Američki predsednički izbori su politički show koji bi Željko Mitrović želeo da vidi u Srbiji. Politika u celom svetu je estradizovana, a zabavi nikad kraja. Učesnika ima skoro kao u “Zadruzi”, a keša više nego što iko od novca gladnih političara u ostatku sveta može i da zamisli. Na predsedničkim izborima 2016. godine Amerikanci su slupali 2,4 milijarde dolara (oko 120 puta više nego u Srbiji).

Među 25 kandidata koji su u trci za demokratsku nominaciju za izazivača Donalda Trampa veliku pažnju privlači Pit Butedžedž, gradonačelnik Saut Benda (South Bend) u Indijani.

Ovog političkog vunderkinda, kako ga neki nazivaju, do skora su mediji obožavali. Oženjen gej, koji nema problem da sa mužem ide u kampanju, a opet vernik episkopalijanac. Završio Harvard, Rhodes stipendista za koga svi očekuju da izabere biznis (do sada je samo Bil Klinton od predsednika bio stipendista fondacije koju je napravio 1902. godine jedan od najbogatijih ljudi tog vremena Sesil Rouds) bacio se na politiku i postao gradonačelnik u konzervativnoj državi Srednjeg Zapada.

Kao da mu to nije bilo dosta, uzeo je mirovanje i otišao na šest meseci u Avganistan i učestvovao u ratu kao pripadnik mornaričke obaveštajne službe. Za pohvalu je i to da govori sedam jezika pored engleskog (norveški, španski, italijanski, francuski, malteški, arapski i farsi), a ume i da zasvira na klaviru.

Ako ni po čemu drugom, Butedžedž je privukao pažnju svojim imenom, pošto su štampani i internet mediji obavezno objavljivali i uputstvo kako se njegovo prezime izgovara.

Reč je o mladom, pristojno izgledajućem, pametnom i obrazovanom kandidatu koga mora da barem poštuje, ako ne i zavoli svaki beli liberalni demokrata. Zato je za dva meseca od političkog anonimusa postao jedan od kandidata koji polako dobija i podršku partijskog establišmenta (bivši američki predsednik Barak Obama je njega i Kamalu Haris, takođe kandidatkinju za demokratsku nominaciju, proglasio za buduće lidere partije još pre tri godine). Za kratko vreme je uspeo da sakupi sedam miliona dolara od 65.000 donatora, a rezultati za drugi kvartal tek treba da stignu krajem juna.

No, medeni mesec sa medijima za Butedžedža polako prolazi. Već sada liberalni mediji podsećaju da on i nije prvi queer kandidat (prva je bila čikaška dreg kraljica Joan Jett Blakk koja je sa Queer Nation partijom 1992. godine obećala da će pobediti Džordža Buša Starijeg, a drugi je bio gej republikanac Fred Karger). Ipak, LGBTIQ zajednica mu ne zamera što nije prvi, već što je previše mainstream, “strejt”.

Butedžedž uporno izbegava da govori o politikama za koje se zalaže, što mu mnoge demokrate zameraju. Za razliku od Elizabet Voren, Kamale Haris, Džoa Bajdena i Bernija Sandersa, koji su vrlo detaljni u opisivanju poteza koje će povući kada sednu u fotelju, on govori o vrednostima koje zastupa, kao i da će politike formirati u skladu sa ovim vrednostima i realnom situacijom kada se nađe u poziciji da rešava probleme.

Butedžedž ovo pravda time da želi da bude predsednik pomiritelj, ali taj politički argument je ćorak, pošto od svih kandidata jedini ko može da uzme tu ulogu je bivši potpredsednik “Tata” Džo Bajden, koji ubedljivo vodi na listi kandidata sa 33-35% podrške demokrata u većini svih istraživanja, dok gradonačelnik Pit je na 6-8%.

Na preliminarnim izborima glavnu reč u Demokratskoj partiji vode crni glasači (čine 40% glasačkog tela), a pogotovu u ranim izborima u državama Juga, gde i 60% glasača nisu belci. Butedžedž očajno stoji među njima (samo 2% podrške), sasvim zasluženo.

Tokom svog gradonačelničkog mandata proslavio se po tome što je srušio oko hiljadu kuća u krajevima u kojima žive Afroamerikanci i Latinoamerikanci u Saut Bendu, kako bi oslobodio prostor za razvojne projekte. Otpustio je crnog šefa policije, a poznat je i po izjavi da su svi životi bitni, kada su ga pitali šta misli o “Black Lives Matters”, kampanji protiv policijskog nasilja nad Afroamerikancima. Zalaže se i protiv davanja prava glasa zatvorenicima, među kojima ogromna većina su Afroamerikanci, Latinoamerikanci i Indijanci.

Glavni argument za izbor Butedžedža je da on navodno ima podršku radnika belaca na Srednjem Zapadu (koji su doneli pobedu Trampu). Butedžedž to nije pokazao u svojoj kratkoj političkoj karijeri. On jeste pobedio u Saut Bendu već dva puta, ali svi zaboravljaju da je taj grad sa sto hiljada stanovnika univerzitetski centar u kome je sedište najvećeg katoličkog univerziteta Notr Dam. Kad god je pokušavao da izađe iz tog okruženja, Butedžedž je gubio, prvo za ministra finansija (state treasurer) Indijane 2010, a zatim za šefa Demokratskog nacionalnog komiteta 2017. godine.

Istraživanja pokazuju da koliko god se Butedžedž trudio da se uklopi u masu, njegova seksualnost jeste bitna. Demokrate nemaju problem sa gej kandidatom, čak 86% odsto kaže da ne razmišlja o tome, ali većina misli da država nije spremna za gej kandidata. Ovo je u suprotnosti sa istraživanjem iz 2007. godine kada je većina smatrala da su SAD spremne za crnog predsednika i 2015. kada su bili ubeđeni da je nacija spremna za predsednicu.

Male su šanse da Butedžedž pobedi, pa se postavlja pitanje koji je motiv za njegovo učešće. On će sebi podići vidljivost na nacionalnom nivou, zasigurno, ali videćemo da li će to iskoristiti u budućnosti. Ono što je sigurno je da će LGBTIQ politički pokret u Americi profitirati, pošto konačno ima pristojnog kandidata za učešće u nacionalnoj političkoj areni.

Piše: Boris Milićević

Više tekstova iz broja 48 (jun 2019) možete pričitati na:

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.