Seksualna napetost, intenzivna čežnja i nežni trenuci između Šejna Holandera i Ilje Rozanova pretvorili su „Heated Rivalry“ u globalni fenomen. HBO Max adaptacija književnog serijala Rejčel Rid, pod vođstvom Jacoba Tierneyja, uspela je da spoji hokej, zabranjenu romansu i otvoreno kvir narativ u trenutku kada takve priče postaju sve ređe na televiziji. U vremenu kada izveštaji pokazuju pad broja LGBTQ likova na malim ekranima, ova serija je eksplodirala – i to ne samo zbog emocija, već i zbog eksplicitnosti.
Nikada hokej nije bio važniji za LGBTQ publiku nego nakon meteorskog uspeha „Heated Rivalry“, što je za glavne glumce donelo brojne fizičke zahteve – i na ledu i van njega. Connor Storrie i Hudson Williams, koji tumače zatvorene profesionalne hokejaše Ilju i Šejna, vrlo brzo su shvatili da će se od njih tražiti podjednako uverljiv sport i podjednako uverljiva intimnost.
Hemija između njih dvojice bila je presudna još na audiciji. Tokom probnih čitanja postalo je jasno da funkcionišu kao par – toliko da je Tierney kasnije otkrio kako mu je Williams, posle testa hemije, rekao da je Connor „delovao kao da će ga oboriti i pojebati“. Taj sirovi instinkt, ta energija, postali su temelj serije koja, kako je sam kreator serije rekao, „živi i umire sa njima“.
Obojica glumaca priznaju da su se gotovo odmah zaljubili u svoje likove. Williams je plakao čitajući scenario šeste epizode i imao osećaj da niko drugi ne sme da igra Šejna. Storrie je radio na ruskom akcentu i insistirao na tome da Ilja bude potpuno uverljiv kao zasebna ličnost, jer — kako kaže — publika može da poveruje u njih zajedno samo ako su autentični pojedinačno.
Ali uspeh je doneo i neočekivanu vrstu pažnje. Scene tuširanja i eksplicitni kadrovi postali su viralni, a Storrie je otvoreno priznao da nije očekivao da će njegova zadnjica postati „tolika tema razgovora“. „Definitivno smo objektifikovani“, rekao je, uz dozu ironije, zahvaljujući fanovima na tvitovima o njihovim telima. Obojica su unapred, uz koordinatora za intimnost, precizno definisali granice onoga što su spremni da snime, a posle završetka projekta čak su uradili i iste tetovaže sa natpisom „sex sells“ — kao duhoviti komentar na činjenicu da erotika jeste snažan deo privlačnosti serije, ali ne i njena suština.
Jer iza viralnih GIF-ova i uzavrelih scena stoji priča o dvojici sportista koji godinama kriju vezu, balansiraju karijere, slavu i sopstvene strahove. Upravo o tim slojevima — o fizičkoj zahtevnosti snimanja, o pritisku javnosti, o spekulacijama o privatnom životu i o emocionalnoj dinamici između Ilje i Šejna — govorili su u velikom razgovoru za Deadline.
Znam da svi na društvenim mrežama obožavaju „Heated Rivalry“, ali kako je bilo videti reakciju fanova uživo?
CONNOR STORRIE: Preplavljujuće je. Imali smo fan događaje pre nego što je serija izašla i tada je bilo lakše jer nije bilo toliko o nama, već o priči. Ali sada je čudno biti među ljudima, jer više nije samo „Volim ovu priču, volim ove likove“, već „Volim tebe u seriji“, i to je nešto što mi je teško da prihvatim.
HUDSON WILLIAMS: Da, skoro bih voleo da nam nisu dali mikrofone, nego da su nas samo poslali među publiku. Mogu da funkcionišem jedan na jedan, ali kada ti kažu „reci nešto“, a svi te gledaju i snimaju, pomisliš: „Šta tačno da kažem pred svima?“ Ali kada su se mikrofoni spustili, mogli smo samo da upoznajemo ljude, pravimo selfije i slušamo koliko im to znači. To je zaista posebno.
Očigledno su scene seksa postale izuzetno popularne. Ali šta je fizički zahtevnije – intimne scene ili hokej? Šta biste radije snimali ceo dan?
WILLIAMS: Radije bih snimao scene seksa, jer kod hokejaških scena bole me stopala, dobijam grčeve i nisam toliko dobar, pa moram da pazim da ne izgledam kao lažnjak. Kod scena seksa ih toliko uvežbamo i znamo šta ćemo raditi unapred, da su zapravo zabavne.
STORRIE: Da, to je kao ples. Potpuno se slažem. Hokej nije lak. Teško je poverovati da si NHL igrač na vrhuncu karijere. Ti ljudi rade ceo život za to. Obuješ klizaljke i stojiš pored tipova koji to rade 20 godina i pomisliš: „Dobro sam.“ Veoma je fizički zahtevno. A dugo biti na ledu gotovo je mučno. Svetla, hladnoća… nije lako.
