Prošlo je nešto više od godinu dana od mog prethodnog teksta na temu šou programa „Tvoje lice zvuči poznato“. Sećate se, to je bilo otprilike u vreme čuvenog slučaja „Končita Vurst“, koji je stavio na test muževnost Baneta Mojićevića koji je odbio da obuče njenu skupocenu haljinu, iako je ranije bez ustručavanja vrckao u Breninim vrućim pantalonicama. Pre nego što pređemo na najnoviji slučaj „Končita Vurst, drugi put među Srbima“, samo apdejt za one koji nisu ispratili – gospodin Mojićević nije sankcionisan od strane produkcije, produkcija nije sankcionisana od strane institucija, a svi oni zajedno nisu osuđeni od strane gledalaca, iako jeste bilo negativnih reakcija u javnosti. Epilog – gospodin Mojićević je pobedio u toj sezoni. Ciklus zaokružen.

Kao što je sve u životu ciklično, ili bar cikličari u to veruju, tako se dogodila repriza nemilog događaja i u trenutno aktuelnoj sezoni pomenutog šou programa. Zahvaljujući ovoj cikličnosti sada se mogu izneti neki zaključci, ili bar dodatno argumentovati postojeći. Naime, tekst u kome problematizujem izrazitu transfobiju u ovom šou programu, koja se ogledala ne samo u slučaju „Končita Vurst“, već i u konstantnim neprimerenim komentarima žirija, naišao je na odobravanje jednog dela javnosti, mada je bilo onih koji su tvrdili da preuveličavam. Kao protiv-teza navodi se da je ovaj šou program „uveo transrodnost u domove građana i normalizovao je“. Iako duboko skeptičan prema ovoj tezi, prihvatio sam da ima smisla s obzirom na konstantne “dreg” nastupe u kojima izvođači i izvođačice imitiraju osobe suprotnog pola, te reših da revidiram svoju odluku i od četvrte sezone ponovo počeh da pratim program. Čitavih sedam nedelja sve je bilo iznenađujuće korektno. Omakne se tu neki komentar o neverovatnoj žrtvi koju muškarci čine radeći sve ono što je ženama društveno nametnuto (brijaju noge, nose štikle), kao i komentar Branka Đurića Đure “Nekad sam mislio da je nešto najneukusnije kad se muškarci oblače u žene, a večeras sam shvatio da je to tako upravo”, nakon nastupa Leona i Stevana Anđelkovića, posle čega je dodao da Leon izgleda kao „rumunska bacačica koplja na steroidima, sa nogama ko transvestit“. Da, užasno je, slažem se, ali s obzirom na ranije neprimerene komentare u svakoj emisiji, ovo je zaista blago. Međutim, dolazi osma emisija i test za „pravi srpski maskulinitet“ – Končita Vurst. Ovaj zadatak pripao je bokseru Nenadu Pagonisu i u tom momentu sam bio vrlo pozitivno iznenađen znajući da je u toku programa već imitirao žene i prema tim ulogama se odnosio izuzetno profesionalno i izneo ih je na dostojanstven način. Čitavih sedam emisija bilo je vrlo zanimljivo gledati nekog ko je otprilike oličenje hegemonog maskuliniteta na ovim prostorima kako nema problem sa ulogama žena, vrckanjem, femininim pokretima i kako sve to radi bez ijednog negativnog komentara. Reakcija kada mu je dodeljena uloga Končite, uistinu, jasno je pokazala da nije oduševljen, ali kasniji komentari pre nastupa u kojima je više govorio o izuzetnom kvalitetu pesme nego o izvođačici nisu ukazivali da nastup neće odraditi profesionalno kao sve prethodne. Sve je počelo OK, za razliku od svog prethodnika Mojićevića obukao je tu čuvenu haljinu (koja je doduše više izgledala kao loše zakačena zavesa, kasnije smo shvatili i zašto), bio u kostimu i izveo pesmu. U tom trenutku sam pomislio „kakva lekcija o maskulinitetu za transfobičnog Mojićevića!“. Nisam stigao da to izgovorim naglas kao ŠOK – kraj pesme, on skida periku, baca haljinu i ostaje u majici sa likom Nikole Tesle. WTF!? Pokušao je da se odbrani kako mu je „ipak tako prijatnije“, ali ga je sasekla oštra kritika gostujuće članice žirija Katarine Radivojević da nije ispoštovao ulogu. Ostali članovi žirija nisu bili preterano kritični, pa se tu otvorila mogućnost da Pagonis doda kako je imao „moralnu dilemu“ da li da prihvati ulogu jer je „uvek bio pozitivan primer mladima“ i kako mu je „drago što su mu deca mala da ne mora da objašnjava koga imitira“. Na to se nadovezala Aleksandra Radović koja je trabunjala nešto o „senzaciji u dvadeset prvom veku“, stavljajući trans* priču u kontekst senzacionalizma, ali od šoka je nisam ni slušao kako treba. Ponavlja se ista priča – neko nema problem sa štiklama i vrckanjem, a ima sa Končitom. Ponovo produkcija zadaje zadatak, a potom dozvoljava da se na takav način izvede. Ovo nisu slučajnosti, nije nenamerna greška, niti nešto što su zaboravili da iseku u montaži – ovo je isplanirano, organizovano i sprovedeno pod punom svesnošću i odgovornošću. Nakon ponovljenog scenarija ne može se ništa drugo zaključiti osim da produkcija svesno zadaje taj zadatak sa željom da proizvede ovakve reakcije i komentare. Mogli su ulogu da daju nekom ko će je izneti do kraja, mogli su da je ne daju uopšte, mogli su da diskvalifikuju onog ko ne ispoštuje uloge koje su mu dodeljene. Umesto toga, oni se odlučuju za transfobiju u cilju gledanosti. Oni su taj „senzacionalizam“. Oni su transfobiji dali prostor i dali kontekst. Potpuno svesno.

