Neka za to ovlašćeni i obučeni iz prekoatlantske udruge GLAAD na svakom novom primeru treniraju strogoću po pitanju zastupljenosti, distribucije i načina prikazivanja LGBT likova u svetu ondašnjih televizija, mi (srećom) to ne moramo, te ćemo stoga primeniti nežniji pristup i brzo premotati da vidimo šta nam je to anglosaksonska televizijska jesen donela i na tom planu.

Za početak dobra vest – nastavljene su i svojim tokom teku serije sa potvrđenom LGBT-friendly orijentacijom, tako iz sedmice u sedmicu stižu nove epizode Modern Family, How to Get Away with Murder, Empire, Faking it, Kingdom… a po ovom pitanju uvek se može računati i na Ryana Murphyja, u čijoj American Horror Story iz sezone u sezone naprosto sve pršti od implicitno ili eksplicitno pozicioniranih queer ukrasa. I da, nova sezona gorepomenute Empire bogatija je za povremeno pojavljivanje oskarovke Marize Tomeji u ulozi drčne i neustrašive lezbijke koja svom kapitalu krči put i u svetu hip-hop diskografije. A i dalje izvrsna komedija The Mindy Project (sada izmeštena na sve prodorniji servis Hulu) u četvrtoj sezoni može da se pohvali i likom neizmerno šarmantne bolničarke upadljive lezbijske „provenijencije“.

Što se tiče novopridolšlih, sezona se tek zahuktava, ključni naslovi obično bivaju sačuvani za središnji deo sezone, ali već sada ima dovoljno toga za barem pomenuti. Tako u još jednoj forenzičarskoj avanturi, seriji Rosewood, imamo lezbo-par – sestra glavnog junaka, nepogrešivog forenzičara koji zablista i kad svi drugi zataje (tumači ga Moris Čestnat), prpošna je lezbijka, a tu je i njena višegodišnja partnerka/saputnica. Nešto slično zatičemo i u sitkomu Grandafathered, u kome Džon Stejmos glumi nepopravljivog i pomalo ocvalog zavodnika koji u jednom danu saznaje da je i otac i deda; Stejmosova asistentkinja i uglavnom cinični glas razuma je autovana lezbijka. U ovom brzom pregledu a na ovom nivou priče ipak prednjači serija Quantico, kao ipak najgledanija i najprimećenija u okviru u ovom pasusu predstavljene trojke; priča ovog noviteta, inače, u neku ruku remiksa desničarsko-konspiracijski ostrašćene Otadžbine, tiče se misterije opasnog i po bezbednost SAD pogubnog ubačenog elementa u redovima pitomaca Kvantika, škole za obuku budućih FBI jurišnika. Jedan od zapaženijih polaznika je bučni i nametljivi gej, sklon intrigama i ugrožavanju tuđih privatnosti.

ČITAJTE:  TV jesenja sezona: LGBT likovi u američkim serijama

Ipak, mimo pukog nabrajanja i cifara koje ukazuju na gledanost i vidljivost novih TV serijskih proizvoda, nezapaženije mesto u ovom preseku svakako pripada britanskoj (kanda, kako zasad stvari stoje, mini-) seriji London Spy. I pre nego što je pala prva klapa joj, ova serija je postala po par osnova zanimljiva ne samo za queer populaciju; naime, BBC je ovu seriju poručio i (pretpostavimo) domaćinski platio kreatoru Tomu Robu Smitu, autoru uspešnih romana Dete 44, Farma…, nakon čega je izbio skandal na temu konflikta interesa, budući da je jedan od udarnih urednika u BBC-iju upravo dugogodišnji/životni partnera baš Toma Roba Smita. Priča se dodatno zaukala kada je obznanjeno da će glavna uloga pripasti Benu Višovu, tek nedavno samoautovanom glumcu, prepoznatljivom po nizu odličnih uloga u značajnim filmskim i televizijskim naslovima (recimo, u filmu Parfem, seriji Sat…, a Višou je i novi Q u serijalu o Džejmsu Bondu).

Važnije od svega upravo izloženog, Londonski špijun je (na dosadašnjem uzorku mereno) odličan televizijski serijski rad, što već sada opravdava dobar deo krupnih nadanja uloženih u to ostvarenje već na konto same faktografije, odnosno, same krštenice joj. Priča prati tridesetogodišnjaka, tajnog šijuna/operativca, deklarisanog homoseksualca koji doživi golemi šok kada ljubav njegovog života, enigmatični mlađani finansijski savetnik, biva ubijen pod malo je reći sumnjivim okolnostima. Taj maničnim depresijama i autodestruktivnom ponašanju prilično sklon londonski špijun kreće da korak po korak raspetljava temeljno zamršeno klupko porodičnih, klasnih, bezbedonosnih i inih misterija koje prate ovaj slučaj, koji bi, gle čuda, mnogi da u trenu gurnu pod onaj poslovični tepih. Već prva epizoda donosi podužu scenu gej-seksa, eksplicitnu koliko to ostrvski TV kanoni uopšte i dopuštaju, a posebno je zanimljiv krak priče koji se tiče mentora, dobrog duha koji bdi nad sudbinom Višouvljevog lika, u izvanrednom tumačenju uvek pouzdanog Džima Broudbenta, koji je znalački liku rezigniranog i ostarelog homoseksualca, za vijeki vijekova izgnanog na samu marginu tog mačisti ustrojenog bezbedonosnog sveta, dodao jedinstvenu mešavinu fino nijansirane melanholije i tamnih valera besa koji samo što ne pokulja. A tu je (u važnoj ulozi i značajnoj minutaži) i Šarlot Rempling.

ČITAJTE:  The Fosters: Moje, tvoje, naše... i nahranjeno

To bi bilo to za ovaj poznojesenji hitri osvrt, uz napomenu da uskoro stiže i par zanimljivih i po ovu temu značajnih naslova (superherojska DC Legends of Tomorrow, sitkom The Real O’Neals, te Angel From Hell, sa Džejn Linč), te možda već sada možemo da zatražimo urednički klimoglav za ponovni susret istim povodom već negde sredinom zime ili početkom proleća naredne godine.

Piše: Zoran Janković