Prvo smo gledali kako Šejn otvoreno pokazuje emocije, kasnije smo videli da Ilja malo popušta. Istovremeno, Šejn počinje da se povlači. Recite mi nešto o tom „povlačenju konopca“ i kako ste to preneli na ekran.
STORRIE: Za mene je to uvek trenutak po trenutak. Ne razmišljam o lukovima ili zapletu, niti o tome „ovo je drugačije od onoga što smo radili pre“. Mislim da jednostavno jako dobro poznajemo ove likove, i onda je lako da ih ubacimo u bilo koju situaciju. Uvek gledam na Ilju kao na zasebnu celinu, i ako sam čvrsto u tome, onda će prirodno dati ono što je potrebno za radnju. A imamo i nekoga poput Jacoba koji zna priču kao svoj džep i kaže: „Ne, ovde treba malo više ovoga, malo manje onoga.“ Dakle, važno je poznavati osobu, a onda je možeš ubaciti u bilo koji element priče.
WILLIAMS: Da, poznajući Šejna, delovalo je logično da beži. To je kao kada pomisliš da dižeš nešto teško, a ono odjednom postane lagano – taj trenutak „O, moj Bože.“ Izgleda kao dečko, kao partner, a do sada nije bilo tako. I to je zastrašujuće. Samo oslovljavanje imenom, sve te male stvari koje ga plaše u tom trenutku, teško mu je da to prihvati.
STORRIE: Toliko je novih stvari da ne možeš a da se ne osećaš promenjeno.
Kako je bilo uključiti Rose u celu priču? Pomalo podseća na Travis Kelce i Taylor Swift.
WILLIAMS: Nisam previše upućen u njih, pa ne mogu da komentarišem. Ali rad sa Sophie bio je fantastičan. Lik Rose je veoma zanimljiv jer je Šejn zaljubljen u Ilju, ali Rose na neki način vrši pritisak na to ko bi on trebalo da bude ili kako misli da bi trebalo da izgleda. S druge strane, ona mu pruža poverenje i sigurnost. Do tada je samo Ilja mogao da mu pruži takav osećaj, ali njegove emocije nisu uvek bile pažljivo tretirane, pa je to veoma zanimljiva povezanost.
STORRIE: Da, još jedna prava povezanost.
I ta mogućnost da izađu u javnost i da ih paparaci fotografišu.
WILLIAMS: Mislim da je to tragični element za Šejna. Može da bude u javnosti sa nekim ko zapravo nije osoba u koju je zaljubljen na isti način, ali ta veza se slavi na način za koji oseća da njegova prava ljubav nikada ne bi bila.
GLAAD je nedavno objavio izveštaj da skoro polovina LGBTQ likova nestaje sa televizije ove godine. Kako je biti deo serije koja je otvoreno kvir i u kojoj se mnogi prepoznaju?
STORRIE: Sjajno je. Mislim da zajednica kojoj se obraća ima ogroman kulturni uticaj, sada više nego ikada. Ova serija pokazuje koliko to odjekuje u svetu, i unutar i van te zajednice. Želim da ljudi znaju koliko smo entuzijastični i koliko se poistovećujemo sa njima, i koliko volimo ovu vrstu ljubavi.
WILLIAMS: I volimo ovu priču.
Kada postoji veliki kvir projekat poput ovog, čini se neizbežnim da ljudi počnu da spekulišu o vašoj seksualnosti.
WILLIAMS: Naravno, to je jednostavno priroda slavnih.
Ili da vas optužuju za „queerbaiting“. Kako je odvajati privatno od profesionalnog?
WILLIAMS: Nikada nisam mislio da, ako postanem javna ličnost, neću želeti određeni nivo privatnosti. Connor i ja smo najbolji prijatelji i volimo da tu bliskost pokazujemo fizički. Ljudi će pretpostavljati i zaključivati, i moraš to da pustiš. Ali nikada ne želim da prestanem da pokazujem ljubav koju imam prema Connoru, i neću. Mislim da više stvari može biti istovremeno istina. Želimo da kvir ljudi pričaju kvir priče. Takođe, to ne možeš da pitaš u prostoriji za audiciju. Jacob je to najbolje rekao: moraš proceniti koliko su ljudi entuzijastični prema priči. Mogli su da mi plate deset dolara i nahrane me, i ja bih radio ovu priču. Mislio sam da neću dobiti ništa, ali sam toliko voleo ovu priču da sam želeo da budem deo toga. Siguran sam da Connor oseća isto. To je jedino što možeš da proceniš.
STORRIE: Apsolutno. Toliko energije dolazi ka nama sa usponom ove serije i meni je važno da imam malo razdvajanja od lika. Sve što mogu da kažem jeste da volim Ilju i zajednicu kojoj ova serija pripada i kojoj je namenjena. To je mnogo zanimljivije i vrednije od još jedne tipične hetero priče. S kim izlazim, s kim spavam, šta god – to ću zadržati za sebe. Ali bez obzira na to, mislim da je ovo izuzetno važno. I uz sve to, jednostavno je baš kul.
Više tekstova iz broja 88 – februar 2026. možete pročitati na (Klik na sliku):
