Pre nego što počnem da se bavim temom finansiranja LGBT organizacija u Srbiji želeo bih da objasnim kako sam došao na tu ideju. Mnogi će pomisliti da iza moje motivacije leži malicioznost i želja da napakostim drugim LGBT organizacijama i da će ovo biti još jedna moja kritika rada srpskog LGBT sektora. Ne, moja motivacija je bila da proverim da li je moja procena da se LGBT sektor nalazi u finansijskoj krizi tačna i da li iza podrške međunarodne zajednice stoji i finansijska pomoć ili samo lepe reči. U ovom tekstu, koliko god to želeo, neću se baviti ocenom rada LGBT organizacija, niti kvalitetom njihovih projekata. To ostavljam vama.
Sve je počelo kada je Novosadska lezbejska organizacija, koja je postojala deset godina, najavila da će prestati sa radom. Kako je izjavila Jelena Anđelovska iz NLO jedan od razloga je i ekonomski, odnosno činjenica da za deset godina nikada nisu dobile podršku od strane države. Ona je ocenila da ta podrška koja je izostala nije zapravo pitanje novca, već pitanje stava države prema LGBT organizacijama, ko je sve vreme ostao ignorantski.
Sa ignorisanjem države suočile su se i organizacije koje su radile na HIV prevenciji, a koje su se zbog povlačenja Globalnog fonda iz Srbije našle u problemu jer država nije preuzela njihovo finansiranje, tako da su se AS centar i Siguran puls mladih ostali bez prostorija i smanjili svoje aktivnosti. Sa sličnom sudbinom gubitka prostorija suočila se, kako nezvanično saznajem i Gej strejt alijansa, koja je takođe zapala u finansijske poteškoće.
Početkom ove godine Stejt department je raspisao konkurs za Srbiju za mali grant do 25 hiljada dolara koji bi kao fokus imao nove antidiskriminativne legislative, nove zakonske regulative za LGBT osobe, mehanizme za zaštitu LGBT osoba, stvaranje koalicija za podršku LGBT osobama koju bi činili zdravstveni radnici, naučnici, verski lideri i mejnstrim organizacije za ljudska prava i povećanje tolerancije i stvaranje dijaloga između potencijalnih saveznika u borbi za LGBT prava. Nakon što se konkurs završio Stejt department je odlučio da ne podrži nijedan predlog projekta. Slično, da nijedan LGBT projekat ne bude podržan, se desilo sa još nekoliko konkursa ambasada u Beogradu, što ukazuje da postoji neki problem, ili da su projekti LGBT organizacija toliko loši ili da donatori nemaju sluha za stvarne potrebe LGBT populacije u Srbiji. Iako su mnogi razočarani u rad LGBT organizacija u Srbiji i priželjkuju njihov nestanak, to bi podrazumevalo nestanak kakvih takvih usluga koje one nude LGBT populaciji, što i ne bi bio neki veliki problem da postoje organizacije koje bi preuzele da nude te usluge i zaštitu LGBT populaciji.
Ali krenimo redom. Na sajtu Agencije za privredne registre možete videti finansijske izveštaje svih nevladinih organizacija, što doprinosi transparentnosti rada domaćih nevladinih organizacija. Podaci za 2014. godinu još uvek nisu objavljeni na sajtu APR, tako da su dostupni podaci za 2013. godinu i ranije. Po podacima koji su dostupni na sajtu Asocijacija Duga je imala poslovni prihod od 17 miliona dinara (oko 150.000€), AS centar 4,125 miliona (oko 36.000€), Centar za kvir studije 1,665 miliona (oko 15.000€), Egal 149 hiljada (oko 1300€), Gayten LGBT 4,98 miliona (oko 44.000€), Gej lezbejski info centar (koji je deo Regionalnog info centra) 3,636 miliona (oko 32.000 €), Labris 13,243 miliona (oko 116.000€), Queeria centar 2,283 miliona (oko 20.000€), Novosadska lezbejska organizacija 4,24 miliona (oko 37.000€), Parada ponosa 4,89 miliona (oko 43.000€), Siguran puls mladih 10,767 miliona (oko 94.000€), što je ukupno preko 600 hiljada evra godišnje. Što se tiče Gej strejt alijanse poslednji finansijski izveštaj koji je dostupan na sajtu APR je iz 2011. godine (?!) i ostvaren je poslovni prihod od 6,266 miliona dinara (oko 55.000€). Pošto podataka za 2014. godinu nema na sajtu APR, odlučio sam da ih zatražim od samih organizacija i saznam mišljenje LGBT organizacija povodom moje teze da postoji ekonomska kriza u LGBT sektoru i kako vide uticaj donatorskih politika na sektor.
