Springfild je grad u državi Mizuri i grad u kom ću živeti do kraja ove akademske godine. Budući da dolazim iz Beograda, ideja o selidbi u grad srednje veličine na jugu Amerike nije bila preterano primamljiva. Pored toga što je znatno manji od Beograda, Springfild se nalazi u jednoj od najkonzervativnijih država u Americi. Mizuri pripada jugu, “biblijskom pojasu”, obiluje rasizmom i jedna je od najsiromašnijih i najreligioznijih država – a ove dve varijable su presudne u analizi poštovanja ljudskih prava na određenoj teritoriji. U ovom tekstu baviću se kvalitetom života LGBTQ ljudi u Springfildu i pitanjem da li je najgore od Amerike i dalje bolje od onog najboljeg što Srbija ima da ponudi.
BOG VIDI DA IMAŠ TINDER I GRINDR
Na svakom koraku Springfilda se nalaze crkve. Ogromna većina mladih ljudi na mom univerzitetu je religiozna, ali ujedno i predstavlja nove, mlađe generacije vernika čiji stavovi nisu ostali imuni na društvene promene koje su se desile širom SAD. Iako jako posvećeni odlascima u crkvu, mladi ljudi su jako tolerantni prema LGBTQ populaciji ili se barem tako ponašaju. Mnogi od njih su možda potajno protiv npr. gej braka, ali to ne znači da se neće družiti sa vama ili vas tretirati drugačije, već će pre zauzeti hrišćanski pristup “volimo grešnike, mrzimo greh”. Znamo da postoje religiozni gejevi i u Srbiji, ali ovde ih je znatno više. Neki LGBTQ mladi ljudi su heteronormativni i integrisani do te mere da ćete ponekad čuti kako ne žele seks pre braka, kako čekaju da nađu onog pravog pa će zasnovati porodicu. Međutim, lagala bih kada bih rekla da se to može čuti u jednakoj razmeri od strejt i neheteroseksualnih ljudi – isto kao što je veći procenat ateista u LGBTQ populaciji, tako je i više njih koji se ne vode tim patrijarhalnim i tradicionalnim obrascima koji se tiču braka i seksa. Religija i patrijarhalnost, kojima američko društvo obiluje, imaju ogroman uticaj na regulaciju seksualne aktivnosti mladih. S druge strane, kada pogledam koliko mladih (strejt i nestrejt) koristi “dejting” aplikacije, koliko tinejdžerki je trudno i koliko često moji internacionalni prijatelji (koji su većinom Evropljani i veoma seksualno oslobođeni) menjaju američke seksualne partnere – postavlja se pitanje da li to što Amerikanci prozivaju “kurve”, ne pričaju o seksu, a vole da pričaju o bogu i braku, ujedno i znači da se ponašaju u skladu sa tim?
I GEJEVI NOSE ČARAPE I PAPUČE
Springfild je na svim listama uvek u top 15 najopasnijih gradova u Americi, najviše zbog rasprostranjenog kriminala, a bezbednost je za LGBTQ ljude jedna od najvažnijih karakteristika mesta u kome živimo. Iako sam svesna da je ovaj grad opasan i trudim se da se ne vraćam sama iz grada, s jedne strane se osećam sigurnije nego u Beogradu. Rodno izražavanje, razlog zbog kog su gej ljudi najčešće meta nasilja, ovde ne predstavlja veliki problem jer Amerikance (kojima su omiljena odevna kombinacija papuče i čarape, nebitno da li su gej ili strejt) prosto ne zanima kako se oblačite i kako izgledate. Pošto ljudi dolaze u betmen pidžami na časove, moje rodno izražavanje nikome nije dovoljno zanimljivo da bi me gledali čudno ili naglas pričali o mom izgledu. Ima nečeg utešnog u tome da znate ako vas neko napadne ili pokrade – on bi to uradio bez diskriminacije, tj. bilo kome.