Razmišljao sam dalje u čemu je razlika između Končite i drugih žena koje ovi maskulini muškarci imitiraju, šta je to u njenom liku što toliko ugrožava muževnost balkanskog muškarca? Odgovor je dao sam Pagonis u jednom intervjuu za „Clip“. Na samom početku intervjua je izjavio kako „nema ništa protiv homoseksualaca“ (dakle, Končita se doživljava kao homoseksualac, prvo veliko otkrovenje), da ima prijatelje homoseksualce i funkcioniše s njima normalno, što je novinara navelo da do kraja intervjua insistira na pitanjima koji se tiču „neprijatnih situacija“ kada su ga muvali muškarci. Ali stavljanje istopolnog muvanja u kontekst „neprijatnosti“ i Pagonisov pro-LGBT argument da „podržava, jer ko zna zašto je baš njima suđeno da to budu“ nisu ovde tema. Pagonis u intervjuu jasno objašnjava šta je problem sa Končitom. Ona „pomera granice malo“, treba da se „bude ili muško ili žensko“, a ovo „izlazi iz okvira normalnosti“ i Pagonisu je „strašna slika žene sa bradom, to je degutantno i devijantno“. Dakle, nije problem biti u ulozi drugog pola dokle god su to „normalne“ žene i „normalni“ muškarci. Ova „normalnost“ svakako važi samo kada je u pitanju rodna ekspresija. Kada se imitiraju osobe koje u biografiji imaju skandale sa pedofilijom, ili su zavisnici od narkotika, biti u njihovoj ulozi nije „loša poruka mladima“. Međutim, sve ono što izlazi iz binarnih rodnih okvira, e to devijantno. Zašto je baš Nikola Tesla antipod Končiti, nije najjasnije, ali bar smo nešto novo naučili i shvatili. Ovo daje jasan odgovor na pitanje da li je šou normalizovao transrodnost – nipošto. Samo je omogućio „dreg“ nastupe u svrhu zabave, koji su zanimljivi dok su akteri „normalne“ osobe. Zapravo, produbio je i legitimisao transfobiju i diskriminaciju svih identiteta izvan binarnih okvira.

Od produkcije za to ne očekujemo izvinjenje. Samo su potvrdili ono što već znamo – da im lice zaista zvuči jako poznato: transfobično.

Piše: Nemanja Marinović

Related Posts

Leave a Reply

Your email address will not be published.