Povodom teme broja „Optimist“ magazina razgovarali smo sa Krisom i Milanom, aktivistima organizacije Gayten-LGBT, u okviru koje deluje i Trans grupa.
Mediji su senzacionalistički preneli vest da će operacije promene pola biti o trošku države, što je izazvalo gomilu negativnih komentara. Šta se uopšte dešava s tim?
Mi smo dugo radili na tome da država treba da reguliše pitanje promene pola u različitim vidovima, pa i da troškovi modifikacije/prilagođavanja tela i ostali budu pokriveni iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, naročito imajući u vidu ogromne cene operacija, razne zloupotrebe, diskriminaciju i nasilje koje trans ljudi trpe, apsolutnu moć male grupe lekara i dr.
Redovno smo slali smo izveštaje Savetu Evrope i Evropskoj komisiji, i drugim, i upućivali na problem.
Čudesno je da je ipak 2011. godine, donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji predviđa da 65% troškova „promene pola” bude pokriveno iz zdravstvenog osiguranja.
Mi smo konstantno slali dopise Ministarstvu zdravlja, tražili informacije, predlagali sastanke, jer je između ostalog bilo neophodno da se donesu podzakonska akta i poslovnik kako se zakon primenjuje u praksi. Dakle, koji lekari, sa kojom licencom/obukom, u kojim ustanovama i pod kojim uslovima se mogu baviti procesom promene pola. Koje intervencije su pokrivene sa 65%, koje osobe i pod kojim kriterijumima mogu na osnovu ovog Zakona ostvariti svoje pravo. Takođe, postavlja se pitanje na osnovu kojih kriterijuma je formirana Republička komisija za lečenje transrodnih poremećaja, koja počev od naziva do načina formiranja, je u potpunom neskladu sa našim predlozima, kao i preporukama Saveta Evrope i TransGender Europe i WPATH.
Mi se svakako zalažemo da troškovi prilagođavanja tela rodnom identitetu budu pokriveni 100%, ali sa potpuno jasnim kriterijumima na svim nivoima, kao i da se poštuju preporuke Saveta Evrope i drugih, a jedna od njih je i uključivanje i konsultacija transrodnih osoba pri kreiranju i implementaciji politika i zakonodavstva koja se odnose direktno na njih, što do sada uopšte nije bio slučaj.
Da li će za promenu pola biti potrebna dozvola suda?
Baš kada smo održali okrugli sto sa predstavnicima domaćih institucija i međunarodnih organizacija na temu prava trans osoba i promociju zakona: „Model zakona o priznavanju posledica promene pola“, šokirala nas je vest da je na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave objavljena tzv. radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, u kome je predviđeno da sud daje dozvolu osobi koja ulazi u proces promene pola da ga može započeti, što predstavlja potpuni apsurd i značajno umanjuje prava trans osoba, kao i da sud odlučuje i o promeni dokumenata lica koja su promenila pol. Ovakvo je rešenje neustavno, nezakonito i ukazuje na to da članovi radne grupe koji su je pisali nemaju ni najelementarnija znanja o pitanju transpolnosti i transrodnosti, a pored toga takva rešenja su neustavna i nezakonita.
Mi smo na sve raspoložive načine reagovali da se nešto nakaradno poput ovog predloga, i što najočitije krši prava trans osoba, izbriše iz ovog predloga.
Kad smo kod medija i senzacionalizma, Čez Bono je trenutno u fokusu i kako će dobiti penis u Srbiji. Koliko ste zadovoljni pisanjem medija o trans temama?
Dobro je što su teme vezane za trans osobe prisutnije u medijima. Senzacionalizmu doprinosi i narcizam izvesnih lekara koji time sebi prave dobru reklamu da bi zarađivali ogromne svote novca, koje već godinama zarađuju na trans ljudima. U ovom društvu postoje raznorazne senzacionalističke gadosti i manipulacije od strane novinara, kao i kada su druge teme u pitanju, ali se povećava broj medija koji korektno izveštavaju o ovim temama.
Da li su u pripremi predlozi promena određenih zakona kada je trans tematika u pitanju?
Gayten-LGBT je sa Centrom za unapređenje pravnih studija, AIRE centrom iz Londona i Koalicijom protiv diskriminacije 4. maja 2012. godine predložio Model zakona o priznavanju pravnih posledica promene pola. Zakon je već duže vreme na javnoj raspravi usled promene vlasti u državi. Dve osobe iz Gaytena-LGBT su u radnoj grupi sa predstavnicima Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana Republike Srbije. Ova grupa se bavi analizom propisa i položaja transeksualnih osoba, i moguće je da će jedan od rezultata rada grupe biti predlaganje zakona koji bi regulisao transeksualnih, a moguće i transrodnih osoba. Idealno bi bilo da se predloži sveobuhvatan zahtev o priznavanju rodnog identiteta.
Vidljivost trans populacije u Srbiji u odnosu na gej je skoro nepostojeća. Kako to promeniti?
Pre svega osnaživanjem trans osoba, korišćenjem pozitivnih iskustava u ostvarivanju veće vidljivosti gej i lezbejske zajednice, art aktivizam, neprestana edukacija institucija i LGB, trans osoba, kao i šire javnosti itd.
Šta sa predrasudama same gej-lezbejske zajednice prema trans osobama?
Postoji više zabeleženih slučajeva diskriminacije trans osoba i Roma od stane gejeva i lezbejki, te klubova u kojima se gejevi i lezbejke okupljaju. Mi smo javno objavljivali ove primere rasizma i transfobije, sprovodili akcije da se tome suprotstavimo. Višestruka dinamika manjinskih grupacija je vrlo zanimljiva, zaprepašćujuće je odsustvo solidarnosti i saosećajnosti, ali mislimo da razumevanje i podrška sve više rastu. Nailazili smo na primere kada gej osobe govore trans osobama da su gej, ali se operišu da bi imale odnose sa strejt muškarcima. Ovo je samo jedan od primera nerazumevanja i predrasuda, ali se i to menja u pravcu sve većeg razumevanja i podrške. Zanimljivo iskustvo u dugogodišnjem radu naše Trans grupe jeste prisustvo homofobije i distance prema lezbejkama i gejevima od jednog broja trans osoba.
