Istraživanja organizacija koje se bave radom sa osobama zaraženim HIV-om, pokazala su visok stepen diskriminacije HIV pozitivnih pacijenata u stomatološkim ordinacijama. Ovim se direktno ugrožava zdravlje HIV pozitivnih ljudi i krše njihova osnovna ljudska i građanska prava. Rezultati su pokazali da osobe koje su doživele ovakav vid diskriminacije, menjaju izabranog stomatologa i ne saopštavaju svoj zdravstveni status, kako bi dobili adekvatnu uslugu i izbegli ponavljanje diskriminatorske radnje. Tim povodom, razgovarali smo sa dr Marijom Jovanović, iz Stomatološke ordinacije „Incisivus“ iz Beograda.

Koliko se često u svojoj praksi susrećeš sa pacijentima obolelim od HIV-a?
Retko se susrećem sa HIV pozitivnim pacijentima. Tako je bilo i tokom studiranja, a tako je i sada u privatnoj praksi. Razlog verovatno leži u relativno niskom procentu HIV infekcije u opštoj populaciji kod nas, kao i u činjenici da pacijenti nisu u obavezi da stomatologu saopšte svoj HIV status.

Šta ti je prva pomisao kada ti neko saopšti da ima HIV?
Kao stomatolog nemam nikakvu pomisao, osim da treba da budem opreznija u radu nego obično. Ali što se tiče mene privatno, uglavnom je to neko saosećanje sa tom osobom, ne zbog toga što još uvek zvanično ne postoji lek koji bi doveo do izlečenja, jer dostupni su lekovi koji u dobroj meri drže pod kontrolom ovo oboljenje, već zbog toga što mogu samo da pretpostavim kako je teško živeti u društvu u kom se ne gleda blagonaklono na različitosti, u kome je neobaveštenost velika, pa samim tim i osuda, strah i diskriminacija.

Koliko prostora je na stomatološkom fakultetu posvećeno radu sa HIV pacijentima?
Ne tako mnogo. Iako se kroz većinu predmeta izučavaju pacijenti rizika u koje spadaju i HIV pozitivni pacijenti, iako imamo i predmet infektivne bolesti kao obavezan, nekako se uvek ta tema stavlja u drugi plan. Studenti ne rade sa pacijentima obolelim od HIV-a, jer nisu još uvek dovoljno manuelno spretni, a svaka nepažnja predstavlja rizik od zaražavanja, pa se samim tim i stvara utisak da je bolje izbeći rad sa HIV pozitivnim osobama kad god je to moguće.

ČITAJTE:  Petra Dynasty: Din, din, Dinastija, dreg kraljica mi najmilija

Šta je, po tvom mišljenju, uzrok diskriminacije HIV pozitivnih u stomatološkim ordinacijama?
Na prvom mestu strah od zaražavanja kao posledica činjenice da su stomatolozi i ostali zdravstveni radnici koji čine stomatološki tim najizloženiji situacijama u kojima može doći do infekcije HIV-om, u kombinaciji sa predrasudama i, koliko god nemoguće zvučalo, nedovoljnim znanjem, i više je nego dovoljno da dovede do diskriminacije. Suštinski se rad sa HIV pozitivnim i ostalim pacijentima ne razlikuje umnogome. Mere zaštite su iste za sve.

Zar ne bi trebalo da su lekari prvi koji će razbijati uvrežene predrasude u društvu o HIV-u?
Trebalo bi, ali i lekari su samo ljudi koji se kao i svi ostali ponekad bore sa poricanjem činjenice da se ljudi razlikuju i sa stvaranjem osećaja superiornosti u odnosu na one koji su “različiti”. Neko od nas ima više ili manje uspeha u tome.