Aleksandar Prica iz Asocijacije Duga smatra da definitivno postoji finansijska kriza u LGBT sektoru, pre svega u onom delu koji pruža direktne usluge korisnicima. „Sve manji broj donatora i sa sve manjim sumama novca finansira direktan rad sa korisnicima, što je naročito opasno sada kada je u MSM populaciji koncentrovana epidemija HIV, a posle odlaska Globalnog fonda donatori nisu odvojili sredstva za ove namene, kao ni država Srbija. Naš budžet za 2014. godinu je bio manji za 3 miliona dinara, dok će budžet za 2015. godinu po našim očekivanjima biti manji za 12 miliona, što će biti najniži budžet koji ćemo imati u proteklih osam godina“, smatra Prica.
Mirjana Bogdanović iz Gej strejt alijanse se slaže da ekonomska kriza postoji i da je ona sve vidljivija: „Finansijska kriza je sve veća i sve se više oseća u nevladinom sektoru generalno, te u tom smislu LGBT organizacije ne treba izdvajati od ostatka sektora. Sve je manje raspoloživih sredstava od strane dosadašnjih „tradicionalnih“ donatora kao što su pojedine ambasade i fondacije, ta sredstva se preusmeravaju u druge zemlje sa mnogo većim deficitom ljudskih prava i drugim problemima, NVO u Srbiji se upućuju na EU fondove za koje pak mnoge od njih nisu spremne u smislu kapaciteta za apliciranje. Država s druge strane još uvek ne razume svoju ulogu u finansiranju civilnog društva i sredstva koja izdvaja su često minimalna. Biznis sektor, koji je u mnogim zapadnim državama najznačajniji donator civilnog sektora, u Srbiji je još uvek daleko od toga posebno kada su u pitanju ljudska prava“, zaključuje Bogdanović.
Iz Organizacionog odbora Parade ponosa su me uputili na sajt APR kad je u pitanju njihov budžet i da čekam objavljivanje podataka za 2014. godinu, a što se tiče donatorskih politika smatraju da se uglavnom prate globalne tendencije, ali da LGBT organizacije u Srbiji za razliku od regiona koje su usmerene jedino na EU fondove, imaju privilegiju da dobijaju sredstva od različitih ambasada. „Treba uzeti u obzir da LGBT organizacije u Srbiji deluju već 25 godina i da je to vreme bilo sasvim dovoljno da se izgradi održivost organizacija za njihov rad. Jednako je važno da se razume da su donatorske politike zasnovane i na rezultatima rada samih LGBT organizacija. U evaluacijama Parade ponosa Beograd primetili smo da je od 2011. godine do danas međunarodna zajednica odobrila znatno veći broj projekata LGBT organizacijama, zatim organizacijama za ljudska prava koja su se ovom temom bavile indirektno, ali je evidentno da i mnoge državne institucije sada imaju LGBT projekte na svojoj agendi, što sagledavamo kao jedan od pozitivnih aspekata rada Parade ponosa Beograd za druge LGBT organizacije i LGBT zajednicu u Srbiji,“ kažu iz Parade ponosa.
Jelena Vasiljević iz Labrisa kaže da je Labrisov budžet za 2014. godinu veći od budžeta iz 2013, budžet za 2015 će biti veći u odnosu na 2014, budžet za 2016. veći od 2015… i smatra da interesovanje pojedinih donatora za LGBT teme raste i pretpostavlja da će tako biti još nekoliko godina, ali su organizacioni kapaciteti LGBT organizacija nedovoljni da apsorbuju veća sredstva.
Milan Đurić iz Gayten LGBT kaže da je budžet za 2014. godinu veći od 2013, a budžet za 2015. godinu će biti u sličnom okviru kao za 2014. Što se tiče donatorskih politika Đurić kaže: „Mi komuniciramo sa donatorima u vezi sa formulisanjem njihovih trendova i politika, i neki su imali sluha i uvažili naše mišljenje do izvesnog stepena, neki manje, ali smatram da je važno sa njima održavati komunikaciju i informisati ih šta su potrebe koje procenjuju LGBT organizacije, i da su pored rada u sferi javnog zagovaranja i reforme institucionalnih sistema, podjednako važni i drugi oblici aktivizma.“
Što se tiče Gej lezbejskog info centra budžeti za 2014. i 2015. godinu su neznatno veći od 2013. godine, ali strahuju da će 2016. biti finansijski problematična i smatraju za skandaloznim da Parada ponosa preuzima zasluge za navodno povećanje broja odobrenih LGBT projekata od strane donatora.