MOJA ANAKONDA NE ŽELI BRAK NI DECU
Noćni izlasci ovde nisu loši, pogotovo kad uzmemo u obzir veličinu ovog grada. Poseban ugođaj daju religiozni fundamentalisti koji svakog vikenda stoje u centru grada sa transparentima “Party Ends in Hell”. Springfild ima da ponudi par gej klubova, u kojima često nastupaju drag queens (koje često svrate i na moj univerzitet u okviru nekog događaja). U klubove ne mogu da ulaze ljudi mlađi od 21, ali postoje neki koji dozvoljavaju ulazak svima preko 18 godina. Vlasnici klubova drže do zakona i stvarno proveravaju dokumenta na ulazu (jedino što možete da uradite protiv toga je da nabavite lažnu ličnu kartu). Kao i uvek, lezbejke nisu preterano privlačne (ovo je sve moje lično, površno mišljenje pa ga uzmite s zadrškom) i u proseku su gore nego u Srbiji – ali ona manjina koja spada u lepe, izgleda dosta bolje od najlepših kod nas. Za muškarce mislim da je situacija slična, mada se nisam previše udubljivala. Što se tiče muzike, jedno je sigurno – Amerikanci vole hip hop. Teško da ćete naći klub u kome fokus nije na takvoj muzici. Iako danju glume smernost, noću možete videti sve vernike kako se, jako seksualno, pritiskaju jedni uz druge dok Niki Minaž peva (ili šta god radi) Anakondu. Nakon što nepoznata devojka pošteno istwerkuje ispred vas možda ćete dobiti poljubac, a potom ćete verovatno prisustvovati lezbejskoj drami goroj nego u Pleasureu. Posle ćete je možda odvesti kući, a sutradan će ona najverovatnije hteti da je oženite – jer su ona i njeni roditelji prihvatili to što je lezbejka, ali ne i to da ima seks pre braka. Ovo me ne bi toliko plašilo da pre par dana gej brak nije postao legalan u Mizuriju.
FRENDLI UNIVERZITET
Budući da studiram sociologiju očekivala sam izrazito liberalne profesore, i to sam i dobila. Na časovima i u literaturi se obrađuju istopolne zajednice i govori se o LGBTQ ljudima bez ikakvih negativnih komentara. Univerzitet radi na poboljšanju položaja ugroženih grupacija, postoji LGBT centar i nekoliko LGBTQ organizacija koje čine studenti i studentkinje. Na prvom času profesori i profesorke imaju obavezu da, pored uputstva za ponašanje u slučaju tornada ili pucnjave na fakultetu, pročitaju i antidiskriminacioni pravilnik. Diskusije na času nisu preterano plodne jer studenti i studentkinje ovde nisu preterano informisani i bistri, ali barem se međusobno poštuju i slušaju. Profesori i profesorke su ekstremno tolerantni pa nisu ni najmanje neprijatni kad neko izjavi notornu glupost. Takođe ih ne zanima ako vam je šorc prekratak, da li ste istetovirani ili volite da jedete suši dok slušate predavanje.
SVE JE FUL I SVE JE SUPER
Sve u svemu, LGBTQ populacija živi slično kao strejt ljudi u Springfildu. Imaju mesta za izlaske, imaju crkve koje ih prihvataju, uglavnom ne putuju nigde jer nemaju para, a beli muškarci radničke ili niže srednje klase su najvidljiviji deo populacije. Od nedavno čak uživaju sva prava i beneficije koje imaju heteroseksualni parovi. Ukoliko želite da se venčate, nekako nabavite decu, nedeljom idete na misu, posedujete par pištolja i zdušno se borite protiv abortusa i javno finansiranog zdravstvenog osiguranja – Springfild je mesto za vas. Mejnstrim LGBT pokret je sigurno ponosan na svoja dostignuća – LGBT ljudi su integrisani, “normalni” i ućutkani kao nikada pre. Ako izuzmemo priču o ekonomskim klasama (Da, većina ljudi ovde stvarno veruje u američki san!) – u Springfildu možda nije savršeno kada si peder, ali je i dalje lakše nego kada si crnac ili nedajbože ateista. Da, najkonzervativniji deo Amerike je ipak liberalniji od glavnog grada Srbije. Iako znam da uvek i svuda postoji mogućnost za nasilje, atmosfera na ulicama ovde je slobodnija i najgora stvar koju neko može da vam kaže je “Završićeš u paklu grešnice!” – a kada ne mariš za poštovanje religijskih normi to čak nije ni uvreda.
Piše: Asja Lazarević