Kakav je tvoj stav prema LGBT populaciji? Da li povezuješ HIV isključivo sa homoseksualnom orijentacijom?
Naravno da ne povezujem HIV samo sa homoseksualcima. Koliko se sećam, i u Vašem časopisu su bili izneti podaci o velikom broju heteroseksualaca među zaraženima HIV-om u Ruskoj Federaciji. Razne su situacije, navike i zanimanja ljudi koje predstavljaju rizik od infekcije HIV-om. S obzirom na to da se zna da se virus humane imunodeficijencije (HIV) kod zaražene osobe nalazi u najvećoj koncentraciji u krvi (i u menstrualnoj krvi), zatim u tečnostima koje luče polni organi (presemena tečnost, semena tečnost/sperma, vaginalni sekret) i u majčinom mleku, lako je zaključiti da osobe homoseksualne orijentacije nisu jedine izvor infekcije. Najlakši put prenošenja infekcije je kontakt sa krvlju zaražene osobe, nevezano od njene boje kože, pola, uzrasta i seksualne orijentacije; zatim nezaštićeni seksualni kontakt sa Hiv pozitivnom osobom; i sa zaražene majke na dete.

ČITAJTE:  Miloš Timotijević: Umetnik je sam po sebi avangarda

Kakvi koraci se moraju preduzeti na zakonodavnom planu kako bi se predupredila diskriminacija?
Svaki građanin naše zemlje, bio on HIV pozitivan ili negativan, ima svoja zakonom zaštićena prava i određene obaveze. Po mom mišljenju, zakonodavstvo ima prihvatljive propise u pogledu zaštite prava HIV pozitivnih osoba, kao i u sprečavanju diskriminacije, ali stiče se utisak da se društvo ne pridržava zakona i propisa u potpunosti. Prema tome, ne smatram da je potrebno menjati zakone, već da se svako nepridržavanje istih sankcioniše. Mislim i da je potrebno mnogo više edukacije prvenstveno mladih u školama, pa onda i odraslih zaposlenih po firmama, što već spada u domen opšte društvene atmosfere .

Koliko si društveno aktivna i da li smatraš da je potrebno aktivno učestvovati na izmenama opšte društvene atmosfere?
Za sad ne mogu, nažalost, da se pohvalim naročitim društvenim aktivizmom, ali imam dosta toga u planu. Jedna od stvari koju bih volela u bliskoj budućnosti da se ostvari je da u ordinaciji pružam besplatno neke od stomatoloških usluga materijalno najugroženijem stanovništvu.

Da li pratiš LGBT teme? Imaš li omiljeni film, pesmu ili knjigu sa tom tematikom?
U principu ne pratim, ali ukoliko naiđem na neki meni zanimljiv sadržaj sa tom tematikom, svakako pročitam. Tako je bilo i sa filmom na koji sam slučajno naletela, koji se snimljen po romanu egipatsko-američkog pisca Andrea Acimana, a čija radnja prati dva mlada čoveka homoseksualne orijentacije. U pitanju je film „Zovi me svojim imenom“ ili u originalu „Call Me By Your Name“. Film je po meni fantastičan. Takav bi bio i da govori o heteroseksualnom paru, što potvrđuje činjenicu da nema razlike između “vas” i “nas”, odnosno osećanja su univerzalna za jedno ljudsko biće. Omiljenu pesmu nemam, ali sam oduvek i zauvek zaljubljena u Fredija Merkjurija.

ČITAJTE:  Marko Karadžić: Država mora da sankcioniše nasilje

Imaš li neku poruku za naše čitaoce i HIV pozitivne među njima?
Prihvatite sebe, volite sebe, svi smo mi i isti i različiti u isto vreme, svi smo ljudi, nesavršeni. Biće uvek i onih koji će da vas osuđuju i onih drugih, ne dajte se, budite odgovorni prema sebi i drugima, i budite iskreni sa svojim stomatologom iako niste u obavezi da baš sve kažete.

Razgovarao: Igor Maksimović

Više tekstova iz broja 56 – oktobar 2020. možete pročitati na (Klik na sliku):


Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.