u ovome. Ne kažem da je ona, ili neko njoj blizak, gej samo ono što je napisala u vezi sa „biti gej u Srbiji“ ona, kao pisac, tačno zna gde, šta, koliko da napiše o tome, a da to ne bude bljutavo, patetično, glupo… Ne samo da ne pravi greške, tipa „homoseksualizam“, već ona tačno zna sve o tome i to na odličan način.

Na nekim mestima autorka, možda i previše, navodi vodu na gej vodenicu. Primer je inspektor Bogdan Savić koji je previše frendli, odnosno indiferentan prema „gejstvu“. Možda bi bilo bolje da je on homofob, ali da, ipak, reši slučaj kao profesionalac. Drugo, sama žrtva, do kraja romana on ostaje mali, plavi, lepi, dobri, osećajni, nežni, brižni, zlatni gej dečko… Ništa što o njemu saznamo ne kvari sliku, on nema prljavog veša u ormanu. Niko nije toliko savršen, osim u ovom romanu. To malo bode oči i čini radnju nerealnom.

Sama knjiga, kao triler, nije loša. Postoje i bolji i lošiji trileri. Čitao sam španske i francuske trilere u kojima su i same rečenice od nekoliko reči, valjda da ne zamaraju mozak čitaoca. Ovaj triler je napet, zanimljiv i zabavan. U pitanju je autorkin prvenac, tako da je očekivano da će njeni romani, koje je najavila, da budu sve bolji i bolji. Ovo je triler koji slobodno možete da preporučite nekome, a da vas ne bude sramota.

Piše: M. Aranđelović

Related Posts