Sajt APR je pokazao još jednu problematičnu činjenicu, a to je broj stalno zaposlenih u LGBT organizacijama. Najveći broj stalno zaposlenih ima Labris, šest, Siguran puls mladih pet, Queeria centar dva, Gej lezbejski info centar, Gayten LGBT, AS centar, Novosadska lezbejska organizacija po jednog zaposlenog, dok ostale organizacije nemaju nijednog. Nezvanična informacija je da je prosečna zarada u LGBT organizacijama 50 hiljada dinara, što zajedno sa informacijom da u sektoru vlada finansijska kriza, samim tim i finansijska nesigurnost može da bude razlog zašto nema novih ljudi u aktivizmu i što profesionalni nivo onih koji rade u sektoru nije baš najsjajniji.
Za potrebe ove analize kontaktirao sam i donatore LGBT organizacija koji su bazirani u Srbiji; Fondaciju za otvoreno društvo, Trag fondaciju, Civil Rights Defenders, Heinrich Boell Stiftung, Konrad Adenauer Stiftung, Nemačku organizaciju za međunarodnu saradnju GIZ, Rosa Luxemburg Stiftung, Rekonstrukcija ženski fond, ambasade Holandije, SAD, Velike Britanije, Norveške, Nemačke, Švajcarske i Evropsku delegaciju u Srbiji sa pitanjem koje LGBT projekte su finansirali i u kom iznosu.
Najveći donator i partner LGBT organizacija svakako je Holandska ambasada koja konstantno podržava njihov rad. Ambasada je 2012. godine podržala projekte Gej lezbejskog info centra, Labrisa, Gej strejt alijanse i Parade ponosa u ukupnom iznosu od 32.661€, 2013. projekte Labrisa, Gayten LGBT, Gej lezbejskog info centra, Parade ponosa u ukupnom iznosu od 97.267€, 2014. projekte Asocijacije Duga, Foruma za etničke odnose, Parade ponosa i dva projekta Labrisa u ukupnom iznosu od 115.621€, dok su u 2015. godini do zaključenja ovog broja podržali samo projekat Gej lezbejskog info centra u iznosu od 25.000€, što bi ukupno iznosilo 270.549€ za period od 2012. do 2015. godine.
Evropska delegacija u Srbiji je dostavila podatke da je podržala projekat „Bezbedni i jednaki: Anti-diskriminatorni i menadžment različitosti pri zapošljavanju“ Labrisa, Gayten LGBT i slovenačke organizacije ŠKUC u iznosu od 93.070€, ali smo iz Labrisa dobili informaciju da je u pitanju konkurs Evropske komisije u Briselu. Komisija je odobrila projekat Fonda Heartefact „Intruders“ u visini od 73.970€ koji se bavi pronalaženjem, istraživanjem i tumačenjem, arhiviranjem i konzerviranjem tragova, sećanja i istorije homoseksualnosti u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Ovaj projekat je podržan i od strane Heinrich Boell Stiftung, Britanske ambasade i Koalicije „Korak“. Projekat „Borba protiv diskriminacije i izgradnja kulture tolerancije kroz dijalog, reformu zakonodavstva i aktivni monitoring diskriminatornih praksi“ Centra za unapređivanje pravnih studija podržan je od strane Evropske delegacije u visini od 125.372€ u okviru kog je rađeno na zakonskim rešenjima vezanih za istopolna građanska partnerstva i zakon za transrodne i transseksualne osobe. Iz ovoga izvlačim zaključak da Evropska delegacija u Srbiji do sada nije direktno podržavala srpske LGBT organizacije, te sam želeo da proverim da li su srpske LGBT organizacije podnosile projekte i koja su njihova iskustva. Asocijacija Duga je do sada tri puta podnosila projekte koji su se uglavnom bazirali na razvoj i unapređenje usluga za LGBT osobe i njihove porodice, ali su uvek odbijeni. Gej strejt alijansa je takođe do sada tri puta konkurisala, dok je Labris dva puta aplicirao, kao i Gej lezbejski info centar, svi bez uspeha. Parada ponosa Beograd i Gayten LGBT do sada nisu aplicirali kod Evropske komisije, a Queeria centar je odbio da odgovori na ovo, kao i sva ostala pitanja koja su poslata LGBT organizacijama.
Slično Queeria centru ni Civil Rights Defenders nije bio spreman da odgovori na pitanja koja su poslata donatorima, pod izgovorom da, kako kaže Goran Miletić, „imaju odluku menadžmenta da se donacije ne saopštavaju budući da mogu imati bezbednosne posledice po branitelje ljudskih prava“. „To znači da smatramo da javna rasprava o tačnim iznosima može dovesti do različitih problema za aktiviste, uključujući i one koji se bave LGBT pravima“, te me je uputio da pitam same organizacije da li su dobijale donacije od njih i u kom iznosu. Ipak više informacija sam uspeo da dobijem od Švedske međunarodne razvojne agencije koja kaže da je Civil Rights Defenders u 2012. dao 29.000€, 2013. godine 51.700€, 2014. godine 47.000€, a 2015. godine 16.900€ za LGBT projekte, što je ukupno 144.600€, dok su informacije za koje projekte i organizacije odlučili da ne podele s javnošću, poštujući odluku CRD. U mom ispitivanju LGBT organizacija, Asocijacija Duga, Gej lezbejski info centar, Gej strejt alijansa, Parada ponosa i Gayten LGBT su rekle da u vremenskom periodu od 2012-2015. godine nisu dobijale donacije od CRD.
