Precrtan listić izraz je nedvosmislene građanske demonstracije nezadovoljstva aktuelnom ponudom. Shodno trenutnim procenama koje stranački štabovi i njima naklonjeni mediji vešto prećutkuju, 15% do 20% precrtanih listića pokazatelj su u kojoj meri je aktuelna politička scena trula.

Ideja takozvanih belih (precrtanih) glasačkih listića poslednjih meseci nesumnjivo postaje ona politička opcija kojoj potencijalno stremi najveći broj glasača u Srbiji. Gotovo da nema nikog ko se neće složiti s činjenicom da aktuelna politička oligarhija ne predstavlja nikog osim samu sebe te da, kao takva, više ne zaslužuje poverenje građana. Ono što se, međutim, objektivno nameće kao potencijalni problem jeste to da se ne mali broj građana inače naklonjenih ovoj ideji pita: A šta dobijamo belim/precrtanim glasanjem? Zar neće svakako neko pobediti na izborima? Da li možda treba da zapušimo nos i ipak glasamo za (neko) manje zlo?
I dok se građani muče s vlastitim osećanjem društvene odgovornosti ─ vlast (ali i opozicija) nas podjednako neodgovorno prozivaju, optužuju i(li) zastrašuju. Ideja o belim/precrtanim listićima od strane aktuelne političke oligarhije koja je obesmislila sve u današnjoj Srbiji (politiku posebno) proglašena je nemoralnom i neodgovornom a njeni zagovornici frustriranim i nezrelim… U pomenutim optužbama (građani su valjda krivi zato što su nezadovoljni) najdalje je otišao predsednik političkog saveta DS, profesor Dragoljub Mićunović koji je izjavio kako je „ideja o belim listićima jedna od najmorbidnijih političkih ideja koje su se u Srbiji uopšte pojavile“. Umesto da pokušaju da nas ubede kako (još jednom?!) zaslužuju naše (izgubljeno) poverenje ─ političari nas vređaju što na najbolji način, zapravo, pokazuje u kojoj meri im je uopšte stalo do onoga što, kao birači kojima bi trebali da polažu račune, imamo da im poručimo.
Šta je tu, zapravo, posredi ─ i otkud to da srpski političari, koji su poslovično imuni na svaku kritiku, ovako ostrašćeno i politički nezrelo kidišu na građansko i demokratsko pravo da ne budemo zadovoljni aktuelnom političkom ponudom?
Zašto su beli/precrtani listići toliko opasni, i po koga?
Za mene lično, već sama činjenica da su oni koji su na različite načine i ne jednom izigrali naše poverenje ovoliko uznemireni ovom idejom, najbolji je argument u prilog precrtanom glasanju. Aktuelni izbori koji nam se po ko zna koji put predstavljaju kao izbor između manjeg i(li) većeg zla predstavljaju uvredu za društveno svesne građane Srbije. Smisao politike jeste da kreira i nudi ideje ili makar privid nade kako stvari mogu da se promene. Izborne kampanje ne mogu da se zasnivaju na obećanjima da se više neće krasti ili pak da će izvršiti departizacija u društvu u kom više ne možete da budete ni portir u javnom preduzeću ako iza vas ne stoji neka (bilo koja) politička stranka. Ovakva obećanja posebno ne može da daje vlast koja je pomenuto stanje kreirala. U društvu koje je dozvolilo da mu ljudska i građanska prava propisuje (ili suspenduje) huligani, odnosno nekoliko stotina bilmeza i bilmeskinja koji danas u Srbiji određuju ko, kako i zašto može da šeta ulicama srpske prestonice društvo je koje osuđeno na institucionalno i političko tumaranje ─ izlaz iz tog mraka ne mogu da nude oni koji su nas u isti (bilo svojim činjenjem ili nečinjenjem) uveli. Izlaz iz tog tumaranja mogu da ponude samo novi ljudi (kako unutar postojećih tako, moguće, i nekih novih stranaka) ─ da bi se oni pojavili mora se oduzeti politički legitimitet onima koji ga odavno ne zaslužuju!
Prazni i beli/precrtani listići nisu isto
Za razliku od izbornog bojkota, odnosno neizlaženja na glasanje ili ubacivanja praznih listića ─ precrtani listići su listići sa stavom. Takođe, građanima treba skrenuti pažnju da prazni (neprecrtani) listići ostavljaju mogućnost izbornih mahinacija stranačkim kontrolorima da zaokruživanjem svoje opcije iste pretvore u aktivne listiće. Precrtan listić izraz je nedvosmislene građanske demonstracije nezadovoljstva aktuelnom ponudom. Shodno trenutnim procenama koje stranački štabovi i njima naklonjeni mediji vešto prećutkuju, 15% do 20% precrtanih listića pokazatelj su u kojoj meri je aktuelna politička scena trula.
Do sada smo uvek glasali za manje zlo, prvo je to bio Koštunica, pa Velja Ilić, onda dvojac Dačić/Mrkonjić, pa Boris Tadić ─ možete li da pogodite ko je sledeći?
Na kraju, ovo nije agitacija za precrtano glasanje ─ već poziv da svako od nas ozbiljno razmisli da li na aktuelnoj političkoj sceni postoji politička ponuda koja zastupa njegove interese. Ukoliko eventualno postoji (lično, nisam sposoban da je vidim) da li vam ista uliva makar minimum poverenja da će ono što sada obećava kasnije i da ispuni.
Ukoliko već nemate za koga ─ onda je najbolje da glasate za Čiča Glišu!

Nebojša Milenković

Related Posts