Krajem prošle godine, na inicijativu nekoliko LGBT roditelja, pokrenut je sajt (http://lgbtroditelji.110mb.com) za podršku LGBT roditeljima u Srbiji kako bi pomogli svojoj deci i sebi samima.
Njihova želja je da razmenjuju iskustva kako bi se ovi roditelji i njihova deca lakše nosili s pitanjima u školi i okolini i kako bi njihova deca upoznala druge istopolne porodice. Razgovarali smo sa Anđelom, jednom od pokretačica ove ideje.
Kako je došlo do pokretanja sajta namenjenog LGBT roditeljima?
Ideja nam je bila da napravimo neku Internet prezentaciju kako bismo mogle da se upoznamo sa što više LGBT roditelja u Srbiji, da razmenjujemo iskustva. Nismo ni slutile da će mediji ovako pozitivno da reaguju na sve ovo. Prosto je fantastično to što se dešava.
Ljudi mahom smatraju da LGBT roditelji ne postoje i ne razumeju kako je to moguće. Da li možete da objasnite kako su LGBT osobe postale roditelji?
Pitajte moje dete da li ne postojimo… Postojimo i to ne od juče, ne od pre neki dan, godinu, već decenijama unazad. Ali, neću da pričam bajke pa da kažu: eto, izmišljaju. Tu smo, imamo decu, volimo svoju decu najviše na svetu i deca vole nas, trudimo se da im pružimo maksimalno od onoga što smo u stanju. Najveći broj dece je iz prethodnih heteroseksualnih veza. Dosta lezbijki odluči se na taj korak da stupi u heteroseksualni brak i rodi dete kako bi „odradile dug roditeljima i familiji”, ali se uvek posle toga desi razvod, jer takve veze ne funkcionišu ni na koji način. Sve ostale opcije daleko su komplikovanije, ali ima i njih. Na primer, da gej drugari doniraju seme, da se uradi inseminacija u inostranstvu i slično… Za sve ovo potrebno je mnogo želje, volje i ljubavi. U istom procentu koliko heteroseksualne osobe žele decu, toliko ih žele i homoseksualne. To je, prosto, priroda.
Kako reagujete na komentare da vam decu treba oduzeti?
Pa to su neki veoma loši ljudi. Moje dete, kad čuje takve komentare, počne da plače. Rasturiti jednu zdravu i dobru porodicu, punu ljubavi, zarad nekih predrasuda, ni na koji način nije dobro. Nije nas mali broj u Srbiji, i svakako je bolje razumeti, poštovati i rešiti problem, nego gurati pod tepih ili izgovarati rečenice pune mržnje. Možete pogledati neke antropološke studije u kojima se jasno daje do znanja da forma porodice nisu samo mama i tata. U stvari, forma porodice najmanje je bitna. Bitni su odnosi u okviru nje, ljubav i razumevanje. Postoji ta predrasuda da nedostaje muška figura. Pa ne živimo mi izolovane u pećini pa da dete ne može da se rodno odredi u smeru koji mu je potreban.
Da li je to jedan od razloga zašto krijete prezime i identitet od javnosti?
Sigurnost naše dece na prvom je mestu. Znate i sami šta su jedna majka, otac, roditelj u stanju da urade za svoje dete? Bolje da ne objašnjavam…
Šta kažu ljudi koji vam se javljaju putem sajta?
Dnevno dobijamo mnogo e-mail poruka sa divnom pozitivnom energijom. Ljudi se javljaju da pomažu, šalju podršku, daju predloge, nude tehničku pomoć. To je nešto stvarno fenomenalno i iskreno, nismo se nadale da će se sve to dešavati sa toliko snage.