Švedska međunarodna razvojna agencija je ustupila i informacije o donacijama za LGBT projekte fondacije Kvinna till kvinna koja je fokusirana na ženske organizacije. U 2012. godini dato je 45.000€, 2013. godine 50.000€ i 2014. godine 40.000€, ukupno 135.000€ za LGBT projekte.
Fondacija za otvoreno društvo je 2012. godine dala 5.000 dolara Gej lezbejskom info centru, 2013. godine ukupno 55.000 dolara Gej lezbejskom info centru, Labrisu, Gayten LGBT i za dva projekta Centra za kvir studije, 2014. godine ukupno 45.000 dolara Gej lezbejskom info centru, Gej strejt alijansi, NDI, 2015. godine ukupno 35.000 dolara Gej lezbejskom info centru, Centru za kvir studije i dva LGBT projekta ne-LGBT organizacija, što je ukupno 140.000 dolara.
Norveška ambasada je jedna od retkih koja poštuje principe finansijske transparentnosti i sve podatke koje je projekte finansirala objavljuje na sajtu ambasade. Ambasada je 2012. godine podržala Paradu ponosa sa 17.000€ i Queeria centar sa 30.000€, 2013. godine Paradu ponosa 17.000€, 2014. godine Paradu ponosa sa 13.500€, Labris 18.000€ i Gej lezbejski info centar 15.000€, ukupno 110.500€ za LGBT projekte.
Trag fondacija je 2012. godine podržala Labris, Izađi Novi Sad, i dva projekta Sigurnog pulsa mladih u iznosu od 3.598.267 dinara, 2013. godine Siguran puls mladih u iznosu 918.670 dinara i 2014. godine dva projekta Asocijacije Duga i udruženja Sloboda prava u iznosu od 3.060.454 dinara, što je ukupno 7.577.391 dinar.
Heinrich Boell Stiftung je dostavio spisak organizacija koje je podržavao u periodu od 2012. do 2014. godine, ali bez pojedinačnog ili ukupnog iznosa, što za potrebe ove analize nije preterano relevantno.
Švajcarska ambasada i Konrad Adenauer Stiftung u ovom vremenskom periodu nisu podržavale LGBT projekte, dok Britanska, Nemačka i Američka ambasada nisu dostavile podatke iako su iste obećale, dok od Rekonstrukcija ženskog fonda, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i Rosa Luxemburg Stiftung nisam dobio nikakav odgovor.
Mnoge organizacije su naglasile da država ne finansira LGBT organizacije u dovoljnom obimu, te sam od Uprave za trezor zatražio podatke koje su LGBT organizacije dobijale finansijska sredstva od države u periodu od 2012. do 2015. godine. Labris je u ovom periodu dobio skoro 800 hiljada dinara, Parada ponosa 850 hiljada dinara, Gej strejt alijansa oko 1,5 miliona dinara, Gej lezbejski info centar skoro 5 miliona dinara, Siguran puls mladih preko 23 miliona dinara i Asocijacija Duga preko 31 milion dinara. Što je preko pola miliona evra od države za LGBT organizacije, mahom za projekte iz oblasti zdravlja, te je zbog toga Ministarstvo zdravlja najveći donator, kao i Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo kulture i informisanja. Moglo bi se reći da je Republika Srbija najveći finansijer LGBT organizacija, ako uporedimo sa gore priloženim ciframa, ali moramo imati na umu da su ta sredstva mahom stigla iz stranih izvora.
Sada je preda mnom težak zadatak, da završim ovu analizu i dam neki zaključak. Pojedine LGBT organizacije su prestale sa radom, neke će prestati u budućem periodu, neke su u finansijskoj krizi, neke tvrde da nisu, ali ono što je sigurno jeste da je pred LGBT organizacijama sve teži period, jer se donatori povlače i sve se prebacuje na EU fondove, za koje mnoge organizacije nisu spremne. Pred vama su podaci koliki su budžeti LGBT organizacija u Srbiji, koliko su koji donatori u Srbiji izdvajali za LGBT projekte, gde je podrška samo na lepim rečima, a gde konkretna, što će vam sve pomoći da sami izvučete zaključke i date odgovor na pitanje da li ono što vam nudimo i što činimo za vas zaista vredi preko 600 hiljada evra godišnje i, ako ne, šta ćete vi povodom toga da uradite?
Piše: Predrag Azdejković
